Рјечник

sr Питати за пут   »   de Nach dem Weg fragen

40 [четрдесет]

Питати за пут

Питати за пут

40 [vierzig]

Nach dem Weg fragen

Изаберите како желите да видите превод:   
српски немачки Игра Више
Извините! Ent-c-uldig------! E____________ S___ E-t-c-u-d-g-n S-e- ------------------ Entschuldigen Sie! 0
Можете ли ми помоћи? K--nen-S-e --r--el-e-? K_____ S__ m__ h______ K-n-e- S-e m-r h-l-e-? ---------------------- Können Sie mir helfen? 0
Где овде има добар ресторан? Wo--ibt--s hie- ein -ut-- -e--a-ra--? W_ g___ e_ h___ e__ g____ R__________ W- g-b- e- h-e- e-n g-t-s R-s-a-r-n-? ------------------------------------- Wo gibt es hier ein gutes Restaurant? 0
Идите лево иза угла. G-hen S-e lin-s u---i--Ecke. G____ S__ l____ u_ d__ E____ G-h-n S-e l-n-s u- d-e E-k-. ---------------------------- Gehen Sie links um die Ecke. 0
Затим идите право један део пута. G-h---Si- -a-n--i--St-----er-de-u-. G____ S__ d___ e__ S____ g_________ G-h-n S-e d-n- e-n S-ü-k g-r-d-a-s- ----------------------------------- Gehen Sie dann ein Stück geradeaus. 0
Затим идите стотину метара удесно. Gehen--ie-d-n--h-n-ert -et---na---re-hts. G____ S__ d___ h______ M____ n___ r______ G-h-n S-e d-n- h-n-e-t M-t-r n-c- r-c-t-. ----------------------------------------- Gehen Sie dann hundert Meter nach rechts. 0
Можете такође узети аутобус. Si- --nnen ---- den---s---hm--. S__ k_____ a___ d__ B__ n______ S-e k-n-e- a-c- d-n B-s n-h-e-. ------------------------------- Sie können auch den Bus nehmen. 0
Можете такође узети трамвај. Si- --nnen---ch --e Str-------n ne---n. S__ k_____ a___ d__ S__________ n______ S-e k-n-e- a-c- d-e S-r-ß-n-a-n n-h-e-. --------------------------------------- Sie können auch die Straßenbahn nehmen. 0
Можете такође једноставно возити за мном. Si---ön-en au---ein-ac--hint-r-m---he--a-r-n. S__ k_____ a___ e______ h_____ m__ h_________ S-e k-n-e- a-c- e-n-a-h h-n-e- m-r h-r-a-r-n- --------------------------------------------- Sie können auch einfach hinter mir herfahren. 0
Како да доћем до фудбалског стадиона? W-e--om-e i-h --m-F---a--st-d---? W__ k____ i__ z__ F______________ W-e k-m-e i-h z-m F-ß-a-l-t-d-o-? --------------------------------- Wie komme ich zum Fußballstadion? 0
Пређите мост! Übe--ue-e- ------e ----k-! Ü_________ S__ d__ B______ Ü-e-q-e-e- S-e d-e B-ü-k-! -------------------------- Überqueren Sie die Brücke! 0
Возите кроз тунел! Fah--n Si---urch -e-----n--! F_____ S__ d____ d__ T______ F-h-e- S-e d-r-h d-n T-n-e-! ---------------------------- Fahren Sie durch den Tunnel! 0
Возите до трећег семафора. F-h--- -i--b-- -u---r---en Am-e-. F_____ S__ b__ z__ d______ A_____ F-h-e- S-e b-s z-r d-i-t-n A-p-l- --------------------------------- Fahren Sie bis zur dritten Ampel. 0
Скрените затим у прву улицу десно. Bi-g-- -ie-d-n- di- -rs-- -t-a-e--ec-ts--b. B_____ S__ d___ d__ e____ S_____ r_____ a__ B-e-e- S-e d-n- d-e e-s-e S-r-ß- r-c-t- a-. ------------------------------------------- Biegen Sie dann die erste Straße rechts ab. 0
Затим возите право преко следеће раскрснице. Fa-ren-Sie--a-- g---d-a-----er--i---äc---e Kreu-un-. F_____ S__ d___ g________ ü___ d__ n______ K________ F-h-e- S-e d-n- g-r-d-a-s ü-e- d-e n-c-s-e K-e-z-n-. ---------------------------------------------------- Fahren Sie dann geradeaus über die nächste Kreuzung. 0
Извините, како да доћем до аеродрома? E---c-uldi----, -i- kom-- -ch-z-m-Flu------? E______________ w__ k____ i__ z__ F_________ E-t-c-u-d-g-n-, w-e k-m-e i-h z-m F-u-h-f-n- -------------------------------------------- Entschuldigung, wie komme ich zum Flughafen? 0
Најбоље је да узмете метро. Am be-t---nehm-- -i---ie----ah-. A_ b_____ n_____ S__ d__ U______ A- b-s-e- n-h-e- S-e d-e U-B-h-. -------------------------------- Am besten nehmen Sie die U-Bahn. 0
Возите се једноставно до задње станице. F-h--- S-----n-ach --s zu--End-ta-io-. F_____ S__ e______ b__ z__ E__________ F-h-e- S-e e-n-a-h b-s z-r E-d-t-t-o-. -------------------------------------- Fahren Sie einfach bis zur Endstation. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + немачки (1-100) МП3 немачки (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Језик животиња

Када желимо да се изразимо, служимо се језиком. И животиње имају свој језик. Оне језик користе исто као и људи. То значи да разговарају једне с другима да би размениле информације. У основи, свака врста има сопствени језик. Чак и термити комуницирају једни с другима. Када су у опасности, ударају телом о земљу. На тај начин упозоравају друге припаднике своје врсте. Друге животиње звижде када се непријатељ приближава. Пчеле разговарају путем плеса. Тако показују другим пчелама правац у којем се налази храна. Китови производе звукове који се могу чути на удаљености и до 5.000 километара. Они међусобно комуницирају путем певања. Слонови такође једни другима упућују акустичне сигнале. Али, људи их не могу чути. Језик већине животиња је врло компликован. Он се састоји од комбинације различитих знакова. У употреби су акустички, хемијски и оптички сигнали. Сем тога, животиње користе и гестове. Човек је већ савладао језик кућних љубимаца. Он тачно зна када је пас срећан. Такође добро зна када мачка жели да је оставите на миру. Мачке и пси говоре сасвим различите језике. Многи сигнали су чак сасвим супротни. Дуго се мислило да се ове две животиње не подносе. Ради се о томе да једни друге погрешно разумеју. То доводи до проблема између мачака и паса. Чак се и животиње свађају због неспоразума...
Да ли си знао?
Српски је матерњи језик око 12 милиона људи. Већина живи у Србији и у другим земљама јужне Европе. Српски спада у јужнослоавенске језике. У уском је сродству с хрватским и босанским. Граматика и језички фонд ових језика су веома слични. Зато се Срби, Хрвати и Босанци врло лако међусобно споразумевају. Српска азбука има 30 слова. За свако слово постоји јасан изговор. Код нагласка постоје паралеле с класичним тонским језицима. У кинеском се, на пример, с висином тона слогова мења и њихово значење. У српском је слично. Али овђе само висина наглашеног слога игра улогу. Језичка структура с пуно флексија је још једна од карактеристика српског језика. То значи да се именице, придеви и заменице увек мењају по падежима а глаголи конјугирају. Кога интересују граматичке структуре, треба обавезно учити српски!