Рјечник

sr Активности на годишњем одмору   »   ru В отпуске

48 [четрдесет и осам]

Активности на годишњем одмору

Активности на годишњем одмору

48 [сорок восемь]

48 [sorok vosemʹ]

В отпуске

[V otpuske]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски руски Игра Више
Је ли плажа чиста? Пл-- ч-----? Пляж чистый? 0
P----- c------? Pl---- c------? Plyazh chistyy? P-y-z- c-i-t-y? --------------?
Може ли се тамо купати? Та- м---- к-------? Там можно купаться? 0
T-- m----- k--------? Ta- m----- k--------? Tam mozhno kupatʹsya? T-m m-z-n- k-p-t-s-a? --------------------?
Није ли опасно тамо се купати? Та- н- о----- к-------? Там не опасно купаться? 0
T-- n- o----- k--------? Ta- n- o----- k--------? Tam ne opasno kupatʹsya? T-m n- o-a-n- k-p-t-s-a? -----------------------?
Може ли се овде изнајмити сунцобран? Мо--- з---- в---- н- п----- з--- о- с-----? Можно здесь взять на прокат зонт от солнца? 0
M----- z---- v----- n- p----- z--- o- s------? Mo---- z---- v----- n- p----- z--- o- s------? Mozhno zdesʹ vzyatʹ na prokat zont ot solntsa? M-z-n- z-e-ʹ v-y-t- n- p-o-a- z-n- o- s-l-t-a? ---------------------------------------------?
Може ли се овде изнајмити лежаљка? Мо--- з---- в---- н- п----- ш------? Можно здесь взять на прокат шезлонг? 0
M----- z---- v----- n- p----- s-------? Mo---- z---- v----- n- p----- s-------? Mozhno zdesʹ vzyatʹ na prokat shezlong? M-z-n- z-e-ʹ v-y-t- n- p-o-a- s-e-l-n-? --------------------------------------?
Може ли се овде изнајмити чамац? Мо--- з---- в---- н- п----- л----? Можно здесь взять на прокат лодку? 0
M----- z---- v----- n- p----- l----? Mo---- z---- v----- n- p----- l----? Mozhno zdesʹ vzyatʹ na prokat lodku? M-z-n- z-e-ʹ v-y-t- n- p-o-a- l-d-u? -----------------------------------?
Ја бих радо сурфао / сурфала. Я х---- б- / х----- б- з------- с--------. Я хотел бы / хотела бы заняться сёрфингом. 0
Y- k----- b- / k------ b- z--------- s--------. Ya k----- b- / k------ b- z--------- s--------. Ya khotel by / khotela by zanyatʹsya sërfingom. Y- k-o-e- b- / k-o-e-a b- z-n-a-ʹ-y- s-r-i-g-m. -------------/--------------------------------.
Ја бих радо ронио / ронила. Я х---- б- / х----- б- п-------. Я хотел бы / хотела бы понырять. 0
Y- k----- b- / k------ b- p--------. Ya k----- b- / k------ b- p--------. Ya khotel by / khotela by ponyryatʹ. Y- k-o-e- b- / k-o-e-a b- p-n-r-a-ʹ. -------------/---------------------.
Ја бих радо скијао / скијала на води. Я х---- б- / х----- б- п--------- н- в----- л----. Я хотел бы / хотела бы покататься на водных лыжах. 0
Y- k----- b- / k------ b- p---------- n- v------ l------. Ya k----- b- / k------ b- p---------- n- v------ l------. Ya khotel by / khotela by pokatatʹsya na vodnykh lyzhakh. Y- k-o-e- b- / k-o-e-a b- p-k-t-t-s-a n- v-d-y-h l-z-a-h. -------------/------------------------------------------.
Може ли се изнајмити даска за сурфање? Мо--- в---- н- п----- д---- д-- с-------? Можно взять на прокат доску для сёрфинга? 0
M----- v----- n- p----- d---- d--- s-------? Mo---- v----- n- p----- d---- d--- s-------? Mozhno vzyatʹ na prokat dosku dlya sërfinga? M-z-n- v-y-t- n- p-o-a- d-s-u d-y- s-r-i-g-? -------------------------------------------?
Може ли се изнајмити опрема за роњење? Мо--- в---- н- п----- с--------- д-- д-------? Можно взять на прокат снаряжение для дайвинга? 0
M----- v----- n- p----- s------------ d--- d-------? Mo---- v----- n- p----- s------------ d--- d-------? Mozhno vzyatʹ na prokat snaryazheniye dlya dayvinga? M-z-n- v-y-t- n- p-o-a- s-a-y-z-e-i-e d-y- d-y-i-g-? ---------------------------------------------------?
Могу ли се изнајмити водене скије? Мо--- в---- н- п----- в----- л---? Можно взять на прокат водные лыжи? 0
M----- v----- n- p----- v------ l----? Mo---- v----- n- p----- v------ l----? Mozhno vzyatʹ na prokat vodnyye lyzhi? M-z-n- v-y-t- n- p-o-a- v-d-y-e l-z-i? -------------------------------------?
Ја сам тек почетник. Я т----- н--------- / н---------. Я только начинающий / начинающая. 0
Y- t----- n-------------- / n---------------. Ya t----- n-------------- / n---------------. Ya tolʹko nachinayushchiy / nachinayushchaya. Y- t-l-k- n-c-i-a-u-h-h-y / n-c-i-a-u-h-h-y-. --------------------------/-----------------.
Ја сам просечно добар / добра. Я н- с----- н------. Я не совсем новичок. 0
Y- n- s----- n-------. Ya n- s----- n-------. Ya ne sovsem novichok. Y- n- s-v-e- n-v-c-o-. ---------------------.
Сналазим се већ с тим. Я с э--- х----- з----- / з------. Я с этим хорошо знаком / знакома. 0
Y- s e--- k------- z----- / z------. Ya s e--- k------- z----- / z------. Ya s etim khorosho znakom / znakoma. Y- s e-i- k-o-o-h- z-a-o- / z-a-o-a. --------------------------/--------.
Где је ски лифт? Гд- л----- п--------? Где лыжный подъёмник? 0
G-- l------ p---------? Gd- l------ p---------? Gde lyzhnyy podʺyëmnik? G-e l-z-n-y p-d-y-m-i-? ----------------------?
Имаш ли са собом скије? А л------ у т--- с с---- е---? А лыжи-то у тебя с собой есть? 0
A l-----t- u t---- s s---- y----? A l------- u t---- s s---- y----? A lyzhi-to u tebya s soboy yestʹ? A l-z-i-t- u t-b-a s s-b-y y-s-ʹ? --------------------------------?
Имаш ли обућу за скијање ту? А л----- б--------- у т--- с с---- е---? А лыжные ботинки-то у тебя с собой есть? 0
A l------- b-------t- u t---- s s---- y----? A l------- b--------- u t---- s s---- y----? A lyzhnyye botinki-to u tebya s soboy yestʹ? A l-z-n-y- b-t-n-i-t- u t-b-a s s-b-y y-s-ʹ? -------------------------------------------?

