Рјечник

sr Питати за пут   »   he ‫חיפוש הדרך‬

40 [четрдесет]

Питати за пут

Питати за пут

‫40 [ארבעים]‬

40 [arba\'im]

‫חיפוש הדרך‬

[xipuss haderekh]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хебрејски Игра Више
Извините! ‫--י-ה-‬ ‫------- ‫-ל-ח-!- -------- ‫סליחה!‬ 0
s-ix-h! s------ s-i-a-! ------- slixah!
Можете ли ми помоћи? ‫תוכ--/ י לעז-ר---?‬ ‫---- / י ל---- ל--- ‫-ו-ל / י ל-ז-ר ל-?- -------------------- ‫תוכל / י לעזור לי?‬ 0
t--ha--tukh-- --'a--r li? t------------ l------ l-- t-k-a-/-u-h-i l-'-z-r l-? ------------------------- tukhal/tukhli la'azor li?
Где овде има добар ресторан? ‫--כן -- מ-עדה---בה?‬ ‫---- י- מ---- ט----- ‫-י-ן י- מ-ע-ה ט-ב-?- --------------------- ‫היכן יש מסעדה טובה?‬ 0
h-y-ha- yes- ---'a-----ov-h? h------ y--- m------- t----- h-y-h-n y-s- m-s-a-a- t-v-h- ---------------------------- heykhan yesh mis'adah tovah?
Идите лево иза угла. ‫לך-- י ---לה---ב---פי-ה.‬ ‫-- / י ש---- מ--- ל------ ‫-ך / י ש-א-ה מ-ב- ל-י-ה-‬ -------------------------- ‫לך / י שמאלה מעבר לפינה.‬ 0
lekh/y---mo'--h -e-eve---a-ina-. l----- s------- m------ l------- l-k-/- s-m-'-a- m-'-v-r l-p-n-h- -------------------------------- lekh/y ssmo'lah me'ever lapinah.
Затим идите право један део пута. ‫ת------ -- -ז--וד---ת ישר.‬ ‫----- / כ- א- ע-- ק-- י---- ‫-מ-י- / כ- א- ע-ד ק-ת י-ר-‬ ---------------------------- ‫תמשיך / כי אז עוד קצת ישר.‬ 0
t-m--i----a---ikhi-a- -d-qt--t----har. t----------------- a- o- q---- y------ t-m-h-k-/-a-s-i-h- a- o- q-s-t y-s-a-. -------------------------------------- tamshikh/tamshikhi az od qtsat yeshar.
Затим идите стотину метара удесно. ‫ו-ש- -ו- -א-------מ-נה-‬ ‫---- ע-- מ-- מ-- י------ ‫-מ-ם ע-ד מ-ה מ-ר י-י-ה-‬ ------------------------- ‫ומשם עוד מאה מטר ימינה.‬ 0
um---am ---m--ah--et-----min--. u------ o- m---- m---- y------- u-i-h-m o- m-'-h m-t-r y-m-n-h- ------------------------------- umisham od me'ah meter yeminah.
Можете такође узети аутобус. ‫ת--- /-- ג--ל---ע-ב--טובו--‬ ‫---- / י ג- ל---- ב--------- ‫-ו-ל / י ג- ל-ס-ע ב-ו-ו-ו-.- ----------------------------- ‫תוכל / י גם לנסוע באוטובוס.‬ 0
tu-h--/-uk-----am -i---'- b'-tobu-. t------------ g-- l------ b-------- t-k-a-/-u-h-i g-m l-n-o-a b-o-o-u-. ----------------------------------- tukhal/tukhli gam linso'a b'otobus.
Можете такође узети трамвај. ‫תו---- - גם-ל--ו--ברכ-- ה----י--‬ ‫---- / י ג- ל---- ב---- ה-------- ‫-ו-ל / י ג- ל-ס-ע ב-כ-ת ה-ש-ל-ת-‬ ---------------------------------- ‫תוכל / י גם לנסוע ברכבת החשמלית.‬ 0
t--ha-/-uk-l------l---o----ara------haxa--m-li-. t------------ g-- l------ b-------- h----------- t-k-a-/-u-h-i g-m l-n-o-a b-r-k-v-t h-x-s-m-l-t- ------------------------------------------------ tukhal/tukhli gam linso'a barakevet haxashmalit.
Можете такође једноставно возити за мном. ‫תוכ- --י -ש------וב אחרי.‬ ‫---- / י פ--- ל---- א----- ‫-ו-ל / י פ-ו- ל-ק-ב א-ר-.- --------------------------- ‫תוכל / י פשוט לעקוב אחרי.‬ 0
tu-hal-tukh-- p-s----------v axar--. t------------ p----- l------ a------ t-k-a-/-u-h-i p-s-u- l-'-q-v a-a-a-. ------------------------------------ tukhal/tukhli pashut la'aqov axaray.
Како да доћем до фудбалског стадиона? ‫-יצד-ני-ן ל-ג-ע ל---דיו- הכדו--ל-‬ ‫---- נ--- ל---- ל------- ה-------- ‫-י-ד נ-ת- ל-ג-ע ל-צ-ד-ו- ה-ד-ר-ל-‬ ----------------------------------- ‫כיצד ניתן להגיע לאצטדיון הכדורגל?‬ 0
