Рјечник

sr Разгледање града   »   ru Экскурсия по городу

42 [четрдесет и два]

Разгледање града

Разгледање града

42 [сорок два]

42 [sorok dva]

Экскурсия по городу

[Ekskursiya po gorodu]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски руски Игра Више
Да ли je пијаца отворена недељом? Ры-о- р--от-----о -оск--се----? Р---- р------- п- в------------ Р-н-к р-б-т-е- п- в-с-р-с-н-я-? ------------------------------- Рынок работает по воскресеньям? 0
R--ok-r-b-t-y----o -o-k-e-e-ʹ-a-? R---- r-------- p- v------------- R-n-k r-b-t-y-t p- v-s-r-s-n-y-m- --------------------------------- Rynok rabotayet po voskresenʹyam?
Да ли је сајам отворен понедељком? Я--а-ка -----а---по п-----л-ни--м? Я------ р------- п- п------------- Я-м-р-а р-б-т-е- п- п-н-д-л-н-к-м- ---------------------------------- Ярмарка работает по понедельникам? 0
Ya-ma--- rabotay-- -----ned---ni-am? Y------- r-------- p- p------------- Y-r-a-k- r-b-t-y-t p- p-n-d-l-n-k-m- ------------------------------------ Yarmarka rabotayet po ponedelʹnikam?
Да ли је изложба отворена уторком? В---ав------о-ает--- ---р-и-а-? В------- р------- п- в--------- В-с-а-к- р-б-т-е- п- в-о-н-к-м- ------------------------------- Выставка работает по вторникам? 0
V--t-v---ra---a--- p- vto-nika-? V------- r-------- p- v--------- V-s-a-k- r-b-t-y-t p- v-o-n-k-m- -------------------------------- Vystavka rabotayet po vtornikam?
Да ли је зоолошки врт отворен средом? Зо----- р----а-т --ср--у? З------ р------- в с----- З-о-а-к р-б-т-е- в с-е-у- ------------------------- Зоопарк работает в среду? 0
Z-opa---rab-t---t v s-e-u? Z------ r-------- v s----- Z-o-a-k r-b-t-y-t v s-e-u- -------------------------- Zoopark rabotayet v sredu?
Да ли је музеј отворен четвртком? М-з-й п- -е-ве--ам ---ры-? М---- п- ч-------- о------ М-з-й п- ч-т-е-г-м о-к-ы-? -------------------------- Музей по четвергам открыт? 0
Mu--y--o--h----r-a- o---yt? M---- p- c--------- o------ M-z-y p- c-e-v-r-a- o-k-y-? --------------------------- Muzey po chetvergam otkryt?
Да ли је галерија отворена петком? Г--е-ея -т-р-т---- пятн----? Г------ о------ п- п-------- Г-л-р-я о-к-ы-а п- п-т-и-а-? ---------------------------- Галерея открыта по пятницам? 0
Gal--e-a ot-r-----o----tnits--? G------- o------ p- p---------- G-l-r-y- o-k-y-a p- p-a-n-t-a-? ------------------------------- Galereya otkryta po pyatnitsam?
Да ли се сме фотографисати? Фот---афиро---- ---но? Ф-------------- м----- Ф-т-г-а-и-о-а-ь м-ж-о- ---------------------- Фотографировать можно? 0
F--o-----r--------z---? F-------------- m------ F-t-g-a-i-o-a-ʹ m-z-n-? ----------------------- Fotografirovatʹ mozhno?
Мора ли се платити улаз? В-о- -ла----? В--- п------- В-о- п-а-н-й- ------------- Вход платный? 0
Vkh-d--lat---? V---- p------- V-h-d p-a-n-y- -------------- Vkhod platnyy?
Колико кошта улаз? С-ол-к- -тоит--х-д? С------ с---- в---- С-о-ь-о с-о-т в-о-? ------------------- Сколько стоит вход? 0
Skolʹk-----it vk-od? S------ s---- v----- S-o-ʹ-o s-o-t v-h-d- -------------------- Skolʹko stoit vkhod?
Има ли попуст за групе? Д---групп -с-ь --и---? Д-- г---- е--- с------ Д-я г-у-п е-т- с-и-к-? ---------------------- Для групп есть скидка? 0
Dl------pp --s---sk--k-? D--- g---- y---- s------ D-y- g-u-p y-s-ʹ s-i-k-? ------------------------ Dlya grupp yestʹ skidka?
Има ли попуст за децу? Для д---й-есть с-идка? Д-- д---- е--- с------ Д-я д-т-й е-т- с-и-к-? ---------------------- Для детей есть скидка? 0
Dl-- d--e- -estʹ s---k-? D--- d---- y---- s------ D-y- d-t-y y-s-ʹ s-i-k-? ------------------------ Dlya detey yestʹ skidka?
Има ли попуст за студенте? Дл--ст---н-ов -сть с---к-? Д-- с-------- е--- с------ Д-я с-у-е-т-в е-т- с-и-к-? -------------------------- Для студентов есть скидка? 0
Dl-- -t-dento---est- s--dk-? D--- s-------- y---- s------ D-y- s-u-e-t-v y-s-ʹ s-i-k-? ---------------------------- Dlya studentov yestʹ skidka?
Каква је то зграда? Ч---это--а----ние? Ч-- э-- з- з------ Ч-о э-о з- з-а-и-? ------------------ Что это за здание? 0
C--o--t- za-zda-iye? C--- e-- z- z------- C-t- e-o z- z-a-i-e- -------------------- Chto eto za zdaniye?
Колико је стара та зграда? Сколько ---му -да--- -е-? С------ э---- з----- л--- С-о-ь-о э-о-у з-а-и- л-т- ------------------------- Сколько этому зданию лет? 0
Sk--ʹ-- et-----d-ni-u ---? S------ e---- z------ l--- S-o-ʹ-o e-o-u z-a-i-u l-t- -------------------------- Skolʹko etomu zdaniyu let?
Тко је саградио ту зграду? Кт---о--р----это з----е? К-- п------- э-- з------ К-о п-с-р-и- э-о з-а-и-? ------------------------ Кто построил это здание? 0
K---po--roil---o ---niye? K-- p------- e-- z------- K-o p-s-r-i- e-o z-a-i-e- ------------------------- Kto postroil eto zdaniye?
Ја се интересујем за архитектуру. Я--н-е--су-сь---х--е---р--. Я и---------- а------------ Я и-т-р-с-ю-ь а-х-т-к-у-о-. --------------------------- Я интересуюсь архитектурой. 0
Y- int-----yus--ar-h-te--ur--. Y- i----------- a------------- Y- i-t-r-s-y-s- a-k-i-e-t-r-y- ------------------------------ Ya interesuyusʹ arkhitekturoy.
Ја се интересујем за уметност. Я-интер-су--ь -с-усств-м. Я и---------- и---------- Я и-т-р-с-ю-ь и-к-с-т-о-. ------------------------- Я интересуюсь искусством. 0
Ya------e--y--ʹ is-us-t-o-. Y- i----------- i---------- Y- i-t-r-s-y-s- i-k-s-t-o-. --------------------------- Ya interesuyusʹ iskusstvom.
Ја се интересујем за сликарство. Я--н-е-е---с--ж-во-и--ю. Я и---------- ж--------- Я и-т-р-с-ю-ь ж-в-п-с-ю- ------------------------ Я интересуюсь живописью. 0
Y- in--r--uyusʹ--hivopi----. Y- i----------- z----------- Y- i-t-r-s-y-s- z-i-o-i-ʹ-u- ---------------------------- Ya interesuyusʹ zhivopisʹyu.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Брзи језици, спори језици

