Рјечник

sr Припреме за пут   »   bg Подготовка за пътуване

47 [четрдесет и седам]

Припреме за пут

Припреме за пут

47 [четирийсет и седем]

47 [chetiriyset i sedem]

Подготовка за пътуване

[Podgotovka za pytuvane]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски бугарски Игра Више
Мораш спаковати наш кофер! Тряб-а--а сте-неш -ага--! Т----- д- с------ б------ Т-я-в- д- с-е-н-ш б-г-ж-! ------------------------- Трябва да стегнеш багажа! 0
T-y-b-a -- s----e-h-b-g-z--! T------ d- s------- b------- T-y-b-a d- s-e-n-s- b-g-z-a- ---------------------------- Tryabva da stegnesh bagazha!
Не смеш ништа заборавити! В-им-в----а -- з----ви- нещ-! В------- д- н- з------- н---- В-и-а-а- д- н- з-б-а-и- н-щ-! ----------------------------- Внимавай да не забравиш нещо! 0
V-ima-ay -a ne--a-r---------hc--! V------- d- n- z-------- n------- V-i-a-a- d- n- z-b-a-i-h n-s-c-o- --------------------------------- Vnimavay da ne zabravish neshcho!
Треба ти велики кофер! Т-ябва--и----ям -у--р! Т----- т- г---- к----- Т-я-в- т- г-л-м к-ф-р- ---------------------- Трябва ти голям куфар! 0
Tryabva -i---ly------ar! T------ t- g----- k----- T-y-b-a t- g-l-a- k-f-r- ------------------------ Tryabva ti golyam kufar!
Не заборави пасош! Н--за-рав---п-сп---а! Н- з------- п-------- Н- з-б-а-я- п-с-о-т-! --------------------- Не забравяй паспорта! 0
Ne -abra-----pas----a! N- z-------- p-------- N- z-b-a-y-y p-s-o-t-! ---------------------- Ne zabravyay pasporta!
Не заборави авионску карту! Н- забр-вяй -----ет-ия------! Н- з------- с--------- б----- Н- з-б-а-я- с-м-л-т-и- б-л-т- ----------------------------- Не забравяй самолетния билет! 0
Ne ---r-v--- s--ole-niya -i-et! N- z-------- s---------- b----- N- z-b-a-y-y s-m-l-t-i-a b-l-t- ------------------------------- Ne zabravyay samoletniya bilet!
Не заборави путне чекове! Не--а-равяй -ътн-ч-ск-те-ч---ве! Н- з------- п----------- ч------ Н- з-б-а-я- п-т-и-е-к-т- ч-к-в-! -------------------------------- Не забравяй пътническите чекове! 0
Ne z-bra-yay ---n--h--k-te---e--ve! N- z-------- p------------ c------- N- z-b-a-y-y p-t-i-h-s-i-e c-e-o-e- ----------------------------------- Ne zabravyay pytnicheskite chekove!
Понеси крему за сунчање. Взем- -рем п--ти- с-ън-е. В---- к--- п----- с------ В-е-и к-е- п-о-и- с-ъ-ц-. ------------------------- Вземи крем против слънце. 0
Vz----kr---p-otiv--l--ts-. V---- k--- p----- s------- V-e-i k-e- p-o-i- s-y-t-e- -------------------------- Vzemi krem protiv slyntse.
Понеси наочаре за сунце. В-е----л--ч-в--е о-и-а. В---- с--------- о----- В-е-и с-ъ-ч-в-т- о-и-а- ----------------------- Вземи слънчевите очила. 0
V---i------he---- o-hi-a. V---- s---------- o------ V-e-i s-y-c-e-i-e o-h-l-. ------------------------- Vzemi slynchevite ochila.
Понеси шешир за сунце. В---- -л--чев--- -а-ка. В---- с--------- ш----- В-е-и с-ъ-ч-в-т- ш-п-а- ----------------------- Вземи слънчевата шапка. 0
Vz--- -lyn----at- sha-ka. V---- s---------- s------ V-e-i s-y-c-e-a-a s-a-k-. ------------------------- Vzemi slynchevata shapka.
Хоћеш ли понети аутокарту? Ис-аш -и д--вз-ме- п-тн- -ар--? И---- л- д- в----- п---- к----- И-к-ш л- д- в-е-е- п-т-а к-р-а- ------------------------------- Искаш ли да вземеш пътна карта? 0
Is-a-h -- da --e-e-h p--n---ar--? I----- l- d- v------ p---- k----- I-k-s- l- d- v-e-e-h p-t-a k-r-a- --------------------------------- Iskash li da vzemesh pytna karta?
Хоћеш ли понети водич за путовања? И-каш--и д- в----ш -----о-и---? И---- л- д- в----- п----------- И-к-ш л- д- в-е-е- п-т-в-д-т-л- ------------------------------- Искаш ли да вземеш пътеводител? 0