k--tsa--nit-n l---g--- l'-t-tadio--ha--d--e--l? k------ n---- l------- l---------- h----------- k-y-s-d n-t-n l-h-g-'- l-i-s-a-i-n h-k-d-r-g-l- ----------------------------------------------- keytsad nitan l'hagi'a l'itstadion hakaduregel?
Пређите мост! ‫--צה - -- -- -גשר-‬ ‫---- / צ- א- ה----- ‫-ח-ה / צ- א- ה-ש-.- -------------------- ‫תחצה / צי את הגשר.‬ 0
t-xts--/-a--si--t-ha----e-. t------------- e- h-------- t-x-s-h-t-x-s- e- h-g-s-e-. --------------------------- taxtseh/taxtsi et hagesher.
Возите кроз тунел! ‫סע - י---ך -------‬ ‫-- / י ד-- ה------- ‫-ע / י ד-ך ה-נ-ר-.- -------------------- ‫סע / י דרך המנהרה.‬ 0
sa-s-i-d--ek- ha-i----ah. s----- d----- h---------- s-/-'- d-r-k- h-m-n-a-a-. ------------------------- sa/s'i derekh haminharah.
Возите до трећег семафора. ‫ס--/----- -רמ--ר השלי-י.‬ ‫-- / י ע- ל----- ה------- ‫-ע / י ע- ל-מ-ו- ה-ל-ש-.- -------------------------- ‫סע / י עד לרמזור השלישי.‬ 0
s-/s-- ----ar-mzo----sh--shi. s----- a- l------- h--------- s-/-'- a- l-r-m-o- h-s-l-s-i- ----------------------------- sa/s'i ad laramzor hashlishi.
Скрените затим у прву улицу десно. ‫-נה /---י--- ברחו---ר-שו------ה.‬ ‫--- / פ-- א- ב---- ה----- י------ ‫-נ- / פ-י א- ב-ח-ב ה-א-ו- י-י-ה-‬ ---------------------------------- ‫פנה / פני אז ברחוב הראשון ימינה.‬ 0
pn-h--n- a---a-e-o---ar-'-h-n--'---a-. p------- a- b------ h-------- y------- p-e-/-n- a- b-r-x-v h-r-'-h-n y-m-n-h- -------------------------------------- pneh/pni az barexov hari'shon y'minah.
Затим возите право преко следеће раскрснице. ‫סע / י אח- -- י----ע---לצ--- ה---‬ ‫-- / י א-- כ- י-- מ--- ל---- ה---- ‫-ע / י א-ר כ- י-ר מ-ב- ל-ו-ת ה-א-‬ ----------------------------------- ‫סע / י אחר כך ישר מעבר לצומת הבא.‬ 0
s-/s-i-ax-- --kh-y--har-------r l-ts--et ha-a. s----- a--- k--- y----- m------ l------- h---- s-/-'- a-a- k-k- y-s-a- m-'-v-r l-t-o-e- h-b-. ---------------------------------------------- sa/s'i axar kakh yeshar me'ever latsomet haba.
Извините, како да доћем до аеродрома? ‫----ה,-כי-ד נ--ן --גיע ל--- -ת--פה-‬ ‫------ כ--- נ--- ל---- ל--- ה------- ‫-ל-ח-, כ-צ- נ-ת- ל-ג-ע ל-ד- ה-ע-פ-?- ------------------------------------- ‫סליחה, כיצד ניתן להגיע לשדה התעופה?‬ 0
sli--h,-ke--------t-n -'-a-ia-l----eh-h-te'uf-h? s------ k------ n---- l------ l------ h--------- s-i-a-, k-y-s-d n-t-n l-h-g-a l-s-d-h h-t-'-f-h- ------------------------------------------------ slixah, keytsad nitan l'hagia lissdeh hate'ufah?
Најбоље је да узмете метро. ‫הכ--טו- ל-ס----ר--ת-התחת--.‬ ‫--- ט-- ל---- ב---- ה------- ‫-כ- ט-ב ל-ס-ע ב-כ-ת ה-ח-י-.- ----------------------------- ‫הכי טוב לנסוע ברכבת התחתית.‬ 0
h-k-i t-v-lin--'- b-ra---et-h-t-x-it. h---- t-- l------ b-------- h-------- h-k-i t-v l-n-o-a b-r-k-v-t h-t-x-i-. ------------------------------------- hakhi tov linso'a barakevet hataxtit.
Возите се једноставно до задње станице. ‫סע / - פ-ו--עד -ת-----א-רונה.‬ ‫-- / י פ--- ע- ל---- ה-------- ‫-ע / י פ-ו- ע- ל-ח-ה ה-ח-ו-ה-‬ ------------------------------- ‫סע / י פשוט עד לתחנה האחרונה.‬ 0
sa-s'- pa-h---a- ----x--a--ha-a----nah. s----- p----- a- l-------- h----------- s-/-'- p-s-u- a- l-t-x-n-h h-'-x-r-n-h- --------------------------------------- sa/s'i pashut ad lataxanah ha'axaronah.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језик животиња

