Рјечник

sr Припреме за пут   »   fr Les préparations de voyage

47 [четрдесет и седам]

Припреме за пут

Припреме за пут

47 [quarante-sept]

Les préparations de voyage

Изаберите како желите да видите превод:   
српски француски Игра Више
Мораш спаковати наш кофер! Tu-do-s--ai-e n--r----l-s--! T- d--- f---- n---- v----- ! T- d-i- f-i-e n-t-e v-l-s- ! ---------------------------- Tu dois faire notre valise ! 0
Не смеш ништа заборавити! Tu-ne d-is -i-n----lie--! T- n- d--- r--- o------ ! T- n- d-i- r-e- o-b-i-r ! ------------------------- Tu ne dois rien oublier ! 0
Треба ти велики кофер! T---s-be---n d--n- g--nde vali---! T- a- b----- d---- g----- v----- ! T- a- b-s-i- d-u-e g-a-d- v-l-s- ! ---------------------------------- Tu as besoin d’une grande valise ! 0
Не заборави пасош! N---bl-e p----o- pa--epo-t ! N------- p-- t-- p-------- ! N-o-b-i- p-s t-n p-s-e-o-t ! ---------------------------- N’oublie pas ton passeport ! 0
Не заборави авионску карту! N’ou-----p-- to- bi---t-d-a--o--! N------- p-- t-- b----- d------ ! N-o-b-i- p-s t-n b-l-e- d-a-i-n ! --------------------------------- N’oublie pas ton billet d’avion ! 0
Не заборави путне чекове! N-oub-i---as tes ch--u-s--- vo-age ! N------- p-- t-- c------ d- v----- ! N-o-b-i- p-s t-s c-è-u-s d- v-y-g- ! ------------------------------------ N’oublie pas tes chèques de voyage ! 0
Понеси крему за сунчање. Amè-- la ---me----ai--. A---- l- c---- s------- A-è-e l- c-è-e s-l-i-e- ----------------------- Amène la crème solaire. 0
Понеси наочаре за сунце. A-è-- -es---ne--e---- -ole-l. A---- l-- l------- d- s------ A-è-e l-s l-n-t-e- d- s-l-i-. ----------------------------- Amène les lunettes de soleil. 0
Понеси шешир за сунце. Am-n---e c---eau -e ---eil. A---- l- c------ d- s------ A-è-e l- c-a-e-u d- s-l-i-. --------------------------- Amène le chapeau de soleil. 0
Хоћеш ли понети аутокарту? V----tu -mener u-e--a----r-u-i-re-? V------ a----- u-- c---- r------- ? V-u---u a-e-e- u-e c-r-e r-u-i-r- ? ----------------------------------- Veux-tu amener une carte routière ? 0
Хоћеш ли понети водич за путовања? V-u---u am-ner--- ---de-de-vo-ag--? V------ a----- u- g---- d- v----- ? V-u---u a-e-e- u- g-i-e d- v-y-g- ? ----------------------------------- Veux-tu amener un guide de voyage ? 0
Хоћеш ли понети кишобран? V----t---me-er -n ----p-u-- ? V------ a----- u- p-------- ? V-u---u a-e-e- u- p-r-p-u-e ? ----------------------------- Veux-tu amener un parapluie ? 0
Мисли на панталоне, кошуље, чарапе. P-nse-au--p-n-alo-s----- c---i-es--t -u--c-a-s-et-e-. P---- a-- p--------- a-- c------- e- a-- c----------- P-n-e a-x p-n-a-o-s- a-x c-e-i-e- e- a-x c-a-s-e-t-s- ----------------------------------------------------- Pense aux pantalons, aux chemises et aux chaussettes. 0
Мисли на кравате, каишеве, сакое. Pe----au- -ravate-,-a-x---in--r-s-e- -u- ve-----. P---- a-- c-------- a-- c-------- e- a-- v------- P-n-e a-x c-a-a-e-, a-x c-i-t-r-s e- a-x v-s-o-s- ------------------------------------------------- Pense aux cravates, aux ceintures et aux vestons. 0
Мисли на пиџаме, спаваћице и мајице. Pe--e-a-x ----m--, --- che----s -e -uit -----x---s--rts. P---- a-- p------- a-- c------- d- n--- e- a-- t-------- P-n-e a-x p-j-m-s- a-x c-e-i-e- d- n-i- e- a-x t-s-i-t-. -------------------------------------------------------- Pense aux pyjamas, aux chemises de nuit et aux t-shirts. 0
Требаш ципеле, сандале и чизме. Tu -s---so-n -- -hau---re---de s-nda--s -t--e -ott-s. T- a- b----- d- c---------- d- s------- e- d- b------ T- a- b-s-i- d- c-a-s-u-e-, d- s-n-a-e- e- d- b-t-e-. ----------------------------------------------------- Tu as besoin de chaussures, de sandales et de bottes. 0
Требаш марамице, сапун и маказе за нокте. Tu---------n -- --uc-oirs,--e -a--- ------n-c-u-e--ngles. T- a- b----- d- m--------- d- s---- e- d--- c------------ T- a- b-s-i- d- m-u-h-i-s- d- s-v-n e- d-u- c-u-e-o-g-e-. --------------------------------------------------------- Tu as besoin de mouchoirs, de savon et d’un coupe-ongles. 0
Требаш чешаљ, четкицу за зубе и пасту за зубе. Tu----b-so-n -----pei-n-, d’un--b--s-e----e----et -u dent-fr-c-. T- a- b----- d--- p------ d---- b----- à d---- e- d- d---------- T- a- b-s-i- d-u- p-i-n-, d-u-e b-o-s- à d-n-s e- d- d-n-i-r-c-. ---------------------------------------------------------------- Tu as besoin d’un peigne, d’une brosse à dents et du dentifrice. 0

