Рјечник

sr Обављање потрепштина   »   hr Sređivanje potrepština

51 [педесет и један]

Обављање потрепштина

Обављање потрепштина

51 [pedeset i jedan]

Sređivanje potrepština

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хрватски Игра Више
Хоћу у библиотеку. H--u---knji-n---. H--- u k--------- H-ć- u k-j-ž-i-u- ----------------- Hoću u knjižnicu. 0
Хоћу у књижару. Ho-- - --j-žaru. H--- u k-------- H-ć- u k-j-ž-r-. ---------------- Hoću u knjižaru. 0
Хоћу до трафике. Hoć--d- ki-sk-. H--- d- k------ H-ć- d- k-o-k-. --------------- Hoću do kioska. 0
Ја хоћу да изнајмим књигу. Ho-u-----di-i-k-ji-u. H--- p------- k------ H-ć- p-s-d-t- k-j-g-. --------------------- Hoću posuditi knjigu. 0
Ја хоћу да купим књигу. Ho-- k-p-t--knj-gu. H--- k----- k------ H-ć- k-p-t- k-j-g-. ------------------- Hoću kupiti knjigu. 0
Ја хоћу да купим новине. H-ću ---i-i n-----. H--- k----- n------ H-ć- k-p-t- n-v-n-. ------------------- Hoću kupiti novine. 0
Ја хоћу у библиотеку да изнајмим књигу. Hoću - ---iž------a --s-dim-----gu. H--- u k-------- d- p------ k------ H-ć- u k-j-ž-i-u d- p-s-d-m k-j-g-. ----------------------------------- Hoću u knjižnicu da posudim knjigu. 0
Ја хоћу у књижару да купим књигу. H-ć- - -----a-- ---------k--igu. H--- u k------- d- k---- k------ H-ć- u k-j-ž-r- d- k-p-m k-j-g-. -------------------------------- Hoću u knjižaru da kupim knjigu. 0
Ја хоћу до трафике да купим новине. H----ić--d- k-osk- da k-pi- n-vine. H--- i-- d- k----- d- k---- n------ H-ć- i-i d- k-o-k- d- k-p-m n-v-n-. ----------------------------------- Hoću ići do kioska da kupim novine. 0
Ја хоћу до оптичара. H----kod-op-ič-ra. H--- k-- o-------- H-ć- k-d o-t-č-r-. ------------------ Hoću kod optičara. 0
Ја хоћу до супермаркета. H--u ----p-rma----. H--- u s----------- H-ć- u s-p-r-a-k-t- ------------------- Hoću u supermarket. 0
Ја хоћу до пекара. H--u---d-p--a-a. H--- k-- p------ H-ć- k-d p-k-r-. ---------------- Hoću kod pekara. 0
Ја хоћу да купим наочале. H-ću-k-pi---n-o-ale. H--- k----- n------- H-ć- k-p-t- n-o-a-e- -------------------- Hoću kupiti naočale. 0
Ја хоћу да купим воће и поврће. Hoću --p-t---o-e i--o--će. H--- k----- v--- i p------ H-ć- k-p-t- v-ć- i p-v-ć-. -------------------------- Hoću kupiti voće i povrće. 0
Ја хоћу да купим земичке и хлеб. H-ću ku-i-- ž----e i-k--h. H--- k----- ž----- i k---- H-ć- k-p-t- ž-m-j- i k-u-. -------------------------- Hoću kupiti žemlje i kruh. 0
Ја хоћу до оптичара да купим наочале. Ho-u -o o----a-a d- ku-im n-o--l-. H--- d- o------- d- k---- n------- H-ć- d- o-t-č-r- d- k-p-m n-o-a-e- ---------------------------------- Hoću do optičara da kupim naočale. 0
Ја хоћу до супермаркета да купим воће и поврће. H-----o----e-mar---a-da ku-im-v--- - p---će. H--- d- s----------- d- k---- v--- i p------ H-ć- d- s-p-r-a-k-t- d- k-p-m v-ć- i p-v-ć-. -------------------------------------------- Hoću do supermarketa da kupim voće i povrće. 0
Ја хоћу до пекарa да купим земичке и хлеб. H-ć--do--ekara d- k---- --ml-e-- ---h. H--- d- p----- d- k---- ž----- i k---- H-ć- d- p-k-r- d- k-p-m ž-m-j- i k-u-. -------------------------------------- Hoću do pekara da kupim žemlje i kruh. 0

Мањински језици Европе

У Европи се говори много различитих језика. Већина њих спада у идноевропске језике. Осим већих националних језика, постоје и много мањи. У питању су језици мањина. Језици мањина се разликују од званичних језика. Али, они нису дијалекти. Они такође нису ни језици имиграната. Мањински језици су увек етнички обојени. То значи да су у питању језици одређених етничких група. Скоро свака европска земља има своје мањинске језике. У Европској унији овај број износи четрдесет. Поједини мањински језици говоре се само у једној земљи. У њих спада, на пример, лужичкосрпски који се говори у Немачкој. Насупрот њему, ромски говори много људи широм Европе. Мањински језици имају посебан статус. Ово стога што њима говори релативно мала група људи. Такве групе нису у стању да граде сопствене школе. За њих је такође проблем издавање сопствених књига. Резултат тога је да многим мањинским језицима прети изумирање. Европска унија настоји да заштити мањинске језике. Зато што је сваки језик важан чинилац идентитета и културе. Поједине нације немају сопствену државу и постоје само као мањине. Различити пројекти и програми су усмерени на унапређивање њихових језика. Сматра се да би се на тај начин очувала и култура мањих етничких група. Без обзира на све, поједини мањински језици ће ипак ускоро нестати. У њих спада и ливонски, језик којим се говори у једној од покрајина у Латвији. Ливонским језиком у овом тренутки говори само двадесет људи. Он је тиме најмањи европски језик.
Да ли си знао?
Урду спада у породицу индоиранских језика. Говори се у Пакистану и у неколико индијских савезних држава. Урду је матерњи језик око 60 милиона људи. У Пакистану је то национални језик. И у Индији је признат као један од 22 службена језика земље. Урду је у уском сродству с хинду језиком. Заправо су оба језика само два социолекта хиндустанског језика. Он је настао почетком 13. века у северној Индији из различитих језика. Урду и Хинду се данас сматрају као два језика назависна један од другог. Говорници ових језика се, међутим, без проблема међусобно разумеју. Оно што се јасно разликује су знаковни системи. Урду користи једну варијанту перзијско-арапске абецеде а хинду не. Као књижевни језик је урду од изузетног значаја. Користи се често и у великим филмским продукцијама. Учите урду јер је то кључ за културу јужне Азије!