Када желимо да се изразимо, служимо се језиком. И животиње имају свој језик. Оне језик користе исто као и људи. То значи да разговарају једне с другима да би размениле информације. У основи, свака врста има сопствени језик. Чак и термити комуницирају једни с другима. Када су у опасности, ударају телом о земљу. На тај начин упозоравају друге припаднике своје врсте. Друге животиње звижде када се непријатељ приближава. Пчеле разговарају путем плеса. Тако показују другим пчелама правац у којем се налази храна. Китови производе звукове који се могу чути на удаљености и до 5.000 километара. Они међусобно комуницирају путем певања. Слонови такође једни другима упућују акустичне сигнале. Али, људи их не могу чути. Језик већине животиња је врло компликован. Он се састоји од комбинације различитих знакова. У употреби су акустички, хемијски и оптички сигнали. Сем тога, животиње користе и гестове. Човек је већ савладао језик кућних љубимаца. Он тачно зна када је пас срећан. Такође добро зна када мачка жели да је оставите на миру. Мачке и пси говоре сасвим различите језике. Многи сигнали су чак сасвим супротни. Дуго се мислило да се ове две животиње не подносе. Ради се о томе да једни друге погрешно разумеју. То доводи до проблема између мачака и паса. Чак се и животиње свађају због неспоразума...
Да ли си знао?
Српски је матерњи језик око 12 милиона људи. Већина живи у Србији и у другим земљама јужне Европе. Српски спада у јужнослоавенске језике. У уском је сродству с хрватским и босанским. Граматика и језички фонд ових језика су веома слични. Зато се Срби, Хрвати и Босанци врло лако међусобно споразумевају. Српска азбука има 30 слова. За свако слово постоји јасан изговор. Код нагласка постоје паралеле с класичним тонским језицима. У кинеском се, на пример, с висином тона слогова мења и њихово значење. У српском је слично. Али овђе само висина наглашеног слога игра улогу. Језичка структура с пуно флексија је још једна од карактеристика српског језика. То значи да се именице, придеви и заменице увек мењају по падежима а глаголи конјугирају. Кога интересују граматичке структуре, треба обавезно учити српски!