Рјечник

sr Активности на годишњем одмору   »   bn ছুটির কার্যকলাপ

48 [четрдесет и осам]

Активности на годишњем одмору

Активности на годишњем одмору

৪৮ [আটচল্লিশ]

48 [āṭacalliśa]

ছুটির কার্যকলাপ

[chuṭira kāryakalāpa]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски бенгалски Игра Више
Је ли плажа чиста? তট-কি-পর-ষ্----আছে? ত- ক- প------- আ--- ত- ক- প-ি-্-া- আ-ে- ------------------- তট কি পরিষ্কার আছে? 0
t--- ki ---iṣk-r- --h-? t--- k- p-------- ā---- t-ṭ- k- p-r-ṣ-ā-a ā-h-? ----------------------- taṭa ki pariṣkāra āchē?
Може ли се тамо купати? ওখ-নে স--া- --ত- ---ি? ও---- স---- ক--- প---- ও-া-ে স-ন-ন ক-ত- প-র-? ---------------------- ওখানে স্নান করতে পারি? 0
Ō--ānē-snā-a--arat--pā--? Ō----- s---- k----- p---- Ō-h-n- s-ā-a k-r-t- p-r-? ------------------------- Ōkhānē snāna karatē pāri?
Није ли опасно тамо се купати? সে--ন- সা---র-কাট-------নক -য়-তো? স----- স----- ক--- ব------ ন- ত-- স-খ-ন- স-ঁ-া- ক-ট- ব-প-জ-ক ন- ত-? --------------------------------- সেখানে সাঁতার কাটা বিপদজনক নয় তো? 0
Sēkhā-- s-m̐--r- -āṭ--bip-da-an-k---a-----? S------ s------- k--- b----------- n--- t-- S-k-ā-ē s-m-t-r- k-ṭ- b-p-d-j-n-k- n-ẏ- t-? ------------------------------------------- Sēkhānē sām̐tāra kāṭā bipadajanaka naẏa tō?
Може ли се овде изнајмити сунцобран? এখান---- -াড-ায় -ড় -ো-----াতা---ও-- যায়? এ---- ক- ভ----- ব-- র-- – ছ--- প---- য--- এ-া-ে ক- ভ-ড-া- ব-় র-দ – ছ-ত- প-ও-া য-য়- ----------------------------------------- এখানে কি ভাড়ায় বড় রোদ – ছাতা পাওয়া যায়? 0
Ēkh-n- ki--hā-āẏ---aṛ---ōd--– c---- p-'-ẏ- -ā-a? Ē----- k- b------ b--- r--- – c---- p----- y---- Ē-h-n- k- b-ā-ā-a b-ṛ- r-d- – c-ā-ā p-'-ẏ- y-ẏ-? ------------------------------------------------ Ēkhānē ki bhāṛāẏa baṛa rōda – chātā pā'ōẏā yāẏa?
Може ли се овде изнајмити лежаљка? এ---ে---ক----ার--া-়ায় -াওয়- -ায়? এ---- ড-- চ---- ভ----- প---- য--- এ-া-ে ড-ক চ-য়-র ভ-ড-া- প-ও-া য-য়- --------------------------------- এখানে ডেক চেয়ার ভাড়ায় পাওয়া যায়? 0
Ēk-ā-- --ka--ēẏā-- ---ṛ--a----ō-ā-y-ẏ-? Ē----- ḍ--- c----- b------ p----- y---- Ē-h-n- ḍ-k- c-ẏ-r- b-ā-ā-a p-'-ẏ- y-ẏ-? --------------------------------------- Ēkhānē ḍēka cēẏāra bhāṛāẏa pā'ōẏā yāẏa?
Може ли се овде изнајмити чамац? এখ-ন--ভা-়-- নৌ-া ----- -ায়? এ---- ভ----- ন--- প---- য--- এ-া-ে ভ-ড-া- ন-ক- প-ও-া য-য়- ---------------------------- এখানে ভাড়ায় নৌকা পাওয়া যায়? 0
Ē--ā-ē b---āẏa--auk- -ā-ō-ā -ā-a? Ē----- b------ n---- p----- y---- Ē-h-n- b-ā-ā-a n-u-ā p-'-ẏ- y-ẏ-? --------------------------------- Ēkhānē bhāṛāẏa naukā pā'ōẏā yāẏa?
Ја бих радо сурфао / сурфала. আ-- -ার্--করব-৷ আ-- স---- ক-- ৷ আ-ি স-র-ফ ক-ব ৷ --------------- আমি সার্ফ করব ৷ 0
Ā-i--ā---a---r-ba Ā-- s----- k----- Ā-i s-r-h- k-r-b- ----------------- Āmi sārpha karaba
Ја бих радо ронио / ронила. আমি-ডাই- (ডুব-/------দে--) -েব ৷ আ-- ড--- (--- / ঝ--- দ---- দ-- ৷ আ-ি ড-ই- (-ু- / ঝ-ঁ- দ-য়-) দ-ব ৷ -------------------------------- আমি ডাইভ (ডুব / ঝাঁপ দেয়া) দেব ৷ 0
āmi------h--(ḍ----- -hām--a ----- -ē-a ā-- ḍ------ (---- / j------ d---- d--- ā-i ḍ-'-b-a (-u-a / j-ā-̐-a d-ẏ-) d-b- -------------------------------------- āmi ḍā'ibha (ḍuba / jhām̐pa dēẏā) dēba