Is-a-- li d- vz-m--h pytev-d-te-? I----- l- d- v------ p----------- I-k-s- l- d- v-e-e-h p-t-v-d-t-l- --------------------------------- Iskash li da vzemesh pytevoditel?
Хоћеш ли понети кишобран? И-каш л---а--з-меш ч--ъ-? И---- л- д- в----- ч----- И-к-ш л- д- в-е-е- ч-д-р- ------------------------- Искаш ли да вземеш чадър? 0
I----h--- -a -z-me---c-----? I----- l- d- v------ c------ I-k-s- l- d- v-e-e-h c-a-y-? ---------------------------- Iskash li da vzemesh chadyr?
Мисли на панталоне, кошуље, чарапе. Не з------й--а-т-----те--ри---е, ч-р-пит-. Н- з------- п----------- р------ ч-------- Н- з-б-а-я- п-н-а-о-и-е- р-з-т-, ч-р-п-т-. ------------------------------------------ Не забравяй панталоните, ризите, чорапите. 0
Ne--abra-yay-pa-taloni-e, r-zite,-chor-p---. N- z-------- p----------- r------ c--------- N- z-b-a-y-y p-n-a-o-i-e- r-z-t-, c-o-a-i-e- -------------------------------------------- Ne zabravyay pantalonite, rizite, chorapite.
Мисли на кравате, каишеве, сакое. Не -а-равя- -ра-ов-ъз--------лани-е,-сак-т-. Н- з------- в------------- к-------- с------ Н- з-б-а-я- в-а-о-р-з-и-е- к-л-н-т-, с-к-т-. -------------------------------------------- Не забравяй вратовръзките, коланите, саката. 0
N- za-r-v-a----atov---k---, -olan--e,-s-k---. N- z-------- v------------- k-------- s------ N- z-b-a-y-y v-a-o-r-z-i-e- k-l-n-t-, s-k-t-. --------------------------------------------- Ne zabravyay vratovryzkite, kolanite, sakata.
Мисли на пиџаме, спаваћице и мајице. Не --бр-в-й-пи-ам-те, ---н-ци---и----иск--е. Н- з------- п-------- н-------- и т--------- Н- з-б-а-я- п-ж-м-т-, н-щ-и-и-е и т-н-с-и-е- -------------------------------------------- Не забравяй пижамите, нощниците и тениските. 0
Ne-za--avy-y -iz-ami-e- n---c----site --t-nis-i--. N- z-------- p--------- n------------ i t--------- N- z-b-a-y-y p-z-a-i-e- n-s-c-n-t-i-e i t-n-s-i-e- -------------------------------------------------- Ne zabravyay pizhamite, noshchnitsite i teniskite.
Требаш ципеле, сандале и чизме. Трябв----и -був--,--ан---и-и -о-у--. Т------ т- о------ с------ и б------ Т-я-в-т т- о-у-к-, с-н-а-и и б-т-ш-. ------------------------------------ Трябват ти обувки, сандали и ботуши. 0
Tr-abv----- o----i, --n-al- i bot----. T------- t- o------ s------ i b------- T-y-b-a- t- o-u-k-, s-n-a-i i b-t-s-i- -------------------------------------- Tryabvat ti obuvki, sandali i botushi.
Требаш марамице, сапун и маказе за нокте. Тряб-ат--и---сн---ър--ч--, с-п-- и н------. Т------ т- н---- к-------- с---- и н------- Т-я-в-т т- н-с-и к-р-и-к-, с-п-н и н-ж-ч-а- ------------------------------------------- Трябват ти носни кърпички, сапун и ножичка. 0
T-yab--t-t- -o-ni--yrpi---i- --pun i--o----h--. T------- t- n---- k--------- s---- i n--------- T-y-b-a- t- n-s-i k-r-i-h-i- s-p-n i n-z-i-h-a- ----------------------------------------------- Tryabvat ti nosni kyrpichki, sapun i nozhichka.
Требаш чешаљ, четкицу за зубе и пасту за зубе. Тряб--- -- гр-б-н- ------за з-би----аст- -а-з-б-. Т------ т- г------ ч---- з- з--- и п---- з- з---- Т-я-в-т т- г-е-е-, ч-т-а з- з-б- и п-с-а з- з-б-. ------------------------------------------------- Трябват ти гребен, четка за зъби и паста за зъби. 0
Tr-a---t ti----b--,-----ka z- --b- i --s-- -- zyb-. T------- t- g------ c----- z- z--- i p---- z- z---- T-y-b-a- t- g-e-e-, c-e-k- z- z-b- i p-s-a z- z-b-. --------------------------------------------------- Tryabvat ti greben, chetka za zybi i pasta za zybi.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Будућност језика

