Рјечник

sr У таксију   »   hi टैक्सी में

38 [тридесет и осам]

У таксију

У таксију

३८ [अड़तीस]

38 [adatees]

टैक्सी में

[taiksee mein]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хинди Игра Више
Молимо Вас позовите такси. कृप-ा ए--ट-क्-ी---लाइए क---- ए- ट----- ब----- क-प-ा ए- ट-क-स- ब-ल-इ- ---------------------- कृपया एक टैक्सी बुलाइए 0
k--a-a ------------u---e k----- e- t------ b----- k-p-y- e- t-i-s-e b-l-i- ------------------------ krpaya ek taiksee bulaie
Колико кошта до железничке станице? स-ट-श---- कि-ना -गे--? स----- त- क---- ल----- स-ट-श- त- क-त-ा ल-े-ा- ---------------------- स्टेशन तक कितना लगेगा? 0
s-e-h-----k kit-n--lageg-? s------ t-- k----- l------ s-e-h-n t-k k-t-n- l-g-g-? -------------------------- steshan tak kitana lagega?
Колико кошта до аеродрома? ह-ाई---्ड--त- -ि--- -----? ह--- अ---- त- क---- ल----- ह-ा- अ-्-े त- क-त-ा ल-े-ा- -------------------------- हवाई अड्डे तक कितना लगेगा? 0
ha--e- ---------kita-- -a-eg-? h----- a--- t-- k----- l------ h-v-e- a-d- t-k k-t-n- l-g-g-? ------------------------------ havaee adde tak kitana lagega?
Право, молим. कृप-ा सी-े--गे--लिए क---- स--- आ-- च--- क-प-ा स-ध- आ-े च-ि- ------------------- कृपया सीधे आगे चलिए 0
krpa-- s-e--e -a-e-c-a--e k----- s----- a--- c----- k-p-y- s-e-h- a-g- c-a-i- ------------------------- krpaya seedhe aage chalie
Овде десно, молим. क-पय- ------े---हि-े क---- य--- स- द----- क-प-ा य-ा- स- द-ह-न- -------------------- कृपया यहाँ से दाहिने 0
krpaya --ha-n -e -a-hine k----- y----- s- d------ k-p-y- y-h-a- s- d-a-i-e ------------------------ krpaya yahaan se daahine
Тамо на углу лево, молим. क---- उ-----्-- पर--ा-ं क---- उ- न----- प- ब--- क-प-ा उ- न-क-क- प- ब-ऐ- ----------------------- कृपया उस नुक्कड पर बाऐं 0
k-pay---s---k-a- -a--b-ain k----- u- n----- p-- b---- k-p-y- u- n-k-a- p-r b-a-n -------------------------- krpaya us nukkad par baain
Мени се жури. मैं----दी ------ँ म-- ज---- म-- ह-- म-ं ज-्-ी म-ं ह-ँ ----------------- मैं जल्दी में हूँ 0
mai- ja---e me-n h-on m--- j----- m--- h--- m-i- j-l-e- m-i- h-o- --------------------- main jaldee mein hoon
Ја имам времена. म--े--ास समय--ै म--- प-- स-- ह- म-र- प-स स-य ह- --------------- मेरे पास समय है 0
mer---aa- -am-y-h-i m--- p--- s---- h-- m-r- p-a- s-m-y h-i ------------------- mere paas samay hai
Молим Вас, возите спорије. क-----धीर- च-ा--े क---- ध--- च----- क-प-ा ध-र- च-ा-य- ----------------- कृपया धीरे चलाइये 0
krpay- d-e-r-----l-iye k----- d----- c------- k-p-y- d-e-r- c-a-a-y- ---------------------- krpaya dheere chalaiye
Станите овде, молим. क--या--ह-ँ--ु- -ा-ए क---- य--- र-- ज--- क-प-ा य-ा- र-क ज-इ- ------------------- कृपया यहाँ रुक जाइए 0
krpa---y-h--- --k ---e k----- y----- r-- j--- k-p-y- y-h-a- r-k j-i- ---------------------- krpaya yahaan ruk jaie
Сачекајте моменат, молим Вас. क--य- एक स-क-्ड---रिए क---- ए- स----- ठ---- क-प-ा ए- स-क-्- ठ-र-ए --------------------- कृपया एक सैकन्ड ठहरिए 0
k----a ----a-kand-thah--ie k----- e- s------ t------- k-p-y- e- s-i-a-d t-a-a-i- -------------------------- krpaya ek saikand thaharie
Одмах се враћам. मै- --रन्त ---स आ-- - -ती---ँ म-- त----- व--- आ-- / आ-- ह-- म-ं त-र-्- व-प- आ-ा / आ-ी ह-ँ ----------------------------- मैं तुरन्त वापस आता / आती हूँ 0
m--n--------v-a--s --t- - -a--e-h--n m--- t----- v----- a--- / a---- h--- m-i- t-r-n- v-a-a- a-t- / a-t-e h-o- ------------------------------------ main turant vaapas aata / aatee hoon
Дајте ми рачун молим. कृ-य- -ु-े रस---दीजिए क---- म--- र--- द---- क-प-ा म-झ- र-ी- द-ज-ए --------------------- कृपया मुझे रसीद दीजिए 0
k--ay--mujh- --s--d-d----e k----- m---- r----- d----- k-p-y- m-j-e r-s-e- d-e-i- -------------------------- krpaya mujhe raseed deejie
Немам ситно. म-र--प---छ-ट्टे-पै-े-नह---हैं म--- प-- छ----- प--- न--- ह-- म-र- प-स छ-ट-ट- प-स- न-ी- ह-ं ----------------------------- मेरे पास छुट्टे पैसे नहीं हैं 0
me-- --a----hu--e p---- -ah------n m--- p--- c------ p---- n---- h--- m-r- p-a- c-h-t-e p-i-e n-h-n h-i- ---------------------------------- mere paas chhutte paise nahin hain
У реду је, остатак је за Вас. ठी---ै बा---आ- -- --- है ठ-- ह- ब--- आ- क- ल-- ह- ठ-क ह- ब-क- आ- क- ल-ए ह- ------------------------ ठीक है बाकी आप के लिए है 0
t--ek -ai--aa--e a-p--e lie h-i t---- h-- b----- a-- k- l-- h-- t-e-k h-i b-a-e- a-p k- l-e h-i ------------------------------- theek hai baakee aap ke lie hai
Одвезите ме до ове адресе. मु-े -- ----पर ले---िए म--- इ- प-- प- ल- च--- म-झ- इ- प-े प- ल- च-ि- ---------------------- मुझे इस पते पर ले चलिए 0
mu-h-----p-t---ar-----h-lie m---- i- p--- p-- l- c----- m-j-e i- p-t- p-r l- c-a-i- --------------------------- mujhe is pate par le chalie
Одвезите ме до мог хотела. म-झ---ेर---ो-ल-ल- च--ए म--- म--- ह--- ल- च--- म-झ- म-र- ह-ट- ल- च-ि- ---------------------- मुझे मेरे होटल ले चलिए 0
m-j---me-- hotal ----h--ie m---- m--- h---- l- c----- m-j-e m-r- h-t-l l- c-a-i- -------------------------- mujhe mere hotal le chalie
Одвезите ме до плаже. म-----ि-ा-े -र--- -ल-ए म--- क----- प- ल- च--- म-झ- क-न-र- प- ल- च-ि- ---------------------- मुझे किनारे पर ले चलिए 0
m---- ki--a-e p-r----ch--ie m---- k------ p-- l- c----- m-j-e k-n-a-e p-r l- c-a-i- --------------------------- mujhe kinaare par le chalie

