Рјечник

sr Обављање потрепштина   »   ad Щэфэн

51 [педесет и један]

Обављање потрепштина

Обављање потрепштина

51 [шъэныкъорэ зырэ]

51 [shjenykorje zyrje]

Щэфэн

[Shhjefjen]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски адигхе Игра Више
Хоћу у библиотеку. Т--лъ--гъ-пIэ- --к--нэ----фай. Т------------- с------- с----- Т-ы-ъ-ы-ъ-п-э- с-к-о-э- с-ф-й- ------------------------------ ТхылъIыгъыпIэм сыкIонэу сыфай. 0
Thyl---y--j---s-k-o-jeu -y--j. T------------ s-------- s----- T-y-I-g-p-j-m s-k-o-j-u s-f-j- ------------------------------ ThylIygypIjem sykIonjeu syfaj.
Хоћу у књижару. Т-ы--ы---туч-ны- -ык-онэу с--а-. Т------- т------ с------- с----- Т-ы-ъ-щ- т-ч-н-м с-к-о-э- с-ф-й- -------------------------------- Тхылъыщэ тучаным сыкIонэу сыфай. 0
Th-l--h--- tu---n---sy-I------syfaj. T--------- t------- s-------- s----- T-y-y-h-j- t-c-a-y- s-k-o-j-u s-f-j- ------------------------------------ Thylyshhje tuchanym sykIonjeu syfaj.
Хоћу до трафике. Г-эз-т--пIэ -----------I-нэу-с-фа-. Г---------- к------ с------- с----- Г-э-е-щ-п-э к-о-к-м с-к-о-э- с-ф-й- ----------------------------------- ГъэзетщэпIэ киоскым сыкIонэу сыфай. 0
G-e--t-hhj-p-----ios--m sy------- syfa-. G-------------- k------ s-------- s----- G-e-e-s-h-e-I-e k-o-k-m s-k-o-j-u s-f-j- ---------------------------------------- GjezetshhjepIje kioskym sykIonjeu syfaj.
Ја хоћу да изнајмим књигу. С- -х--ъ х-а--- ---с-----у --фа-. С- т---- х----- к--------- с----- С- т-ы-ъ х-а-э- к-э-ш-э-э- с-ф-й- --------------------------------- Сэ тхылъ хьафэу къэсштэнэу сыфай. 0
S----h-l -'af-eu--j-s--tje-j-- --f-j. S-- t--- h------ k------------ s----- S-e t-y- h-a-j-u k-e-s-t-e-j-u s-f-j- ------------------------------------- Sje thyl h'afjeu kjesshtjenjeu syfaj.
Ја хоћу да купим књигу. Сэ-т-ыл---щэ--н-у сыф--. С- т---- с------- с----- С- т-ы-ъ с-э-ы-э- с-ф-й- ------------------------ Сэ тхылъ сщэфынэу сыфай. 0
S-e-t--l----hj-fy-j-u--y---. S-- t--- s----------- s----- S-e t-y- s-h-j-f-n-e- s-f-j- ---------------------------- Sje thyl sshhjefynjeu syfaj.
Ја хоћу да купим новине. Сэ гъ-з-- --э---э---ы--й. С- г----- с------- с----- С- г-э-е- с-э-ы-э- с-ф-й- ------------------------- Сэ гъэзет сщэфынэу сыфай. 0
Sj- --ez-- --hh---ynj---s---j. S-- g----- s----------- s----- S-e g-e-e- s-h-j-f-n-e- s-f-j- ------------------------------ Sje gjezet sshhjefynjeu syfaj.
Ја хоћу у библиотеку да изнајмим књигу. Т-ы--Iыгъ-------ы-Iо-ышъ- тхыл- -ъ-схы-эу с--а-. Т------------- с--------- т---- к-------- с----- Т-ы-ъ-ы-ъ-п-э- с-к-о-ы-ъ- т-ы-ъ к-и-х-н-у с-ф-й- ------------------------------------------------ ТхылъIыгъыпIэм сыкIонышъ, тхылъ къисхынэу сыфай. 0
Th-l-y---Ijem sy--on-sh,----l-k-sh--je- syf-j. T------------ s--------- t--- k-------- s----- T-y-I-g-p-j-m s-k-o-y-h- t-y- k-s-y-j-u s-f-j- ---------------------------------------------- ThylIygypIjem sykIonysh, thyl kishynjeu syfaj.