Будућност језика

Кинеским језиком говори више од 1,3 милијарде људи. Тиме је кинески језик с најише говорника на свету. То ће бити тако још дуги низ година. Будућност многих других језика није толико светла. Зато што ће многи локални језици изумрети. У овом тренутку говори се 6.000 језика. Но експерти сматрају да већини прети нестанак. То значи да ће нестати 90% језика. Већина њих нестаће још у овом веку. То значи да сваки дан нестане један језик. У будућности ће се такође променити значај индивидуалних језика. Енглески још увек заузима друго место. Али, број оних који говоре матерње језике неће остати константан. За то је одговоран демографски развој. За неколико деценија доминацију ће преузети неки други језици. Хинди/урду и арапски ће ускоро заузети друго и треће место. Енглески ће доћи тек на четврто. Немачки ће потпуно нестати са листе “првих десет”. Зато ће малајски спадати у ред најважнијих језика. Док ће неки језици изумирати, нови језици ће настајати. Биће то хибридни језици. Овим лингвистичким хибридима ће се највише говорити у градовима. У будућнсти ће се развити и савим нове варијанте језика. Према томе, у будућности ћемо имати различите облике енглеског језика. Број двојезичних ће се значајно увећати. Нејасно је како ћемо у будућности говорити. Али и за сто година ће још увек постојасти различити језици. Према томе, учењу неће тако брзо доћи крај...
Да ли си знао?
Чешки је матерњи језик око 12 милиона људи. Спада у западнословенске језике. Чешки и словачки су веома слични. Разлог томе је заједничка историја оба народа. Ипак се језици разликују у неким тачкама. Млађи Чеси и Словаци имају понекад тешкоћа да се разумеју. Међутим, има говорника који користе мешани језик. Говорни чешки доста се разликује од писаног језика. Могло би се рећи да књижевни чешки постоји углавном у писаном облику. Усмено се користи само у службеним приликама или у медијима. Ово строго раздвајање је најважнија карактеристика чешког језика. Граматика чешког језика није баш једноставна. Има седам падежа и четири рода. Учење је ипак веома забавно При томе се открива пуно нових ствари.