Рјечник

sr Обављање потрепштина   »   ar ‫القيام بمهمات‬

51 [педесет и један]

Обављање потрепштина

Обављање потрепштина

‫51 [واحد وخمسون]‬

51 [wahd wakhamsuna]

‫القيام بمهمات‬

[alqiam bimuhimaat]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски арапски Игра Више
Хоћу у библиотеку. ‫--ذ-- ----الم-تب--ا-ع--م---‬ ‫----- إ-- ا------ ا--------- ‫-أ-ه- إ-ى ا-م-ت-ة ا-ع-و-ي-.- ----------------------------- ‫سأذهب إلى المكتبة العمومية.‬ 0
s'a-hhab--ii-----lmu-t-bat-a-e--u-ia-a. s------- '----- a--------- a----------- s-a-h-a- '-i-a- a-m-k-a-a- a-e-m-m-a-a- --------------------------------------- s'adhhab 'iilaa almuktabat aleumumiata.
Хоћу у књижару. ‫س---ب --- ا-مكتبة - مح- بي--ا--تب-‬ ‫----- إ-- ا------ / م-- ب-- ا------ ‫-أ-ه- إ-ى ا-م-ت-ة / م-ل ب-ع ا-ك-ب-‬ ------------------------------------ ‫سأذهب إلى المكتبة / محل بيع الكتب.‬ 0
s-a-hha---i---a -lm--t-b-t------a-u b--e----u-b. s------- '----- a--------- / m----- b--- a------ s-a-h-a- '-i-a- a-m-k-a-a- / m-h-l- b-y- a-k-t-. ------------------------------------------------ s'adhhab 'iilaa almuktabat / mahalu baye alkutb.
Хоћу до трафике. ‫س---ب-إ-- ا----‬ ‫----- إ-- ا----- ‫-أ-ه- إ-ى ا-ك-ك- ----------------- ‫سأذهب إلى الكشك‬ 0
s'adhh----i-laa al-ushk s------- '----- a------ s-a-h-a- '-i-a- a-k-s-k ----------------------- s'adhhab 'iilaa alkushk
Ја хоћу да изнајмим књигу. ‫سأس---ر-ك---اً.‬ ‫------- ك------- ‫-أ-ت-ي- ك-ا-ا-.- ----------------- ‫سأستعير كتاباً.‬ 0
s--st-ei--k-a---n. s-------- k------- s-a-t-e-r k-a-a-n- ------------------ s'astaeir ktabaan.
Ја хоћу да купим књигу. ‫---ت-ي -ت--ا--‬ ‫------ ك------- ‫-أ-ت-ي ك-ا-ا-.- ---------------- ‫سأشتري كتاباً.‬ 0
s'-s--a-i k--ba--. s-------- k------- s-a-h-a-i k-a-a-n- ------------------ s'ashtari ktabaan.
Ја хоћу да купим новине. ‫-أ-ت-----يدة/ صحيف-.‬ ‫------ ج----- ص------ ‫-أ-ت-ي ج-ي-ة- ص-ي-ة-‬ ---------------------- ‫سأشتري جريدة/ صحيفة.‬ 0
s-ash--ri -ar--at-----f. s-------- j------- s---- s-a-h-a-i j-r-d-t- s-y-. ------------------------ s'ashtari jaridat/ shyf.
Ја хоћу у библиотеку да изнајмим књигу. ‫سأذهب إلى-------ة -لع-و-ية لا-تع--ة--ت---‬ ‫----- إ-- ا------ ا------- ل------- ك----- ‫-أ-ه- إ-ى ا-م-ت-ة ا-ع-و-ي- ل-س-ع-ر- ك-ا-.- ------------------------------------------- ‫سأذهب إلى المكتبة العمومية لاستعارة كتاب.‬ 0
s'adh--b --ila----mukt--a--al--m-m--t--------e--at -i-a-. s------- '----- a--------- a--------- l----------- k----- s-a-h-a- '-i-a- a-m-k-a-a- a-e-m-m-a- l-a-s-i-a-a- k-t-b- --------------------------------------------------------- s'adhhab 'iilaa almuktabat aleumumiat liaistiearat kitab.
Ја хоћу у књижару да купим књигу. ‫س--هب--لى -ل---ب-----اء كت-ب.‬ ‫----- إ-- ا------ ل---- ك----- ‫-أ-ه- إ-ى ا-م-ت-ة ل-ر-ء ك-ا-.- ------------------------------- ‫سأذهب إلى المكتبة لشراء كتاب.‬ 0
s-a-hhab---il-a--lm---aba- lis-i-a- -i---. s------- '----- a--------- l------- k----- s-a-h-a- '-i-a- a-m-k-a-a- l-s-i-a- k-t-b- ------------------------------------------ s'adhhab 'iilaa almaktabat lishira' kitab.
Ја хоћу до трафике да купим новине. ‫----- --- ---شك-ل--ا- ---دة.‬ ‫----- إ-- ا---- ل---- ج------ ‫-أ-ه- إ-ى ا-ك-ك ل-ر-ء ج-ي-ة-‬ ------------------------------ ‫سأذهب إلى الكشك لشراء جريدة.‬ 0
s---hhab '-i-a- ---a--ak-li-h---- jar-d-t-. s------- '----- a------- l------- j-------- s-a-h-a- '-i-a- a-k-s-a- l-s-i-a- j-r-d-t-. ------------------------------------------- s'adhhab 'iilaa alkashak lishira' jaridata.
Ја хоћу до оптичара. ‫س---ب-----أ----ي ا----ي-ت-‬ ‫----- إ-- أ----- ا--------- ‫-أ-ه- إ-ى أ-ص-ئ- ا-ب-ر-ا-.- ---------------------------- ‫سأذهب إلى أخصائي البصريات.‬ 0