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језички генији

Већина људи је задовољна уколико зна један страни језик. Али, има и таквих који говоре и до седамдесет језика. Они све те језике говоре течно и пишу на њима без грешке. Овакве људе могли би назвати хипер-полиглотама. Овај феномен вишејезичности је човечанству познат већ неколико векова. О људима с таквим даром постоје многи записи. Откуд оваква надареност још увек није откривено. С тим у вези постоје многе теорије. Неки су мишљења да мозак оваквих људи има другачију структуру. Разлика се најјасније види у центру брока. У том делу мозга се производи говор. Код вишејезичних људи су ћелије ове области структуиране на другачији начин. Могуће је да они због тога боље прерађују информације. Ипак, недостају студије које би ову тврдњу доказале. Можда је само изузетна мотивација од одлучујућег значаја. Деца врло брзо уче стране језике од друге деце. Зато што желе да се у игри интегришу. Желе да постану део групе и да комуницирају са другима. Зато успех зависи од њихове жеље да се интегришу. Једна друга теза тврди да се мождана маса учењем увећава. То значи да што више учимо - учимо све лакше. Слични језици се такође уче лакше. Уколико, на пример, особа говори дански, лако ће научити шведски или норвешки. Ипак, на много питања још увек није пронађен одговор. Извесно је само једно: интелигенција ту не игра никакву улогу. Неки људи, упркос ниском степену интелигенције, владају неколиким језицима. Али је и највећим лингвистичким генијима потребна дисциплина. Ово нам је мала утеха, зар не?
Да ли си знао?
Руски спада у језике који владају тржиштем књига. Велика дела светске литературе су написали руски аутори. Значи, преводи се пуно књига с руског језика. Али и Руси читају радо, тако да преводиоци увек имају пуно посла. За око 160 милиона људи руски је матерњи језик. Осим тога пуно људи у другим словенским земљама говоре руски. Тако је руски језик с највећом распрострањеношћу у Европи. У целом свијету око 280 милиона људи говори руски. Као источнослoвенски језик руски је веома сродан украjинском и белоруском. Руска граматика је веома систематично структурисана. То је предност за људе који радо размишљају аналитички и логички. У сваком случају се исплати учити руски! У науци, уметности и техници руски је веома важан језик. А зар не би било лепо да сва позната руска дела читате у оригиналу?