Рјечник

sr Питати за пут   »   hi मार्ग पूछने के लिए

40 [четрдесет]

Питати за пут

Питати за пут

४० [चालीस]

40 [chaalees]

मार्ग पूछने के लिए

[maarg poochhane ke lie]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хинди Игра Више
Извините! ए--मिनट--- --फ़---ज--, ए- म---- / म--- क----- ए- म-न-! / म-फ- क-ज-ए- ---------------------- एक मिनट! / माफ़ कीजिए, 0
ek -i-at!----aaf ke--ie, e- m----- / m--- k------ e- m-n-t- / m-a- k-e-i-, ------------------------ ek minat! / maaf keejie,
Можете ли ми помоћи? क--ा--प --री--दद ---स-त- - --ती----? क--- आ- म--- म-- क- स--- / स--- ह--- क-य- आ- म-र- म-द क- स-त- / स-त- ह-ं- ------------------------------------ क्या आप मेरी मदद कर सकते / सकती हैं? 0
k-a a-- --ree m--a- k-r--a---e / --kat-e ----? k-- a-- m---- m---- k-- s----- / s------ h---- k-a a-p m-r-e m-d-d k-r s-k-t- / s-k-t-e h-i-? ---------------------------------------------- kya aap meree madad kar sakate / sakatee hain?
Где овде има добар ресторан? यहा- -क----छा-र----ो------------? य--- ए- अ---- र--------- क--- ह-- य-ा- ए- अ-्-ा र-स-ट-र-ं- क-ा- ह-? --------------------------------- यहाँ एक अच्छा रेस्टोरेंट कहाँ है? 0
y----n-e--a---hh-----t--e-t k-haa-----? y----- e- a------ r-------- k----- h--- y-h-a- e- a-h-h-a r-s-o-e-t k-h-a- h-i- --------------------------------------- yahaan ek achchha restorent kahaan hai?
Идите лево иза угла. उ---ोड प--------ं -रफ- --ड-ये उ- म-- प- स- ब--- त--- म----- उ- म-ड प- स- ब-ई- त-फ- म-ड-य- ----------------------------- उस मोड पर से बाईं तरफ़ मुडिये 0
u- mo- par--e b-e---ta------di-e u- m-- p-- s- b---- t---- m----- u- m-d p-r s- b-e-n t-r-f m-d-y- -------------------------------- us mod par se baeen taraf mudiye
Затим идите право један део пута. फि- ---े-स-धे-जा--े फ-- थ--- स--- ज---- फ-र थ-ड- स-ध- ज-इ-े ------------------- फिर थोडे सीधे जाइये 0
phir-t--de--ee----j--ye p--- t---- s----- j---- p-i- t-o-e s-e-h- j-i-e ----------------------- phir thode seedhe jaiye
Затим идите стотину метара удесно. फि--एक-स---ी---दाहिनी-तरफ़----ये फ-- ए- स- म--- द----- त--- ज---- फ-र ए- स- म-ट- द-ह-न- त-फ- ज-इ-े -------------------------------- फिर एक सौ मीटर दाहिनी तरफ़ जाइये 0
p--r-ek---- m-etar-daa----- t--af j--ye p--- e- s-- m----- d------- t---- j---- p-i- e- s-u m-e-a- d-a-i-e- t-r-f j-i-e --------------------------------------- phir ek sau meetar daahinee taraf jaiye
Можете такође узети аутобус. आप-------भ---- -क-े / स----ह-ं आ- ब- स- भ- ज- स--- / स--- ह-- आ- ब- स- भ- ज- स-त- / स-त- ह-ं ------------------------------ आप बस से भी जा सकते / सकती हैं 0
aa---a--s- b-ee--- ---a-- / s---t-- ha-n a-- b-- s- b--- j- s----- / s------ h--- a-p b-s s- b-e- j- s-k-t- / s-k-t-e h-i- ---------------------------------------- aap bas se bhee ja sakate / sakatee hain
Можете такође узети трамвај. आ----र-म--- ---ज- --ते-- -कती हैं आ- ट---- स- भ- ज- स--- / स--- ह-- आ- ट-र-म स- भ- ज- स-त- / स-त- ह-ं --------------------------------- आप ट्राम से भी जा सकते / सकती हैं 0
aa- -ra-- ----h-- j- ----te / s----ee -ain a-- t---- s- b--- j- s----- / s------ h--- a-p t-a-m s- b-e- j- s-k-t- / s-k-t-e h-i- ------------------------------------------ aap traam se bhee ja sakate / sakatee hain
Можете такође једноставно возити за мном. आ- ------ी-े--- - --ते / स--ी -ैं आ- म--- प--- भ- आ स--- / स--- ह-- आ- म-र- प-छ- भ- आ स-त- / स-त- ह-ं --------------------------------- आप मेरे पीछे भी आ सकते / सकती हैं 0
