Рјечник

sr Обављање потрепштина   »   hu Vásárolni

51 [педесет и један]

Обављање потрепштина

Обављање потрепштина

51 [ötvenegy]

Vásárolni

Изаберите како желите да видите превод:   
српски мађарски Игра Више
Хоћу у библиотеку. K-nyv----- ak-r-- me-n-. K--------- a----- m----- K-n-v-á-b- a-a-o- m-n-i- ------------------------ Könyvtárba akarok menni. 0
Хоћу у књижару. K-nyv-s-o--b- a----- men-i. K------------ a----- m----- K-n-v-s-o-t-a a-a-o- m-n-i- --------------------------- Könyvesboltba akarok menni. 0
Хоћу до трафике. Egy -----os b---ho- akar-k-m--n-. E-- ú------ b------ a----- m----- E-y ú-s-g-s b-d-h-z a-a-o- m-n-i- --------------------------------- Egy újságos bódéhoz akarok menni. 0
Ја хоћу да изнајмим књигу. E-y-kö----t ak-ro---öl-sön---i. E-- k------ a----- k----------- E-y k-n-v-t a-a-o- k-l-s-n-z-i- ------------------------------- Egy könyvet akarok kölcsönözni. 0
Ја хоћу да купим књигу. Egy--ö--v-- ---rok v-sá-ol--. E-- k------ a----- v--------- E-y k-n-v-t a-a-o- v-s-r-l-i- ----------------------------- Egy könyvet akarok vásárolni. 0
Ја хоћу да купим новине. Eg- --ság---a-ar----en--. E-- ú------ a----- v----- E-y ú-s-g-t a-a-o- v-n-i- ------------------------- Egy újságot akarok venni. 0
Ја хоћу у библиотеку да изнајмим књигу. A--ö-yv-ár---a--ro---e--i, hog----- -ö---e- --lcs-n-z-e-. A k--------- a----- m----- h--- e-- k------ k------------ A k-n-v-á-b- a-a-o- m-n-i- h-g- e-y k-n-v-t k-l-s-n-z-e-. --------------------------------------------------------- A könyvtárba akarok menni, hogy egy könyvet kölcsönözzek. 0
Ја хоћу у књижару да купим књигу. A--ön--esb---ba -kar-k m---i,----y-egy könyv-- -ás-------. A k------------ a----- m----- h--- e-- k------ v---------- A k-n-v-s-o-t-a a-a-o- m-n-i- h-g- e-y k-n-v-t v-s-r-l-a-. ---------------------------------------------------------- A könyvesboltba akarok menni, hogy egy könyvet vásároljak. 0
Ја хоћу до трафике да купим новине. Az ú-s---- --déh---aka-ok-men--- --g----y--j-ágo----g-e-. A- ú------ b------ a----- m----- h--- e-- ú------ v------ A- ú-s-g-s b-d-h-z a-a-o- m-n-i- h-g- e-y ú-s-g-t v-g-e-. --------------------------------------------------------- Az újságos bódéhoz akarok menni, hogy egy újságot vegyek. 0
Ја хоћу до оптичара. Op-i--s-oz--kar---men-i. O--------- a----- m----- O-t-k-s-o- a-a-o- m-n-i- ------------------------ Optikushoz akarok menni. 0
Ја хоћу до супермаркета. Az--ruh-zb-------- menn-. A- á------- a----- m----- A- á-u-á-b- a-a-o- m-n-i- ------------------------- Az áruházba akarok menni. 0
Ја хоћу до пекара. A p--s---- a---o- -enni. A p------- a----- m----- A p-k-é-b- a-a-o- m-n-i- ------------------------ A pékségbe akarok menni. 0
Ја хоћу да купим наочале. E-y--ze-üv-g-t--ka-----e-ni. E-- s--------- a----- v----- E-y s-e-ü-e-e- a-a-o- v-n-i- ---------------------------- Egy szemüveget akarok venni. 0
Ја хоћу да купим воће и поврће. G-ümö--s-- -s-zöl-sé--t a-a--- -ásárolni. G--------- é- z-------- a----- v--------- G-ü-ö-c-ö- é- z-l-s-g-t a-a-o- v-s-r-l-i- ----------------------------------------- Gyümölcsöt és zöldséget akarok vásárolni. 0
Ја хоћу да купим земичке и хлеб. Z--ml----s---n--r-----arok v---r-l-i. Z------ é- k------- a----- v--------- Z-e-l-t é- k-n-e-e- a-a-o- v-s-r-l-i- ------------------------------------- Zsemlét és kenyeret akarok vásárolni. 0
Ја хоћу до оптичара да купим наочале. A ---i--sh-z --aro---en--- ---y v--ye---gy sz-mü-e--t. A o--------- a----- m----- h--- v----- e-- s---------- A o-t-k-s-o- a-a-o- m-n-i- h-g- v-g-e- e-y s-e-ü-e-e-. ------------------------------------------------------ A optikushoz akarok menni, hogy vegyek egy szemüveget. 0
Ја хоћу до супермаркета да купим воће и поврће. A---ruház---a----k--enni, -o-----ü-öl-sö- -s--ö-d------vá-áro-j-k. A- á------- a----- m----- h--- g--------- é- z-------- v---------- A- á-u-á-b- a-a-o- m-n-i- h-g- g-ü-ö-c-ö- é- z-l-s-g-t v-s-r-l-a-. ------------------------------------------------------------------ Az áruházba akarok menni, hogy gyümölcsöt és zöldséget vásároljak. 0
Ја хоћу до пекарa да купим земичке и хлеб. A -ék-é--e---ar-- men-i,--------eml-t-é- ---y-re--v--á---j-k. A p------- a----- m----- h--- z------ é- k------- v---------- A p-k-é-b- a-a-o- m-n-i- h-g- z-e-l-t é- k-n-e-e- v-s-r-l-a-. ------------------------------------------------------------- A pékségbe akarok menni, hogy zsemlét és kenyeret vásároljak. 0