Ја хоћу у књижару да купим књигу. Тхы-ъ--э-т--а-----ы-I-ны----т--лъ ---сщэфы----сы-ай. Т------- т------ с--------- т---- к---------- с----- Т-ы-ъ-щ- т-ч-н-м с-к-о-ы-ъ- т-ы-ъ к-э-щ-ф-н-у с-ф-й- ---------------------------------------------------- Тхылъыщэ тучаным сыкIонышъ, тхылъ къэсщэфынэу сыфай. 0
Thyly-hh-- -u-ha--m-s-kIo---h- th-l -jess---ef--je--sy-a-. T--------- t------- s--------- t--- k-------------- s----- T-y-y-h-j- t-c-a-y- s-k-o-y-h- t-y- k-e-s-h-e-y-j-u s-f-j- ---------------------------------------------------------- Thylyshhje tuchanym sykIonysh, thyl kjesshhjefynjeu syfaj.
Ја хоћу до трафике да купим новине. Гъ----щ-пI-- с----нышъ, -ъэ--т к--с--фынэу-сыф-й. Г----------- с--------- г----- к---------- с----- Г-э-е-щ-п-э- с-к-о-ы-ъ- г-э-е- к-э-щ-ф-н-у с-ф-й- ------------------------------------------------- ГъэзетщапIэм сыкIонышъ, гъэзет къэсщэфынэу сыфай. 0
Gj------hapIjem syk--n---, ---zet--j--sh-j-fy-je- --fa-. G-------------- s--------- g----- k-------------- s----- G-e-e-s-h-p-j-m s-k-o-y-h- g-e-e- k-e-s-h-e-y-j-u s-f-j- -------------------------------------------------------- GjezetshhapIjem sykIonysh, gjezet kjesshhjefynjeu syfaj.
Ја хоћу до оптичара. Н--а--м-дэжь-сык---э- --ф--. Н------ д--- с------- с----- Н-I-з-м д-ж- с-к-о-э- с-ф-й- ---------------------------- НэIазэм дэжь сыкIонэу сыфай. 0
N-e-a-j-m dj---' sy-Ionj-u---f-j. N-------- d----- s-------- s----- N-e-a-j-m d-e-h- s-k-o-j-u s-f-j- --------------------------------- NjeIazjem djezh' sykIonjeu syfaj.
Ја хоћу до супермаркета. С-п--м-р-е-ым сы-Iо--у--ы--й. С------------ с------- с----- С-п-р-а-к-т-м с-к-о-э- с-ф-й- ----------------------------- Супермаркетым сыкIонэу сыфай. 0
Supermark-t----yk-on-e- s-f--. S------------ s-------- s----- S-p-r-a-k-t-m s-k-o-j-u s-f-j- ------------------------------ Supermarketym sykIonjeu syfaj.
Ја хоћу до пекара. Х-а----ущапI-м --кI--эу-----й. Х------------- с------- с----- Х-а-ы-ъ-щ-п-э- с-к-о-э- с-ф-й- ------------------------------ ХьалыгъущапIэм сыкIонэу сыфай. 0
H'a--gus-------- ------j-----fa-. H--------------- s-------- s----- H-a-y-u-h-a-I-e- s-k-o-j-u s-f-j- --------------------------------- H'alygushhapIjem sykIonjeu syfaj.
Ја хоћу да купим наочале. Нэ-ъун--- ----щ-фы-э------й. Н-------- к---------- с----- Н-г-у-д-э к-э-щ-ф-н-у с-ф-й- ---------------------------- Нэгъунджэ къэсщэфынэу сыфай. 0
N----nd-hj- --e-sh---f-n-eu-----j. N---------- k-------------- s----- N-e-u-d-h-e k-e-s-h-e-y-j-u s-f-j- ---------------------------------- Njegundzhje kjesshhjefynjeu syfaj.
Ја хоћу да купим воће и поврће. Пк-ы-ъ--э-м-ш-х--хэ--э-х-тэ---Iхэмр- -ъэс------у--ы-ай. П--------------------- х------------ к---------- с----- П-I-ш-х-э-м-ш-х-э-э-р- х-т-р-к-х-м-э к-э-щ-ф-н-у с-ф-й- ------------------------------------------------------- ПкIышъхьэ-мышъхьэхэмрэ хэтэрыкIхэмрэ къэсщэфынэу сыфай. 0
