Рјечник

sr Припреме за пут   »   sk Prípravy na cestu

47 [четрдесет и седам]

Припреме за пут

Припреме за пут

47 [štyridsaťsedem]

Prípravy na cestu

Изаберите како желите да видите превод:   
српски словачки Игра Више
Мораш спаковати наш кофер! M-s-- zb--i- náš k--o-! M---- z----- n-- k----- M-s-š z-a-i- n-š k-f-r- ----------------------- Musíš zbaliť náš kufor! 0
Не смеш ништа заборавити! Nes-ie- na -ič zabu----! N------ n- n-- z-------- N-s-i-š n- n-č z-b-d-ú-! ------------------------ Nesmieš na nič zabudnúť! 0
Треба ти велики кофер! P--re--j-š v-ľk- -u-o-! P--------- v---- k----- P-t-e-u-e- v-ľ-ý k-f-r- ----------------------- Potrebuješ veľký kufor! 0
Не заборави пасош! Ne-ab-d-----sto--ý -a-! N-------- c------- p--- N-z-b-d-i c-s-o-n- p-s- ----------------------- Nezabudni cestovný pas! 0
Не заборави авионску карту! Nez-bud---l-t--k-! N-------- l------- N-z-b-d-i l-t-n-u- ------------------ Nezabudni letenku! 0
Не заборави путне чекове! Ne--b-dn- ces-o-né-šek-! N-------- c------- š---- N-z-b-d-i c-s-o-n- š-k-! ------------------------ Nezabudni cestovné šeky! 0
Понеси крему за сунчање. Z-b-r so s-bou-krém n- o--ľ--anie. Z---- s- s---- k--- n- o---------- Z-b-r s- s-b-u k-é- n- o-a-o-a-i-. ---------------------------------- Zober so sebou krém na opaľovanie. 0
Понеси наочаре за сунце. Z---r so s--ou-s-nečn- oku--a-e. Z---- s- s---- s------ o-------- Z-b-r s- s-b-u s-n-č-é o-u-i-r-. -------------------------------- Zober so sebou slnečné okuliare. 0
Понеси шешир за сунце. Z--e- so -e-ou-k-o-úk p--t- -l-k-. Z---- s- s---- k----- p---- s----- Z-b-r s- s-b-u k-o-ú- p-o-i s-n-u- ---------------------------------- Zober so sebou klobúk proti slnku. 0
Хоћеш ли понети аутокарту? Chc-š-si -- se-ou vz-ať-ma--? C---- s- s- s---- v---- m---- C-c-š s- s- s-b-u v-i-ť m-p-? ----------------------------- Chceš si so sebou vziať mapu? 0
Хоћеш ли понети водич за путовања? C-c-š -i------bou-vzi-- -e-t-v----------vodc-? C---- s- s- s---- v---- c--------- s---------- C-c-š s- s- s-b-u v-i-ť c-s-o-n-h- s-r-e-o-c-? ---------------------------------------------- Chceš si so sebou vziať cestovného sprievodcu? 0
Хоћеш ли понети кишобран? Ch-eš -- s- --bo--vz--- -á-d-i-? C---- s- s- s---- v---- d------- C-c-š s- s- s-b-u v-i-ť d-ž-n-k- -------------------------------- Chceš si so sebou vziať dáždnik? 0
Мисли на панталоне, кошуље, чарапе. N--ab--n--na---hav-ce,-ko--le, ---ož-y. N-------- n- n-------- k------ p------- N-z-b-d-i n- n-h-v-c-, k-š-l-, p-n-ž-y- --------------------------------------- Nezabudni na nohavice, košele, ponožky. 0
Мисли на кравате, каишеве, сакое. Neza--dni -a k-ava-y,-o---ky- s---. N-------- n- k------- o------ s---- N-z-b-d-i n- k-a-a-y- o-a-k-, s-k-. ----------------------------------- Nezabudni na kravaty, opasky, saká. 0
Мисли на пиџаме, спаваћице и мајице. Nez-bu-n- -a-pyž-my- n-č-é -o---e - -ri-k-. N-------- n- p------ n---- k----- a t------ N-z-b-d-i n- p-ž-m-, n-č-é k-š-l- a t-i-k-. ------------------------------------------- Nezabudni na pyžamy, nočné košele a tričká. 0
Требаш ципеле, сандале и чизме. Pot---uj-š -opán-y- -an-ále----iž-y. P--------- t------- s------ a č----- P-t-e-u-e- t-p-n-y- s-n-á-e a č-ž-y- ------------------------------------ Potrebuješ topánky, sandále a čižmy. 0
Требаш марамице, сапун и маказе за нокте. P--rebu------e-k----,--y--o-- ---n-čk- na--ec--y. P--------- v--------- m---- a n------- n- n------ P-t-e-u-e- v-e-k-v-y- m-d-o a n-ž-i-k- n- n-c-t-. ------------------------------------------------- Potrebuješ vreckovky, mydlo a nožničky na nechty. 0
Требаш чешаљ, четкицу за зубе и пасту за зубе. P--r-buje--hr--------b-ú -e--u a-z--nú----tu. P--------- h------ z---- k---- a z---- p----- P-t-e-u-e- h-e-e-, z-b-ú k-f-u a z-b-ú p-s-u- --------------------------------------------- Potrebuješ hrebeň, zubnú kefku a zubnú pastu. 0

Будућност језика

Кинеским језиком говори више од 1,3 милијарде људи. Тиме је кинески језик с најише говорника на свету. То ће бити тако још дуги низ година. Будућност многих других језика није толико светла. Зато што ће многи локални језици изумрети. У овом тренутку говори се 6.000 језика. Но експерти сматрају да већини прети нестанак. То значи да ће нестати 90% језика. Већина њих нестаће још у овом веку. То значи да сваки дан нестане један језик. У будућности ће се такође променити значај индивидуалних језика. Енглески још увек заузима друго место. Али, број оних који говоре матерње језике неће остати константан. За то је одговоран демографски развој. За неколико деценија доминацију ће преузети неки други језици. Хинди/урду и арапски ће ускоро заузети друго и треће место. Енглески ће доћи тек на четврто. Немачки ће потпуно нестати са листе “првих десет”. Зато ће малајски спадати у ред најважнијих језика. Док ће неки језици изумирати, нови језици ће настајати. Биће то хибридни језици. Овим лингвистичким хибридима ће се највише говорити у градовима. У будућнсти ће се развити и савим нове варијанте језика. Према томе, у будућности ћемо имати различите облике енглеског језика. Број двојезичних ће се значајно увећати. Нејасно је како ћемо у будућности говорити. Али и за сто година ће још увек постојасти различити језици. Према томе, учењу неће тако брзо доћи крај...
Да ли си знао?
Чешки је матерњи језик око 12 милиона људи. Спада у западнословенске језике. Чешки и словачки су веома слични. Разлог томе је заједничка историја оба народа. Ипак се језици разликују у неким тачкама. Млађи Чеси и Словаци имају понекад тешкоћа да се разумеју. Међутим, има говорника који користе мешани језик. Говорни чешки доста се разликује од писаног језика. Могло би се рећи да књижевни чешки постоји углавном у писаном облику. Усмено се користи само у службеним приликама или у медијима. Ово строго раздвајање је најважнија карактеристика чешког језика. Граматика чешког језика није баш једноставна. Има седам падежа и четири рода. Учење је ипак веома забавно При томе се открива пуно нових ствари.