s---h------i-aa---kh-a-i----b--ari--t. s------- '----- '-------- a----------- s-a-h-a- '-i-a- '-k-s-y-y a-b-s-r-a-t- -------------------------------------- s'adhhab 'iilaa 'akhsayiy albisariaat.
Ја хоћу до супермаркета. ‫س--ه- --- --م----ا---ير-‬ ‫----- إ-- ا----- ا------- ‫-أ-ه- إ-ى ا-م-ج- ا-ك-ي-.- -------------------------- ‫سأذهب إلى المتجر الكبير.‬ 0
s----h-- 'i-la- a-mu----r--lk-bira. s------- '----- a-------- a-------- s-a-h-a- '-i-a- a-m-t-j-r a-k-b-r-. ----------------------------------- s'adhhab 'iilaa almutajar alkabira.
Ја хоћу до пекара. ‫س---ب--ل----خ----‬ ‫----- إ-- ا------- ‫-أ-ه- إ-ى ا-خ-ا-.- ------------------- ‫سأذهب إلى الخباز.‬ 0
s--dhhab --i-aa-al--iba-. s------- '----- a-------- s-a-h-a- '-i-a- a-k-i-a-. ------------------------- s'adhhab 'iilaa alkhibaz.
Ја хоћу да купим наочале. ‫----ري--ظارة.‬ ‫------ ن------ ‫-أ-ت-ي ن-ا-ة-‬ --------------- ‫سأشتري نظارة.‬ 0
s-ash-a-i-n----ata. s-------- n-------- s-a-h-a-i n-z-r-t-. ------------------- s'ashtari nizarata.
Ја хоћу да купим воће и поврће. ‫سأش-ر---اكه- وخ-اراً-‬ ‫------ ف---- و-------- ‫-أ-ت-ي ف-ك-ة و-ض-ر-ً-‬ ----------------------- ‫سأشتري فاكهة وخضاراً.‬ 0
s'a------ ---ih-t-w---ar-an. s-------- f------ w--------- s-a-h-a-i f-k-h-t w-h-a-a-n- ---------------------------- s'ashtari fakihat wkhdaraan.
Ја хоћу да купим земичке и хлеб. ‫سأش--ي---- --ون و-بزاً عا--اً-‬ ‫------ خ-- ص--- و----- ع------- ‫-أ-ت-ي خ-ز ص-و- و-ب-ا- ع-د-ا-.- -------------------------------- ‫سأشتري خبز صمون وخبزاً عادياً.‬ 0
i---sht-ri-kh-bz --m-wn-w---z--n e-d----. i--------- k---- s----- w------- e------- i-'-s-t-r- k-a-z s-m-w- w-h-z-a- e-d-a-n- ----------------------------------------- is'ashtari khabz sumuwn wkhbzaan eadyaan.
Ја хоћу до оптичара да купим наочале. ‫---ه- -ل----صا-ي ال-ص-يا- ل-راء---ا-ة.‬ ‫----- إ-- أ----- ا------- ل---- ن------ ‫-أ-ه- إ-ى أ-ص-ئ- ا-ب-ر-ا- ل-ر-ء ن-ا-ة-‬ ---------------------------------------- ‫سأذهب إلى أخصائي البصريات لشراء نظارة.‬ 0
s'--h--- ---l-- 'a-h---i--al----at l---i-a' ----r-t-. s------- '----- '-------- a------- l------- n-------- s-a-h-a- '-i-a- '-k-s-y-y a-b-r-a- l-s-i-a- n-z-r-t-. ----------------------------------------------------- s'adhhab 'iilaa 'akhsayiy albsryat lishira' nizarata.
Ја хоћу до супермаркета да купим воће и поврће. ‫س-ذ---إل----م--ر -ل-بير--ش-ا--فاك-ة -خض-ر -ً.‬ ‫----- إ-- ا----- ا----- ل---- ف---- و---- ا--- ‫-أ-ه- إ-ى ا-م-ج- ا-ك-ي- ل-ر-ء ف-ك-ة و-ض-ر ا-.- ----------------------------------------------- ‫سأذهب إلى المتجر الكبير لشراء فاكهة وخضار اً.‬ 0
i-'ad--ab-'--l-a--l-----a- --k-bi- l---------a--hat--a-h---- a--. i-------- '----- a-------- a------ l------- f------ w------- a--- i-'-d-h-b '-i-a- a-m-t-j-r a-k-b-r l-s-i-a- f-k-h-t w-k-i-a- a-n- ----------------------------------------------------------------- is'adhhab 'iilaa almutajar alkabir lishira' fakihat wakhidar aan.
Ја хоћу до пекарa да купим земичке и хлеб. ‫---هب إ-ى-----از--شر---خ-ز--م-- - خبز-ً----ي-ً-‬ ‫----- إ-- ا----- ل---- خ-- ص--- و خ---- ع------- ‫-أ-ه- إ-ى ا-خ-ا- ل-ر-ء خ-ز ص-و- و خ-ز-ً ع-د-ا-.- ------------------------------------------------- ‫سأذهب إلى الخباز لشراء خبز صمون و خبزاً عادياً.‬ 0
is-ad-hab--i-la----khi--z l-s-i--' -ha-z --mu--w---b-aan---dya--. i-------- '----- a------- l------- k---- s---- w k------ e------- i-'-d-h-b '-i-a- a-k-i-a- l-s-i-a- k-a-z s-m-n w k-b-a-n e-d-a-n- ----------------------------------------------------------------- is'adhhab 'iilaa alkhibaz lishira' khabz sumun w khbzaan eadyaan.