Ја бих радо скијао / скијала на води. আ---ও--টার স্-ী-করব ৷ আ-- ও----- স--- ক-- ৷ আ-ি ও-া-া- স-ক- ক-ব ৷ --------------------- আমি ওয়াটার স্কী করব ৷ 0
āmi---ā-ā-a---ī-ka-aba ā-- ō------ s-- k----- ā-i ō-ā-ā-a s-ī k-r-b- ---------------------- āmi ōẏāṭāra skī karaba
Може ли се изнајмити даска за сурфање? সার----র্ড -া-়া--পাও-- --য়? স--------- ভ----- প---- য--- স-র-ফ-ো-্- ভ-ড-া- প-ও-া য-য়- ---------------------------- সার্ফবোর্ড ভাড়ায় পাওয়া যায়? 0
s-----bōrḍa-b-āṛāẏa-p-'-ẏ- yā--? s---------- b------ p----- y---- s-r-h-b-r-a b-ā-ā-a p-'-ẏ- y-ẏ-? -------------------------------- sārphabōrḍa bhāṛāẏa pā'ōẏā yāẏa?
Може ли се изнајмити опрема за роњење? ড-ইভ কর-াব---্ত্---ত--ভ-ড়---প-ও-- য--? ড--- ক---- য--------- ভ----- প---- য--- ড-ই- ক-ব-ব য-্-্-প-ত- ভ-ড-া- প-ও-া য-য়- --------------------------------------- ডাইভ করবাব যন্ত্রপাতি ভাড়ায় পাওয়া যায়? 0
Ḍ-'i----k-r--āb- y-nt-ap-ti bh-ṛā-a pā---ā--ā-a? Ḍ------ k------- y--------- b------ p----- y---- Ḍ-'-b-a k-r-b-b- y-n-r-p-t- b-ā-ā-a p-'-ẏ- y-ẏ-? ------------------------------------------------ Ḍā'ibha karabāba yantrapāti bhāṛāẏa pā'ōẏā yāẏa?
Могу ли се изнајмити водене скије? ও---া- স্-ী-ভাড়ায়-প--য়া--ায়? ও----- স--- ভ----- প---- য--- ও-া-া- স-ক- ভ-ড-া- প-ও-া য-য়- ----------------------------- ওয়াটার স্কী ভাড়ায় পাওয়া যায়? 0
Ō-āṭ-r-------hā--ẏa--ā--------a? Ō------ s-- b------ p----- y---- Ō-ā-ā-a s-ī b-ā-ā-a p-'-ẏ- y-ẏ-? -------------------------------- Ōẏāṭāra skī bhāṛāẏa pā'ōẏā yāẏa?
Ја сам тек почетник. আমি এ-- -ব- /-ন--ন---খছি ৷ আ-- এ-- স-- / ন--- শ---- ৷ আ-ি এ-ন স-ে / ন-ু- শ-খ-ি ৷ -------------------------- আমি এখন সবে / নতুন শিখছি ৷ 0
Āmi--kha-a --bē-/ -at-------hachi Ā-- ē----- s--- / n----- ś------- Ā-i ē-h-n- s-b- / n-t-n- ś-k-a-h- --------------------------------- Āmi ēkhana sabē / natuna śikhachi
Ја сам просечно добар / добра. আমি----া-ুট- -া--৷ আ-- ম------- ভ-- ৷ আ-ি ম-ট-ম-ট- ভ-ল ৷ ------------------ আমি মোটামুটি ভাল ৷ 0
ā-i -ō--mu-- b-ā-a ā-- m------- b---- ā-i m-ṭ-m-ṭ- b-ā-a ------------------ āmi mōṭāmuṭi bhāla
Сналазим се већ с тим. আমি-এট- খু---াল -ার- ৷ আ-- এ-- খ-- ভ-- প--- ৷ আ-ি এ-া খ-ব ভ-ল প-র- ৷ ---------------------- আমি এটা খুব ভাল পারি ৷ 0
ā-i ē-- -huba--h--- ---i ā-- ē-- k---- b---- p--- ā-i ē-ā k-u-a b-ā-a p-r- ------------------------ āmi ēṭā khuba bhāla pāri
Где је ски лифт? স্ক--– -ি-্ট---থায়? স--- – ল---- ক----- স-ক- – ল-ফ-ট ক-থ-য়- ------------------- স্কী – লিফ্ট কোথায়? 0
s------i-hṭa ---hāẏa? s-- – l----- k------- s-ī – l-p-ṭ- k-t-ā-a- --------------------- skī – liphṭa kōthāẏa?
Имаш ли са собом скије? ত-ম-- --ছে--্কী আছ-? ত---- ক--- স--- আ--- ত-ম-র ক-ছ- স-ক- আ-ে- -------------------- তোমার কাছে স্কী আছে? 0
T-māra-kā-hē -----c--? T----- k---- s-- ā---- T-m-r- k-c-ē s-ī ā-h-? ---------------------- Tōmāra kāchē skī āchē?
Имаш ли обућу за скијање ту? ত-ম-র--াছ- স্কী -ু- --ে? ত---- ক--- স--- ব-- আ--- ত-ম-র ক-ছ- স-ক- ব-ট আ-ে- ------------------------ তোমার কাছে স্কী বুট আছে? 0
Tōm-r- -āc-ē sk- buṭ- āc--? T----- k---- s-- b--- ā---- T-m-r- k-c-ē s-ī b-ṭ- ā-h-? --------------------------- Tōmāra kāchē skī buṭa āchē?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језик слика