Мањински језици Европе

У Европи се говори много различитих језика. Већина њих спада у идноевропске језике. Осим већих националних језика, постоје и много мањи. У питању су језици мањина. Језици мањина се разликују од званичних језика. Али, они нису дијалекти. Они такође нису ни језици имиграната. Мањински језици су увек етнички обојени. То значи да су у питању језици одређених етничких група. Скоро свака европска земља има своје мањинске језике. У Европској унији овај број износи четрдесет. Поједини мањински језици говоре се само у једној земљи. У њих спада, на пример, лужичкосрпски који се говори у Немачкој. Насупрот њему, ромски говори много људи широм Европе. Мањински језици имају посебан статус. Ово стога што њима говори релативно мала група људи. Такве групе нису у стању да граде сопствене школе. За њих је такође проблем издавање сопствених књига. Резултат тога је да многим мањинским језицима прети изумирање. Европска унија настоји да заштити мањинске језике. Зато што је сваки језик важан чинилац идентитета и културе. Поједине нације немају сопствену државу и постоје само као мањине. Различити пројекти и програми су усмерени на унапређивање њихових језика. Сматра се да би се на тај начин очувала и култура мањих етничких група. Без обзира на све, поједини мањински језици ће ипак ускоро нестати. У њих спада и ливонски, језик којим се говори у једној од покрајина у Латвији. Ливонским језиком у овом тренутки говори само двадесет људи. Он је тиме најмањи европски језик.
Да ли си знао?
Урду спада у породицу индоиранских језика. Говори се у Пакистану и у неколико индијских савезних држава. Урду је матерњи језик око 60 милиона људи. У Пакистану је то национални језик. И у Индији је признат као један од 22 службена језика земље. Урду је у уском сродству с хинду језиком. Заправо су оба језика само два социолекта хиндустанског језика. Он је настао почетком 13. века у северној Индији из различитих језика. Урду и Хинду се данас сматрају као два језика назависна један од другог. Говорници ових језика се, међутим, без проблема међусобно разумеју. Оно што се јасно разликује су знаковни системи. Урду користи једну варијанту перзијско-арапске абецеде а хинду не. Као књижевни језик је урду од изузетног значаја. Користи се често и у великим филмским продукцијама. Учите урду јер је то кључ за културу јужне Азије!