Рјечник

sr У таксију   »   ky In the taxi

38 [тридесет и осам]

У таксију

У таксију

38 [отуз сегиз]

38 [otuz segiz]

In the taxi

[Takside]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски киргиски Игра Више
Молимо Вас позовите такси. Сураныч, т-кси-ча---ың-з. С------- т---- ч--------- С-р-н-ч- т-к-и ч-к-р-ң-з- ------------------------- Сураныч, такси чакырыңыз. 0
S-r-nı-, t---i--ak---ŋ-z. S------- t---- ç--------- S-r-n-ç- t-k-i ç-k-r-ŋ-z- ------------------------- Suranıç, taksi çakırıŋız.
Колико кошта до железничке станице? Ст-н-ияг- -е--н-к--ча---р--? С-------- ч---- к---- т----- С-а-ц-я-а ч-й-н к-н-а т-р-т- ---------------------------- Станцияга чейин канча турат? 0
Sta---iya---çeyi- k-n-a t-ra-? S---------- ç---- k---- t----- S-a-t-i-a-a ç-y-n k-n-a t-r-t- ------------------------------ Stantsiyaga çeyin kança turat?
Колико кошта до аеродрома? А---по-т-о-че--н -анча -ура-? А--------- ч---- к---- т----- А-р-п-р-к- ч-й-н к-н-а т-р-т- ----------------------------- Аэропортко чейин канча турат? 0
A-r-----ko-çeyin -ança--ur--? A--------- ç---- k---- t----- A-r-p-r-k- ç-y-n k-n-a t-r-t- ----------------------------- Aeroportko çeyin kança turat?
Право, молим. С-р-н-ч, т---ай-а---. С------- т-- а------- С-р-н-ч- т-з а-д-ң-з- --------------------- Сураныч, түз айдаңыз. 0
S---n-ç, -üz a--aŋız. S------- t-- a------- S-r-n-ç- t-z a-d-ŋ-z- --------------------- Suranıç, tüz aydaŋız.
Овде десно, молим. Б-л ----е----- бу---уз, су--ныч. Б-- ж---- о--- б------- с------- Б-л ж-р-е о-г- б-р-ң-з- с-р-н-ч- -------------------------------- Бул жерде оңго буруңуз, сураныч. 0
B-l -erde ---o bu-uŋ-z, suran--. B-- j---- o--- b------- s------- B-l j-r-e o-g- b-r-ŋ-z- s-r-n-ç- -------------------------------- Bul jerde oŋgo buruŋuz, suranıç.
Тамо на углу лево, молим. Сур--ы---б---та--с-лг----р-ңу-. С------- б------ с---- б------- С-р-н-ч- б-р-т-н с-л-о б-р-ң-з- ------------------------------- Сураныч, бурчтан солго буруңуз. 0
S--a--ç, b--çta------o b-ruŋ-z. S------- b------ s---- b------- S-r-n-ç- b-r-t-n s-l-o b-r-ŋ-z- ------------------------------- Suranıç, burçtan solgo buruŋuz.
Мени се жури. М-н ш-ш-----т--. М-- ш---- ж----- М-н ш-ш-п ж-т-м- ---------------- Мен шашып жатам. 0
Me- ş-ş-------m. M-- ş---- j----- M-n ş-ş-p j-t-m- ---------------- Men şaşıp jatam.
Ја имам времена. М-н---уб--тым -а-. М---- у------ б--- М-н-н у-а-т-м б-р- ------------------ Менин убактым бар. 0
Me-i- ubak--- ---. M---- u------ b--- M-n-n u-a-t-m b-r- ------------------ Menin ubaktım bar.
Молим Вас, возите спорије. Су-а-ыч- жай--аак-------з. С------- ж------- а------- С-р-н-ч- ж-й-р-а- а-д-ң-з- -------------------------- Сураныч, жайыраак айдаңыз. 0
Su-anıç, -ayı-a----ydaŋ--. S------- j------- a------- S-r-n-ç- j-y-r-a- a-d-ŋ-z- -------------------------- Suranıç, jayıraak aydaŋız.
Станите овде, молим. С-р-н------у- ----е т-к-о-у-. С------- у--- ж---- т-------- С-р-н-ч- у-у- ж-р-е т-к-о-у-. ----------------------------- Сураныч, ушул жерде токтоңуз. 0
S-r--ı-, ---- j-rd- --ktoŋ-z. S------- u--- j---- t-------- S-r-n-ç- u-u- j-r-e t-k-o-u-. ----------------------------- Suranıç, uşul jerde toktoŋuz.
Сачекајте моменат, молим Вас. Су--ны-- --р--- кү---т-руңу-. С------- б-- а- к--- т------- С-р-н-ч- б-р а- к-т- т-р-ң-з- ----------------------------- Сураныч, бир аз күтө туруңуз. 0
S-----ç---ir-az-kü-ö ----ŋ--. S------- b-- a- k--- t------- S-r-n-ç- b-r a- k-t- t-r-ŋ-z- ----------------------------- Suranıç, bir az kütö turuŋuz.
Одмах се враћам. М-- д---о--е--м. М-- д---- к----- М-н д-р-о к-л-м- ---------------- Мен дароо келем. 0
M-n-d---o -ele-. M-- d---- k----- M-n d-r-o k-l-m- ---------------- Men daroo kelem.
Дајте ми рачун молим. Маг- э-е-----т-р-н- --риңиз. М--- э------------- б------- М-г- э-е---а-т-р-н- б-р-ң-з- ---------------------------- Мага эсеп-фактураны бериңиз. 0
M--a-es-p---k--ra-ı --riŋiz. M--- e------------- b------- M-g- e-e---a-t-r-n- b-r-ŋ-z- ---------------------------- Maga esep-fakturanı beriŋiz.
Немам ситно. М-н-е майд- акч- жо-. М---- м---- а--- ж--- М-н-е м-й-а а-ч- ж-к- --------------------- Менде майда акча жок. 0
Mende-m---- ak-a jo-. M---- m---- a--- j--- M-n-e m-y-a a-ç- j-k- --------------------- Mende mayda akça jok.
У реду је, остатак је за Вас. К-лга-ын--з---з-- к----р-ң--. К------- ө------- к---------- К-л-а-ы- ө-ү-ү-г- к-л-ы-ы-ы-. ----------------------------- Калганын өзүңүзгө калтырыңыз. 0
K-lg-nın öz---z----alt--ı-ız. K------- ö------- k---------- K-l-a-ı- ö-ü-ü-g- k-l-ı-ı-ı-. ----------------------------- Kalganın özüŋüzgö kaltırıŋız.
Одвезите ме до ове адресе. М-н--у-у--да----- алып---р-ңы-. М--- у--- д------ а--- б------- М-н- у-у- д-р-к-е а-ы- б-р-ң-з- ------------------------------- Мени ушул дарекке алып барыңыз. 0
M-ni-uşul d-r-k-e -l-p-barı--z. M--- u--- d------ a--- b------- M-n- u-u- d-r-k-e a-ı- b-r-ŋ-z- ------------------------------- Meni uşul darekke alıp barıŋız.
Одвезите ме до мог хотела. М-ни -ей-анк----а --ып ба--ң--. М--- м----------- а--- б------- М-н- м-й-а-к-н-м- а-ы- б-р-ң-з- ------------------------------- Мени мейманканама алып барыңыз. 0
M-n- ----a--an-ma-a-ı---ar-ŋ--. M--- m----------- a--- b------- M-n- m-y-a-k-n-m- a-ı- b-r-ŋ-z- ------------------------------- Meni meymankanama alıp barıŋız.
Одвезите ме до плаже. М-н- ж--кк- а--- бар--ыз. М--- ж----- а--- б------- М-н- ж-э-к- а-ы- б-р-ң-з- ------------------------- Мени жээкке алып барыңыз. 0
Meni-j--k-e ---p-bar---z. M--- j----- a--- b------- M-n- j-e-k- a-ı- b-r-ŋ-z- ------------------------- Meni jeekke alıp barıŋız.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језички генији