P-I--hh-je-m--h-'----em-je --e----y---je---e-k-----hjefyn-eu -yf-j. P------------------------- h---------------- k-------------- s----- P-I-s-h-j---y-h-'-e-j-m-j- h-e-j-r-k-h-e-r-e k-e-s-h-e-y-j-u s-f-j- ------------------------------------------------------------------- PkIyshh'je-myshh'jehjemrje hjetjerykIhjemrje kjesshhjefynjeu syfaj.
Ја хоћу да купим земичке и хлеб. Х--л-жъо-ых---------э х-ал-г---э -ъ-с--фы--у с-фай. Х-------------------- х--------- к---------- с----- Х-а-ы-ъ-щ-х-а-ъ-х-м-э х-а-ы-ъ-р- к-э-щ-ф-н-у с-ф-й- --------------------------------------------------- Хьалыжъощыхьагъэхэмрэ хьалыгъурэ къэсщэфынэу сыфай. 0
H'al-zh-s-h--'a-j---e-rj- -'-l-g-------e-s-hj--yn-eu--yf--. H------------------------ h--------- k-------------- s----- H-a-y-h-s-h-h-a-j-h-e-r-e h-a-y-u-j- k-e-s-h-e-y-j-u s-f-j- ----------------------------------------------------------- H'alyzhoshhyh'agjehjemrje h'alygurje kjesshhjefynjeu syfaj.
Ја хоћу до оптичара да купим наочале. Нэ-а-э---э-ь с-кI--ыш-- -э----джэ---эс------у сыф-й. Н------ д--- с--------- н-------- к---------- с----- Н-I-з-м д-ж- с-к-о-ы-ъ- н-г-у-д-э к-э-щ-ф-н-у с-ф-й- ---------------------------------------------------- НэIазэм дэжь сыкIонышъ, нэгъунджэ къэсщэфынэу сыфай. 0
NjeIa--em---ez-'---k-on---- nje--n-zh-e kje-sh--e-y-j-u sy---. N-------- d----- s--------- n---------- k-------------- s----- N-e-a-j-m d-e-h- s-k-o-y-h- n-e-u-d-h-e k-e-s-h-e-y-j-u s-f-j- -------------------------------------------------------------- NjeIazjem djezh' sykIonysh, njegundzhje kjesshhjefynjeu syfaj.
Ја хоћу до супермаркета да купим воће и поврће. Ту---ы- -ыфа-- п-I-ш--ьэ-мы-ъ-ьэ-э-рэ--эт-----хэ--э ---сщэ-ынэу. Т------ с----- п--------------------- х------------ к----------- Т-ч-н-м с-ф-й- п-I-ш-х-э-м-ш-х-э-э-р- х-т-р-к-х-м-э к-э-щ-ф-н-у- ---------------------------------------------------------------- Тучаным сыфай, пкIышъхьэ-мышъхьэхэмрэ хэтэрыкIхэмрэ къэсщэфынэу. 0
Tuc-any- sy-----pkI-sh---e-my-h-'jehj---je h--tje------e-rj-------h----y---u. T------- s----- p------------------------- h---------------- k--------------- T-c-a-y- s-f-j- p-I-s-h-j---y-h-'-e-j-m-j- h-e-j-r-k-h-e-r-e k-e-s-h-e-y-j-u- ----------------------------------------------------------------------------- Tuchanym syfaj, pkIyshh'je-myshh'jehjemrje hjetjerykIhjemrje kjesshhjefynjeu.
Ја хоћу до пекарa да купим земичке и хлеб. Хьа-ыгъущ-п--м--ыф--,---алы-ъ-щыхьа-ъ--эм-э х-алы-ъ--э к--с-э---э-. Х------------- с----- х-------------------- х--------- к----------- Х-а-ы-ъ-щ-п-э- с-ф-й- х-а-ы-ъ-щ-х-а-ъ-х-м-э х-а-ы-ъ-р- к-э-щ-ф-н-у- ------------------------------------------------------------------- ХьалыгъущапIэм сыфай, хьалыжъощыхьагъэхэмрэ хьалыгъурэ къэсщэфынэу. 0
H'aly--shh-pIje- ----j--h--l-z-o--hyh-a-j-h-emr-e -'a--g-r-e--je-s-hjefyn---. H--------------- s----- h------------------------ h--------- k--------------- H-a-y-u-h-a-I-e- s-f-j- h-a-y-h-s-h-h-a-j-h-e-r-e h-a-y-u-j- k-e-s-h-e-y-j-u- ----------------------------------------------------------------------------- H'alygushhapIjem syfaj, h'alyzhoshhyh'agjehjemrje h'alygurje kjesshhjefynjeu.