aa---er- p---hhe-b-e- a------t- /-s-kat-e --in a-- m--- p------ b--- a- s----- / s------ h--- a-p m-r- p-e-h-e b-e- a- s-k-t- / s-k-t-e h-i- ---------------------------------------------- aap mere peechhe bhee aa sakate / sakatee hain
Како да доћем до фудбалског стадиона? मै---ु-ब---स्--ड-यम -ै-- ---ँ? म-- फ----- स------- क--- ज---- म-ं फ-ट-ॉ- स-ट-ड-य- क-स- ज-ऊ-? ------------------------------ मैं फुटबॉल स्टेडियम कैसे जाऊँ? 0
m--n-p-uta-o- -----yam ---s---ao-n? m--- p------- s------- k---- j----- m-i- p-u-a-o- s-e-i-a- k-i-e j-o-n- ----------------------------------- main phutabol stediyam kaise jaoon?
Пређите мост! पु- के उस प-- जाइ--! प-- क- उ- प-- ज----- प-ल क- उ- प-र ज-इ-े- -------------------- पुल के उस पार जाइये! 0
p-l-k--u--p--r-jai--! p-- k- u- p--- j----- p-l k- u- p-a- j-i-e- --------------------- pul ke us paar jaiye!
Возите кроз тунел! ट-े--म-- ---जाइय-! ट--- म-- स- ज----- ट-े- म-ं स- ज-इ-े- ------------------ टनेल में से जाइये! 0
t-n-- m--n-----a-y-! t---- m--- s- j----- t-n-l m-i- s- j-i-e- -------------------- tanel mein se jaiye!
Возите до трећег семафора. तीस---स-------- ज-इ--! त---- स----- त- ज----- त-स-े स-ग-न- त- ज-इ-े- ---------------------- तीसरे सिग्नल तक जाइये! 0
tees-re-s-g--- -a- j--y-! t------ s----- t-- j----- t-e-a-e s-g-a- t-k j-i-e- ------------------------- teesare signal tak jaiye!
Скрените затим у прву улицу десно. फ-र --ले र-स्त- -- दा---ी-तरफ़------े फ-- प--- र----- प- द----- त--- म----- फ-र प-ल- र-स-त- प- द-ह-न- त-फ- म-ड-य- ------------------------------------- फिर पहले रास्ते पर दाहिनी तरफ़ मुडिये 0
ph-r -aha-- -aas-- --r-d-ah-n-e---raf---di-e p--- p----- r----- p-- d------- t---- m----- p-i- p-h-l- r-a-t- p-r d-a-i-e- t-r-f m-d-y- -------------------------------------------- phir pahale raaste par daahinee taraf mudiye
Затим возите право преко следеће раскрснице. फि--अ--- च--ाहे -र-स- स--- -ा--े फ-- अ--- च----- प- स- स--- ज---- फ-र अ-ल- च-र-ह- प- स- स-ध- ज-इ-े -------------------------------- फिर अगले चौराहे पर से सीधे जाइये 0
p-i- ---l--c-a-r-a-- -a--se--e--------ye p--- a---- c-------- p-- s- s----- j---- p-i- a-a-e c-a-r-a-e p-r s- s-e-h- j-i-e ---------------------------------------- phir agale chauraahe par se seedhe jaiye
Извините, како да доћем до аеродрома? मा-- क-ज--,---ं-ह-ाई-अड--े-त--कैसे ज--ँ? म--- क----- म-- ह--- अ---- त- क--- ज---- म-फ- क-ज-ए- म-ं ह-ा- अ-्-े त- क-स- ज-ऊ-? ---------------------------------------- माफ़ कीजिए, मैं हवाई अड्डे तक कैसे जाऊँ? 0
ma---keeji-- -ai---avaee --d- t-----ise--aoon? m--- k------ m--- h----- a--- t-- k---- j----- m-a- k-e-i-, m-i- h-v-e- a-d- t-k k-i-e j-o-n- ---------------------------------------------- maaf keejie, main havaee adde tak kaise jaoon?
Најбоље је да узмете метро. स--े--च-छा,--े--रो-से-ज-इये स--- अ----- म----- स- ज---- स-स- अ-्-ा- म-ट-र- स- ज-इ-े --------------------------- सबसे अच्छा, मेट्रो से जाइये 0
sa-as---chc--a, -e----s--j-iye s----- a------- m---- s- j---- s-b-s- a-h-h-a- m-t-o s- j-i-e ------------------------------ sabase achchha, metro se jaiye
Возите се једноставно до задње станице. आख-- स----न तक -ा-ये आ--- स----- त- ज---- आ-र- स-ट-श- त- ज-इ-े -------------------- आखरी स्टेशन तक जाइये 0
a--ha-ee -te-h-n ----j-iye a------- s------ t-- j---- a-k-a-e- s-e-h-n t-k j-i-e -------------------------- aakharee steshan tak jaiye