Језик слика

Једна немачка пословица каже : Слика нам каже више од стотину речи. То значи да се слике врло често разумеју боље од говора. Слике такође могу боље да преносе емоције. Из тог разлога реклама употребљава много слика. Слике функционишу другачије од језика. Оне нам истовремено приказују неколико ствари и то у њиховој целокупности. То значи да цела слика постиже известан учинак. У језику се већином користи више речи. Но слике и речи иду руку под руку. Да би описали неку слику, потребне су нам речи. Али, многе текстове можемо разумети тек уз помоћ слике. Лингвисти већ дуже време проучавају однос између слика и говора. Поставља се питање да ли слике у ствари представљају један засебан језик. Ако је нешто снимљено, можемо гледати слике. Али порука филма није конкретна. Уколико једна слика треба да функционише као говор, мора бити конкретна. Што мање приказује - то је јаснија порука. Пиктограми ово одлично илуструју. То су једноставни и јасни симболи у облику сличице. Они замењују вербални језик и као такви су облик визуелне комуникације. Свакоме је познат пиктограм “забрањено пушење”. На њему је приказана цигарета прекрижена косом цртом. Захвањујући глобализацији слике добијају на значају. При томе се мора научити сликовни језик. Он се не разуме у читавом свету, мада тако многи мисле. То је зато што наше разумевање слика зависи од културе из које потичемо. Шта видимо зависи од бројних чинилаца. Према томе, неки људи не виде цигарете већ само тамне линије.
Да ли си знао?
Турски спада у породицу око 40 туркијских језика. Највећа сродност турског је с азербејџанским језиком. То је матерњи или други језик за више од 80 милиона људи. Они првенствено живе у Турској и на Балкану. Исељеници су донели турски и у Европу, Америку и Аустралију. И на турски су утицали други језици. У језичком фонду се пре свега налазе речи из арапског и француског. Пуно различитих дијалеката је одлика турског језика. Истанбулски дијалект се при томе сматра основом данашњег књижевног језика. Граматика познаје укупно шест падежа. Карактеристика турског је такође аглутинирајућа језичка структура. То значи да се граматички облици изражавају суфиксима. Редослед тих наставака је тачно утврђен, иако их може бити много. Овај принцип разликује турски од индогерманских језика.