Мањински језици Европе

У Европи се говори много различитих језика. Већина њих спада у идноевропске језике. Осим већих националних језика, постоје и много мањи. У питању су језици мањина. Језици мањина се разликују од званичних језика. Али, они нису дијалекти. Они такође нису ни језици имиграната. Мањински језици су увек етнички обојени. То значи да су у питању језици одређених етничких група. Скоро свака европска земља има своје мањинске језике. У Европској унији овај број износи четрдесет. Поједини мањински језици говоре се само у једној земљи. У њих спада, на пример, лужичкосрпски који се говори у Немачкој. Насупрот њему, ромски говори много људи широм Европе. Мањински језици имају посебан статус. Ово стога што њима говори релативно мала група људи. Такве групе нису у стању да граде сопствене школе. За њих је такође проблем издавање сопствених књига. Резултат тога је да многим мањинским језицима прети изумирање. Европска унија настоји да заштити мањинске језике. Зато што је сваки језик важан чинилац идентитета и културе. Поједине нације немају сопствену државу и постоје само као мањине. Различити пројекти и програми су усмерени на унапређивање њихових језика. Сматра се да би се на тај начин очувала и култура мањих етничких група. Без обзира на све, поједини мањински језици ће ипак ускоро нестати. У њих спада и ливонски, језик којим се говори у једној од покрајина у Латвији. Ливонским језиком у овом тренутки говори само двадесет људи. Он је тиме најмањи европски језик.
Да ли си знао?
Урду спада у породицу индоиранских језика. Говори се у Пакистану и у неколико индијских савезних држава. Урду је матерњи језик око 60 милиона људи. У Пакистану је то национални језик. И у Индији је признат као један од 22 службена језика земље. Урду је у уском сродству с хинду језиком. Заправо су оба језика само два социолекта хиндустанског језика. Он је настао почетком 13. века у северној Индији из различитих језика. Урду и Хинду се данас сматрају као два језика назависна један од другог. Говорници ових језика се, међутим, без проблема међусобно разумеју. Оно што се јасно разликује су знаковни системи. Урду користи једну варијанту перзијско-арапске абецеде а хинду не. Као књижевни језик је урду од изузетног значаја. Користи се често и у великим филмским продукцијама. Учите урду јер је то кључ за културу јужне Азије!