Мањински језици Европе

У Европи се говори много различитих језика. Већина њих спада у идноевропске језике. Осим већих националних језика, постоје и много мањи. У питању су језици мањина. Језици мањина се разликују од званичних језика. Али, они нису дијалекти. Они такође нису ни језици имиграната. Мањински језици су увек етнички обојени. То значи да су у питању језици одређених етничких група. Скоро свака европска земља има своје мањинске језике. У Европској унији овај број износи четрдесет. Поједини мањински језици говоре се само у једној земљи. У њих спада, на пример, лужичкосрпски који се говори у Немачкој. Насупрот њему, ромски говори много људи широм Европе. Мањински језици имају посебан статус. Ово стога што њима говори релативно мала група људи. Такве групе нису у стању да граде сопствене школе. За њих је такође проблем издавање сопствених књига. Резултат тога је да многим мањинским језицима прети изумирање. Европска унија настоји да заштити мањинске језике. Зато што је сваки језик важан чинилац идентитета и културе. Поједине нације немају сопствену државу и постоје само као мањине. Различити пројекти и програми су усмерени на унапређивање њихових језика. Сматра се да би се на тај начин очувала и култура мањих етничких група. Без обзира на све, поједини мањински језици ће ипак ускоро нестати. У њих спада и ливонски, језик којим се говори у једној од покрајина у Латвији. Ливонским језиком у овом тренутки говори само двадесет људи. Он је тиме најмањи европски језик.
Да ли си знао?
Урду спада у породицу индоиранских језика. Говори се у Пакистану и у неколико индијских савезних држава. Урду је матерњи језик око 60 милиона људи. У Пакистану је то национални језик. И у Индији је признат као један од 22 службена језика земље. Урду је у уском сродству с хинду језиком. Заправо су оба језика само два социолекта хиндустанског језика. Он је настао почетком 13. века у северној Индији из различитих језика. Урду и Хинду се данас сматрају као два језика назависна један од другог. Говорници ових језика се, међутим, без проблема међусобно разумеју. Оно што се јасно разликује су знаковни системи. Урду користи једну варијанту перзијско-арапске абецеде а хинду не. Као књижевни језик је урду од изузетног значаја. Користи се често и у великим филмским продукцијама. Учите урду јер је то кључ за културу јужне Азије!