Рјечник

sr У таксију   »   ur ‫ٹیکسی میں‬

38 [тридесет и осам]

У таксију

У таксију

‫38 [اڑتیس]‬

artees

‫ٹیکسی میں‬

[taxy mein]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски урду Игра Више
Молимо Вас позовите такси. ‫----ی--و --ا دیں‬ ‫----- ک- ب-- د--- ‫-ی-س- ک- ب-ا د-ں- ------------------ ‫ٹیکسی کو بلا دیں‬ 0
t-xy--o b---a --n t--- k- b---- d-- t-x- k- b-l-a d-n ----------------- taxy ko bulaa den
Колико кошта до железничке станице? ‫------ ت--ک- ک-ایہ----ا-ہ---ا-‬ ‫------ ت- ک- ک---- ک--- ہ- گ--- ‫-س-ی-ن ت- ک- ک-ا-ہ ک-ن- ہ- گ-؟- -------------------------------- ‫اسٹیشن تک کا کرایہ کتنا ہو گا؟‬ 0
s-at-o- ta- ka ---aya---tna-ho-g-? s------ t-- k- k----- k---- h- g-- s-a-i-n t-k k- k-r-y- k-t-a h- g-? ---------------------------------- station tak ka kiraya kitna ho ga?
Колико кошта до аеродрома? ‫ا-ر-و---تک-------یہ --ن--ہ-گ--‬ ‫------- ت- ک- ک---- ک--- ہ----- ‫-ئ-پ-ر- ت- ک- ک-ا-ہ ک-ن- ہ-گ-؟- -------------------------------- ‫ائرپورٹ تک کا کرایہ کتنا ہوگا؟‬ 0
ai-p--t -a---- --ra-- --tna--oga? a------ t-- k- k----- k---- h---- a-r-o-t t-k k- k-r-y- k-t-a h-g-? --------------------------------- airport tak ka kiraya kitna hoga?
Право, молим. ‫سید-ے چ-یے‬ ‫----- چ---- ‫-ی-ھ- چ-ی-‬ ------------ ‫سیدھے چلیے‬ 0
s---h-- -ha---e s------ c------ s-e-h-y c-a-i-e --------------- seedhay chaliye
Овде десно, молим. ‫---- د-----مڑ --یں‬ ‫---- د---- م- ج---- ‫-ہ-ں د-ئ-ں م- ج-ی-‬ -------------------- ‫یہاں دائیں مڑ جایں‬ 0
y---- s-e--a--ha-t- -a--mu-r y---- s------ h---- p-- m--- y-h-n s-e-h-y h-a-h p-r m-r- ---------------------------- yahan seedhay haath par murr
Тамо на углу лево, молим. ‫وہ--------پ- -ا--ں-طرف‬ ‫---- ک--- پ- ب---- ط--- ‫-ہ-ں ک-ن- پ- ب-ئ-ں ط-ف- ------------------------ ‫وہاں کونے پر بائیں طرف‬ 0
wa-an----a--par u-t-- h-a-h--i ----f w---- k---- p-- u---- h---- k- t---- w-h-n k-n-y p-r u-t-y h-a-h k- t-r-f ------------------------------------ wahan konay par ultay haath ki taraf
Мени се жури. ‫مج-ے------ہے‬ ‫---- ج--- ہ-- ‫-ج-ے ج-د- ہ-‬ -------------- ‫مجھے جلدی ہے‬ 0
mu-----al-- -ai m---- j---- h-- m-j-e j-l-i h-i --------------- mujhe jaldi hai
Ја имам времена. ‫-یر- -اس---- ہے‬ ‫---- پ-- و-- ہ-- ‫-ی-ے پ-س و-ت ہ-‬ ----------------- ‫میرے پاس وقت ہے‬ 0
m--e-p-----a-- h-i m--- p--- w--- h-- m-r- p-a- w-q- h-i ------------------ mere paas waqt hai
Молим Вас, возите спорије. ‫آہستہ-چ----ے‬ ‫----- چ------ ‫-ہ-ت- چ-ا-ی-‬ -------------- ‫آہستہ چلائیے‬ 0
aah-st-a --l-yie a------- c------ a-h-s-a- c-l-y-e ---------------- aahistaa chlayie
Станите овде, молим. ‫---ں-ر-ک ----ے‬ ‫---- ر-- د----- ‫-ہ-ں ر-ک د-ج-ے- ---------------- ‫یہاں روک دیجیے‬ 0
y-ha- ro---eg-ye y---- r-- d----- y-h-n r-k d-g-y- ---------------- yahan rok degiye
Сачекајте моменат, молим Вас. ‫تھ----د-- ا---------ی-‬ ‫----- د-- ا----- ک----- ‫-ھ-ڑ- د-ر ا-ت-ا- ک-ج-ے- ------------------------ ‫تھوڑی دیر انتظار کیجیے‬ 0
tho-i--er ---z-ar-kiij--e t---- d-- i------ k------ t-o-i d-r i-t-a-r k-i-i-e ------------------------- thori der intzaar kiijiye
Одмах се враћам. ‫م-- -ب---و-پ- آ-- ہ-ں‬ ‫--- ا--- و--- آ-- ہ--- ‫-ی- ا-ھ- و-پ- آ-ا ہ-ں- ----------------------- ‫میں ابھی واپس آتا ہوں‬ 0
m-in------a--a---n m--- f--- a--- h-- m-i- f-r- a-t- h-n ------------------ mein for" aata hon
Дајте ми рачун молим. ‫مج---ای--ر-ید -یجیے‬ ‫---- ا-- ر--- د----- ‫-ج-ے ا-ک ر-ی- د-ج-ے- --------------------- ‫مجھے ایک رسید دیجیے‬ 0
mujh- -i- r---ed---gi-e m---- a-- r----- d----- m-j-e a-k r-s-e- d-g-y- ----------------------- mujhe aik raseed degiye
Немам ситно. ‫-ی-ے---س-----ے-پی-- ن-یں ہ-ں‬ ‫---- پ-- ک---- پ--- ن--- ہ--- ‫-ی-ے پ-س ک-ّ-ے پ-س- ن-ی- ہ-ں- ------------------------------ ‫میرے پاس کھّلے پیسے نہیں ہیں‬ 0
m--e -a-s c-ut-e -a-say--a---h-in m--- p--- c----- p----- n--- h--- m-r- p-a- c-u-t- p-i-a- n-h- h-i- --------------------------------- mere paas chutte paisay nahi hain
У реду је, остатак је за Вас. ‫-ھ-ک ہے---اق---پ------‬ ‫---- ہ-- ب--- آ- ر----- ‫-ھ-ک ہ-، ب-ق- آ- ر-ھ-ے- ------------------------ ‫ٹھیک ہے، باقی آپ رکھیے‬ 0
the-k---i, b-q--a-p --k-i-e t---- h--- b--- a-- r------ t-e-k h-i- b-q- a-p r-k-i-e --------------------------- theek hai, baqi aap rakhiye
Одвезите ме до ове адресе. ‫م-ھے ا- پ-- -ر--ہنچا----‬ ‫---- ا- پ-- پ- پ---- د--- ‫-ج-ے ا- پ-ے پ- پ-ن-ا د-ں- -------------------------- ‫مجھے اس پتے پر پہنچا دیں‬ 0
m--he--------ay--a--po----- den m---- i- p----- p-- p------ d-- m-j-e i- p-t-a- p-r p-u-c-a d-n ------------------------------- mujhe is pattay par pouncha den
Одвезите ме до мог хотела. ‫م--ے م-رے--وٹ--م-ں------ د-ں‬ ‫---- م--- ہ--- م-- پ---- د--- ‫-ج-ے م-ر- ہ-ٹ- م-ں پ-ن-ا د-ں- ------------------------------ ‫مجھے میرے ہوٹل میں پہنچا دیں‬ 0
mujh--m--e ---e- -ei--pou---a--en m---- m--- h---- m--- p------ d-- m-j-e m-r- h-t-l m-i- p-u-c-a d-n --------------------------------- mujhe mere hotel mein pouncha den
Одвезите ме до плаже. ‫م-ھے سمندر ک- ک-ا----ہن-ا---ں‬ ‫---- س---- ک- ک---- پ---- د--- ‫-ج-ے س-ن-ر ک- ک-ا-ے پ-ن-ا د-ں- ------------------------------- ‫مجھے سمندر کے کنارے پہنچا دیں‬ 0
mu--- saman-a- -e ki--r- -o-n-h--d-n m---- s------- k- k----- p------ d-- m-j-e s-m-n-a- k- k-n-r- p-u-c-a d-n ------------------------------------ mujhe samandar ke kinare pouncha den