У свету постоји преко 6.000 језика. Сви они имају исту функцију. Језици нам помажу да разменимо информације. Ово се у сваком језику дешава на различит начин. Зато што се сваки језик понаша у складу са сопственим правилима. Они се такође разликују и према брзини којом се говоре. Ово је доказано разним лингвистичким студијама. Неколико краћих текстова било је преведено на различите језике. Потом су текстови гласно читани - свако је наглас читао текст на свом матерњем језику. Резултат је био јасан. Јапански и шпански су најбржи језици. У овим језицима, у секунду се изговори осам слогова. Кинези говоре далеко спорије. Само пет слогова у секунду. Брзина говора зависи од комплексности слогова. Уколико су слогови комплексни, говорење траје дуже. Немачки слог, на пример, садржи три звука. Зато се говори релативно споро. Брзо говорење уопште не значи да има много тога да се саопшти. Баш напротив! У слоговима који се брзо изговарају садржано је врло мало информацијa. Иако Јапанци говоре брзо, они саопштавају врло мало садржаја. Супротно томе, “спори” кинески каже много са само неколико речи. Енглески слогови такође садрже много информација. У целој тој ствари је најинтересантније да су испитивани језици подједнако ефикасни! Ово значи да онај који спорије говори, саопштава више. Ономе ко говори брзо потребан је већи број речи. Ипак, на крају крајева, сви они стигну скоро истовремено на циљ.
Да ли си знао?
Словенски спада у јужнословенске језике. То је матерњи језик око 2 милиона људи. Они живе у Словенији, Хрватској, Србији, Аустрији, Италији и Мађарској. Доста је сличан чешком и словачком. Али велики је утицај и српскохрватског. Иако је Словенија мала земља, тамо има доста различитих дијалеката. Разлог томе је што је на том говорном подручју било мноштво историјских догађаја. То се види по лексичком фонду који садржи пуно израза из страних језика. Словенски користи латинична слова. Граматика познаје шест падежа и три рода. У изговору постоје два службена гласовна система. Један од њих тачно разликује између високих и ниских тонова. Још једна посебност овог језика је његова архаична структура. Према другим језицима су Словенци одувек били веома отворени. Зато се још више радују када се неко занима за њихов језик!