Рјечник

sr Активности на годишњем одмору   »   bg Занимания през отпуската

48 [четрдесет и осам]

Активности на годишњем одмору

Активности на годишњем одмору

48 [четирийсет и осем]

48 [chetiriyset i osem]

Занимания през отпуската

[Zanimaniya prez otpuskata]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски бугарски Игра Више
Је ли плажа чиста? П----т--и----и--? П----- ч--- л- е- П-а-ъ- ч-с- л- е- ----------------- Плажът чист ли е? 0
P----yt -h--t li-y-? P------ c---- l- y-- P-a-h-t c-i-t l- y-? -------------------- Plazhyt chist li ye?
Може ли се тамо купати? М-же-ли -- -е-----м --м? М--- л- д- с- к---- т--- М-ж- л- д- с- к-п-м т-м- ------------------------ Може ли да се къпем там? 0
M---e-l---a-s--k-pe- -am? M---- l- d- s- k---- t--- M-z-e l- d- s- k-p-m t-m- ------------------------- Mozhe li da se kypem tam?
Није ли опасно тамо се купати? К-п-нет--там не е-л--о----о? К------- т-- н- е л- о------ К-п-н-т- т-м н- е л- о-а-н-? ---------------------------- Къпането там не е ли опасно? 0
K-pan-to tam--e ye ---op-s--? K------- t-- n- y- l- o------ K-p-n-t- t-m n- y- l- o-a-n-? ----------------------------- Kypaneto tam ne ye li opasno?
Може ли се овде изнајмити сунцобран? Мож- ---д---е з-ем---л-ж-- ----р? М--- л- д- с- з---- п----- ч----- М-ж- л- д- с- з-е-е п-а-е- ч-д-р- --------------------------------- Може ли да се заеме плажен чадър? 0
Moz-e li--a--e -a------az-en-c--d-r? M---- l- d- s- z---- p------ c------ M-z-e l- d- s- z-e-e p-a-h-n c-a-y-? ------------------------------------ Mozhe li da se zaeme plazhen chadyr?
Може ли се овде изнајмити лежаљка? М-ж- л- д- -- -а--е шез--нг? М--- л- д- с- з---- ш------- М-ж- л- д- с- з-е-е ш-з-о-г- ---------------------------- Може ли да се заеме шезлонг? 0
Mozhe--i d- -----e-- shez-ong? M---- l- d- s- z---- s-------- M-z-e l- d- s- z-e-e s-e-l-n-? ------------------------------ Mozhe li da se zaeme shezlong?
Може ли се овде изнајмити чамац? Мо----и-д--с- зае------к-? М--- л- д- с- з---- л----- М-ж- л- д- с- з-е-е л-д-а- -------------------------- Може ли да се заеме лодка? 0
Mozh--l---a-se zaeme -o--a? M---- l- d- s- z---- l----- M-z-e l- d- s- z-e-e l-d-a- --------------------------- Mozhe li da se zaeme lodka?
Ја бих радо сурфао / сурфала. Бих ис--л-- --ка----а-к-ра-----ф. Б-- и---- / и----- д- к---- с---- Б-х и-к-л / и-к-л- д- к-р-м с-р-. --------------------------------- Бих искал / искала да карам сърф. 0
B--- isk-- /-isk-la--------m--yrf. B--- i---- / i----- d- k---- s---- B-k- i-k-l / i-k-l- d- k-r-m s-r-. ---------------------------------- Bikh iskal / iskala da karam syrf.
Ја бих радо ронио / ронила. Б-х-и-------искала-да ----м---ам. Б-- и---- / и----- д- с- г------- Б-х и-к-л / и-к-л- д- с- г-у-к-м- --------------------------------- Бих искал / искала да се гмуркам. 0
B--h i-k---/ --k--a d- -- g--r-am. B--- i---- / i----- d- s- g------- B-k- i-k-l / i-k-l- d- s- g-u-k-m- ---------------------------------- Bikh iskal / iskala da se gmurkam.
Ја бих радо скијао / скијала на води. Бих-и--а- / ---а-- -а-к---м вод-и -к-. Б-- и---- / и----- д- к---- в---- с--- Б-х и-к-л / и-к-л- д- к-р-м в-д-и с-и- -------------------------------------- Бих искал / искала да карам водни ски. 0
Bikh-i---l - is-a----- k--am-vod---ski. B--- i---- / i----- d- k---- v---- s--- B-k- i-k-l / i-k-l- d- k-r-m v-d-i s-i- --------------------------------------- Bikh iskal / iskala da karam vodni ski.
Може ли се изнајмити даска за сурфање? М-ж- л--да -е -а-ме--ъ-ф? М--- л- д- с- н---- с---- М-ж- л- д- с- н-е-е с-р-? ------------------------- Може ли да се наеме сърф? 0
M-zhe--i--- -- --eme -yr-? M---- l- d- s- n---- s---- M-z-e l- d- s- n-e-e s-r-? -------------------------- Mozhe li da se naeme syrf?
Може ли се изнајмити опрема за роњење? М-же-л------е-н---е-еки-и--в-а-за-г-у-кане? М--- л- д- с- н---- е--------- з- г-------- М-ж- л- д- с- н-е-е е-и-и-о-к- з- г-у-к-н-? ------------------------------------------- Може ли да се наеме екипировка за гмуркане? 0
M-----li -a-s- n---e ye-i--r---- z- -m-r----? M---- l- d- s- n---- y---------- z- g-------- M-z-e l- d- s- n-e-e y-k-p-r-v-a z- g-u-k-n-? --------------------------------------------- Mozhe li da se naeme yekipirovka za gmurkane?
Могу ли се изнајмити водене скије? М-же ----а с- ------ в--н- ---? М--- л- д- с- н----- в---- с--- М-ж- л- д- с- н-е-а- в-д-и с-и- ------------------------------- Може ли да се наемат водни ски? 0
Mo--e -i -a ---n-emat v-dn- -k-? M---- l- d- s- n----- v---- s--- M-z-e l- d- s- n-e-a- v-d-i s-i- -------------------------------- Mozhe li da se naemat vodni ski?
Ја сам тек почетник. Аз -ъ--н--и---щ-- н--ина-щ-. А- с-- н------- / н--------- А- с-м н-ч-н-е- / н-ч-н-е-а- ---------------------------- Аз съм начинаещ / начинаеща. 0
Az-s-m -a---na----h / -a----a-sh--a. A- s-- n----------- / n------------- A- s-m n-c-i-a-s-c- / n-c-i-a-s-c-a- ------------------------------------ Az sym nachinaeshch / nachinaeshcha.
Ја сам просечно добар / добра. Сре-н----б-р --добр--съм. С----- д---- / д---- с--- С-е-н- д-б-р / д-б-а с-м- ------------------------- Средно добър / добра съм. 0
S-e-----obyr-/ do--a s-m. S----- d---- / d---- s--- S-e-n- d-b-r / d-b-a s-m- ------------------------- Sredno dobyr / dobra sym.
Сналазим се већ с тим. Т-в--ми --п-з---о-ве-е. Т--- м- е п------ в---- Т-в- м- е п-з-а-о в-ч-. ----------------------- Това ми е познато вече. 0
Tova m--y--p-z--to ----e. T--- m- y- p------ v----- T-v- m- y- p-z-a-o v-c-e- ------------------------- Tova mi ye poznato veche.
Где је ски лифт? Къ-е-е-с-и-ли-т--? К--- е с-- л------ К-д- е с-и л-ф-ъ-? ------------------ Къде е ски лифтът? 0
Ky-- -e -k- li---t? K--- y- s-- l------ K-d- y- s-i l-f-y-? ------------------- Kyde ye ski liftyt?
Имаш ли са собом скије? Имаш--и-с-и? И--- л- с--- И-а- л- с-и- ------------ Имаш ли ски? 0
Im--h-l--s--? I---- l- s--- I-a-h l- s-i- ------------- Imash li ski?
Имаш ли обућу за скијање ту? Им----и ск- -бу-ки? И--- л- с-- о------ И-а- л- с-и о-у-к-? ------------------- Имаш ли ски обувки? 0
Im-sh-l--s-i-obuvki? I---- l- s-- o------ I-a-h l- s-i o-u-k-? -------------------- Imash li ski obuvki?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језик слика