Већина људи је задовољна уколико зна један страни језик. Али, има и таквих који говоре и до седамдесет језика. Они све те језике говоре течно и пишу на њима без грешке. Овакве људе могли би назвати хипер-полиглотама. Овај феномен вишејезичности је човечанству познат већ неколико векова. О људима с таквим даром постоје многи записи. Откуд оваква надареност још увек није откривено. С тим у вези постоје многе теорије. Неки су мишљења да мозак оваквих људи има другачију структуру. Разлика се најјасније види у центру брока. У том делу мозга се производи говор. Код вишејезичних људи су ћелије ове области структуиране на другачији начин. Могуће је да они због тога боље прерађују информације. Ипак, недостају студије које би ову тврдњу доказале. Можда је само изузетна мотивација од одлучујућег значаја. Деца врло брзо уче стране језике од друге деце. Зато што желе да се у игри интегришу. Желе да постану део групе и да комуницирају са другима. Зато успех зависи од њихове жеље да се интегришу. Једна друга теза тврди да се мождана маса учењем увећава. То значи да што више учимо - учимо све лакше. Слични језици се такође уче лакше. Уколико, на пример, особа говори дански, лако ће научити шведски или норвешки. Ипак, на много питања још увек није пронађен одговор. Извесно је само једно: интелигенција ту не игра никакву улогу. Неки људи, упркос ниском степену интелигенције, владају неколиким језицима. Али је и највећим лингвистичким генијима потребна дисциплина. Ово нам је мала утеха, зар не?
Да ли си знао?
Руски спада у језике који владају тржиштем књига. Велика дела светске литературе су написали руски аутори. Значи, преводи се пуно књига с руског језика. Али и Руси читају радо, тако да преводиоци увек имају пуно посла. За око 160 милиона људи руски је матерњи језик. Осим тога пуно људи у другим словенским земљама говоре руски. Тако је руски језик с највећом распрострањеношћу у Европи. У целом свијету око 280 милиона људи говори руски. Као источнослoвенски језик руски је веома сродан украjинском и белоруском. Руска граматика је веома систематично структурисана. То је предност за људе који радо размишљају аналитички и логички. У сваком случају се исплати учити руски! У науци, уметности и техници руски је веома важан језик. А зар не би било лепо да сва позната руска дела читате у оригиналу?