Кинеским језиком говори више од 1,3 милијарде људи. Тиме је кинески језик с најише говорника на свету. То ће бити тако још дуги низ година. Будућност многих других језика није толико светла. Зато што ће многи локални језици изумрети. У овом тренутку говори се 6.000 језика. Но експерти сматрају да већини прети нестанак. То значи да ће нестати 90% језика. Већина њих нестаће још у овом веку. То значи да сваки дан нестане један језик. У будућности ће се такође променити значај индивидуалних језика. Енглески још увек заузима друго место. Али, број оних који говоре матерње језике неће остати константан. За то је одговоран демографски развој. За неколико деценија доминацију ће преузети неки други језици. Хинди/урду и арапски ће ускоро заузети друго и треће место. Енглески ће доћи тек на четврто. Немачки ће потпуно нестати са листе “првих десет”. Зато ће малајски спадати у ред најважнијих језика. Док ће неки језици изумирати, нови језици ће настајати. Биће то хибридни језици. Овим лингвистичким хибридима ће се највише говорити у градовима. У будућнсти ће се развити и савим нове варијанте језика. Према томе, у будућности ћемо имати различите облике енглеског језика. Број двојезичних ће се значајно увећати. Нејасно је како ћемо у будућности говорити. Али и за сто година ће још увек постојасти различити језици. Према томе, учењу неће тако брзо доћи крај...
Да ли си знао?
Чешки је матерњи језик око 12 милиона људи. Спада у западнословенске језике. Чешки и словачки су веома слични. Разлог томе је заједничка историја оба народа. Ипак се језици разликују у неким тачкама. Млађи Чеси и Словаци имају понекад тешкоћа да се разумеју. Међутим, има говорника који користе мешани језик. Говорни чешки доста се разликује од писаног језика. Могло би се рећи да књижевни чешки постоји углавном у писаном облику. Усмено се користи само у службеним приликама или у медијима. Ово строго раздвајање је најважнија карактеристика чешког језика. Граматика чешког језика није баш једноставна. Има седам падежа и четири рода. Учење је ипак веома забавно При томе се открива пуно нових ствари.