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језички генији

Већина људи је задовољна уколико зна један страни језик. Али, има и таквих који говоре и до седамдесет језика. Они све те језике говоре течно и пишу на њима без грешке. Овакве људе могли би назвати хипер-полиглотама. Овај феномен вишејезичности је човечанству познат већ неколико векова. О људима с таквим даром постоје многи записи. Откуд оваква надареност још увек није откривено. С тим у вези постоје многе теорије. Неки су мишљења да мозак оваквих људи има другачију структуру. Разлика се најјасније види у центру брока. У том делу мозга се производи говор. Код вишејезичних људи су ћелије ове области структуиране на другачији начин. Могуће је да они због тога боље прерађују информације. Ипак, недостају студије које би ову тврдњу доказале. Можда је само изузетна мотивација од одлучујућег значаја. Деца врло брзо уче стране језике од друге деце. Зато што желе да се у игри интегришу. Желе да постану део групе и да комуницирају са другима. Зато успех зависи од њихове жеље да се интегришу. Једна друга теза тврди да се мождана маса учењем увећава. То значи да што више учимо - учимо све лакше. Слични језици се такође уче лакше. Уколико, на пример, особа говори дански, лако ће научити шведски или норвешки. Ипак, на много питања још увек није пронађен одговор. Извесно је само једно: интелигенција ту не игра никакву улогу. Неки људи, упркос ниском степену интелигенције, владају неколиким језицима. Али је и највећим лингвистичким генијима потребна дисциплина. Ово нам је мала утеха, зар не?
Да ли си знао?
Руски спада у језике који владају тржиштем књига. Велика дела светске литературе су написали руски аутори. Значи, преводи се пуно књига с руског језика. Али и Руси читају радо, тако да преводиоци увек имају пуно посла. За око 160 милиона људи руски је матерњи језик. Осим тога пуно људи у другим словенским земљама говоре руски. Тако је руски језик с највећом распрострањеношћу у Европи. У целом свијету око 280 милиона људи говори руски. Као источнослoвенски језик руски је веома сродан украjинском и белоруском. Руска граматика је веома систематично структурисана. То је предност за људе који радо размишљају аналитички и логички. У сваком случају се исплати учити руски! У науци, уметности и техници руски је веома важан језик. А зар не би било лепо да сва позната руска дела читате у оригиналу?