Једна немачка пословица каже : Слика нам каже више од стотину речи. То значи да се слике врло често разумеју боље од говора. Слике такође могу боље да преносе емоције. Из тог разлога реклама употребљава много слика. Слике функционишу другачије од језика. Оне нам истовремено приказују неколико ствари и то у њиховој целокупности. То значи да цела слика постиже известан учинак. У језику се већином користи више речи. Но слике и речи иду руку под руку. Да би описали неку слику, потребне су нам речи. Али, многе текстове можемо разумети тек уз помоћ слике. Лингвисти већ дуже време проучавају однос између слика и говора. Поставља се питање да ли слике у ствари представљају један засебан језик. Ако је нешто снимљено, можемо гледати слике. Али порука филма није конкретна. Уколико једна слика треба да функционише као говор, мора бити конкретна. Што мање приказује - то је јаснија порука. Пиктограми ово одлично илуструју. То су једноставни и јасни симболи у облику сличице. Они замењују вербални језик и као такви су облик визуелне комуникације. Свакоме је познат пиктограм “забрањено пушење”. На њему је приказана цигарета прекрижена косом цртом. Захвањујући глобализацији слике добијају на значају. При томе се мора научити сликовни језик. Он се не разуме у читавом свету, мада тако многи мисле. То је зато што наше разумевање слика зависи од културе из које потичемо. Шта видимо зависи од бројних чинилаца. Према томе, неки људи не виде цигарете већ само тамне линије.
Да ли си знао?
Турски спада у породицу око 40 туркијских језика. Највећа сродност турског је с азербејџанским језиком. То је матерњи или други језик за више од 80 милиона људи. Они првенствено живе у Турској и на Балкану. Исељеници су донели турски и у Европу, Америку и Аустралију. И на турски су утицали други језици. У језичком фонду се пре свега налазе речи из арапског и француског. Пуно различитих дијалеката је одлика турског језика. Истанбулски дијалект се при томе сматра основом данашњег књижевног језика. Граматика познаје укупно шест падежа. Карактеристика турског је такође аглутинирајућа језичка структура. То значи да се граматички облици изражавају суфиксима. Редослед тих наставака је тачно утврђен, иако их може бити много. Овај принцип разликује турски од индогерманских језика.