Једна немачка пословица каже : Слика нам каже више од стотину речи. То значи да се слике врло често разумеју боље од говора. Слике такође могу боље да преносе емоције. Из тог разлога реклама употребљава много слика. Слике функционишу другачије од језика. Оне нам истовремено приказују неколико ствари и то у њиховој целокупности. То значи да цела слика постиже известан учинак. У језику се већином користи више речи. Но слике и речи иду руку под руку. Да би описали неку слику, потребне су нам речи. Али, многе текстове можемо разумети тек уз помоћ слике. Лингвисти већ дуже време проучавају однос између слика и говора. Поставља се питање да ли слике у ствари представљају један засебан језик. Ако је нешто снимљено, можемо гледати слике. Али порука филма није конкретна. Уколико једна слика треба да функционише као говор, мора бити конкретна. Што мање приказује - то је јаснија порука. Пиктограми ово одлично илуструју. То су једноставни и јасни симболи у облику сличице. Они замењују вербални језик и као такви су облик визуелне комуникације. Свакоме је познат пиктограм “забрањено пушење”. На њему је приказана цигарета прекрижена косом цртом. Захвањујући глобализацији слике добијају на значају. При томе се мора научити сликовни језик. Он се не разуме у читавом свету, мада тако многи мисле. То је зато што наше разумевање слика зависи од културе из које потичемо. Шта видимо зависи од бројних чинилаца. Према томе, неки људи не виде цигарете већ само тамне линије.
Да ли си знао?
Турски спада у породицу око 40 туркијских језика. Највећа сродност турског је с азербејџанским језиком. То је матерњи или други језик за више од 80 милиона људи. Они првенствено живе у Турској и на Балкану. Исељеници су донели турски и у Европу, Америку и Аустралију. И на турски су утицали други језици. У језичком фонду се пре свега налазе речи из арапског и француског. Пуно различитих дијалеката је одлика турског језика. Истанбулски дијалект се при томе сматра основом данашњег књижевног језика. Граматика познаје укупно шест падежа. Карактеристика турског је такође аглутинирајућа језичка структура. То значи да се граматички облици изражавају суфиксима. Редослед тих наставака је тачно утврђен, иако их може бити много. Овај принцип разликује турски од индогерманских језика.