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језик животиња

Када желимо да се изразимо, служимо се језиком. И животиње имају свој језик. Оне језик користе исто као и људи. То значи да разговарају једне с другима да би размениле информације. У основи, свака врста има сопствени језик. Чак и термити комуницирају једни с другима. Када су у опасности, ударају телом о земљу. На тај начин упозоравају друге припаднике своје врсте. Друге животиње звижде када се непријатељ приближава. Пчеле разговарају путем плеса. Тако показују другим пчелама правац у којем се налази храна. Китови производе звукове који се могу чути на удаљености и до 5.000 километара. Они међусобно комуницирају путем певања. Слонови такође једни другима упућују акустичне сигнале. Али, људи их не могу чути. Језик већине животиња је врло компликован. Он се састоји од комбинације различитих знакова. У употреби су акустички, хемијски и оптички сигнали. Сем тога, животиње користе и гестове. Човек је већ савладао језик кућних љубимаца. Он тачно зна када је пас срећан. Такође добро зна када мачка жели да је оставите на миру. Мачке и пси говоре сасвим различите језике. Многи сигнали су чак сасвим супротни. Дуго се мислило да се ове две животиње не подносе. Ради се о томе да једни друге погрешно разумеју. То доводи до проблема између мачака и паса. Чак се и животиње свађају због неспоразума...
Да ли си знао?
Српски је матерњи језик око 12 милиона људи. Већина живи у Србији и у другим земљама јужне Европе. Српски спада у јужнослоавенске језике. У уском је сродству с хрватским и босанским. Граматика и језички фонд ових језика су веома слични. Зато се Срби, Хрвати и Босанци врло лако међусобно споразумевају. Српска азбука има 30 слова. За свако слово постоји јасан изговор. Код нагласка постоје паралеле с класичним тонским језицима. У кинеском се, на пример, с висином тона слогова мења и њихово значење. У српском је слично. Али овђе само висина наглашеног слога игра улогу. Језичка структура с пуно флексија је још једна од карактеристика српског језика. То значи да се именице, придеви и заменице увек мењају по падежима а глаголи конјугирају. Кога интересују граматичке структуре, треба обавезно учити српски!