Рјечник

sr Питати за пут   »   pt Perguntar o caminho

40 [четрдесет]

Питати за пут

Питати за пут

40 [quarenta]

Perguntar o caminho

Изаберите како желите да видите превод:   
српски португалски (PT) Игра Више
Извините! Desc-lpe! D-------- D-s-u-p-! --------- Desculpe! 0
Можете ли ми помоћи? Pode-a--dar-m-? P--- a--------- P-d- a-u-a---e- --------------- Pode ajudar-me? 0
Где овде има добар ресторан? On---é q-e h- ---i-um-b-m -------a-te? O--- é q-- h- a--- u- b-- r----------- O-d- é q-e h- a-u- u- b-m r-s-a-r-n-e- -------------------------------------- Onde é que há aqui um bom restaurante? 0
Идите лево иза угла. Vi-e-- e--uerd- -a-e-qui-a. V--- à e------- n- e------- V-r- à e-q-e-d- n- e-q-i-a- --------------------------- Vire à esquerda na esquina. 0
Затим идите право један део пута. D-po------- e---rent- u- bocado. D----- s--- e- f----- u- b------ D-p-i- s-g- e- f-e-t- u- b-c-d-. -------------------------------- Depois siga em frente um bocado. 0
Затим идите стотину метара удесно. De---- -ir--- dir-i-a. D----- v--- à d------- D-p-i- v-r- à d-r-i-a- ---------------------- Depois vire à direita. 0
Можете такође узети аутобус. Você--o-e ta--ém apa---r-o auto-a-ro. V--- p--- t----- a------ o a--------- V-c- p-d- t-m-é- a-a-h-r o a-t-c-r-o- ------------------------------------- Você pode também apanhar o autocarro. 0
Можете такође узети трамвај. V--ê p----t--b-m --------o e--tr-c-. V--- p--- t----- a------ o e-------- V-c- p-d- t-m-é- a-a-h-r o e-é-r-c-. ------------------------------------ Você pode também apanhar o elétrico. 0
Можете такође једноставно возити за мном. Vo-ê pode -------me --m ---e- --rro. V--- p--- s-------- c-- o s-- c----- V-c- p-d- s-g-i---e c-m o s-u c-r-o- ------------------------------------ Você pode seguir-me com o seu carro. 0
Како да доћем до фудбалског стадиона? C-m--é--u--chego a--e------? C--- é q-- c---- a- e------- C-m- é q-e c-e-o a- e-t-d-o- ---------------------------- Como é que chego ao estádio? 0
Пређите мост! A-r-vesse-a---n-e! A-------- a p----- A-r-v-s-e a p-n-e- ------------------ Atravesse a ponte! 0
Возите кроз тунел! A---ve--- - tú-e-! A-------- o t----- A-r-v-s-e o t-n-l- ------------------ Atravesse o túnel! 0
Возите до трећег семафора. S-ga -té--o-t-rc-i------áfo--. S--- a-- a- t------- s-------- S-g- a-é a- t-r-e-r- s-m-f-r-. ------------------------------ Siga até ao terceiro semáforo. 0
Скрените затим у прву улицу десно. V-r--de--is-n--p---ei-a-rua à-d----ta. V--- d----- n- p------- r-- à d------- V-r- d-p-i- n- p-i-e-r- r-a à d-r-i-a- -------------------------------------- Vire depois na primeira rua à direita. 0
Затим возите право преко следеће раскрснице. D-po-- ---- -----en-e -------i---cr---men-o. D----- s--- e- f----- n- p------ c---------- D-p-i- s-g- e- f-e-t- n- p-ó-i-o c-u-a-e-t-. -------------------------------------------- Depois siga em frente no próximo cruzamento. 0
Извините, како да доћем до аеродрома? De---lpe, com- --q-e faç---a----heg----- a-ro----o? D-------- c--- é q-- f--- p--- c----- a- a--------- D-s-u-p-, c-m- é q-e f-ç- p-r- c-e-a- a- a-r-p-r-o- --------------------------------------------------- Desculpe, como é que faço para chegar ao aeroporto? 0
Најбоље је да узмете метро. É--e-hor-v-cê-a--n--r - m--r-. É m----- v--- a------ o m----- É m-l-o- v-c- a-a-h-r o m-t-o- ------------------------------ É melhor você apanhar o metro. 0
Возите се једноставно до задње станице. Vá--i--les----- --é - u-t-ma-p-r--e-. V- s----------- a-- à u----- p------- V- s-m-l-s-e-t- a-é à u-t-m- p-r-g-m- ------------------------------------- Vá simplesmente até à ultima paragem. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језик животиња

Када желимо да се изразимо, служимо се језиком. И животиње имају свој језик. Оне језик користе исто као и људи. То значи да разговарају једне с другима да би размениле информације. У основи, свака врста има сопствени језик. Чак и термити комуницирају једни с другима. Када су у опасности, ударају телом о земљу. На тај начин упозоравају друге припаднике своје врсте. Друге животиње звижде када се непријатељ приближава. Пчеле разговарају путем плеса. Тако показују другим пчелама правац у којем се налази храна. Китови производе звукове који се могу чути на удаљености и до 5.000 километара. Они међусобно комуницирају путем певања. Слонови такође једни другима упућују акустичне сигнале. Али, људи их не могу чути. Језик већине животиња је врло компликован. Он се састоји од комбинације различитих знакова. У употреби су акустички, хемијски и оптички сигнали. Сем тога, животиње користе и гестове. Човек је већ савладао језик кућних љубимаца. Он тачно зна када је пас срећан. Такође добро зна када мачка жели да је оставите на миру. Мачке и пси говоре сасвим различите језике. Многи сигнали су чак сасвим супротни. Дуго се мислило да се ове две животиње не подносе. Ради се о томе да једни друге погрешно разумеју. То доводи до проблема између мачака и паса. Чак се и животиње свађају због неспоразума...
Да ли си знао?
Српски је матерњи језик око 12 милиона људи. Већина живи у Србији и у другим земљама јужне Европе. Српски спада у јужнослоавенске језике. У уском је сродству с хрватским и босанским. Граматика и језички фонд ових језика су веома слични. Зато се Срби, Хрвати и Босанци врло лако међусобно споразумевају. Српска азбука има 30 слова. За свако слово постоји јасан изговор. Код нагласка постоје паралеле с класичним тонским језицима. У кинеском се, на пример, с висином тона слогова мења и њихово значење. У српском је слично. Али овђе само висина наглашеног слога игра улогу. Језичка структура с пуно флексија је још једна од карактеристика српског језика. То значи да се именице, придеви и заменице увек мењају по падежима а глаголи конјугирају. Кога интересују граматичке структуре, треба обавезно учити српски!