Рјечник

sr Обављање потрепштина   »   ku Running errands

51 [педесет и један]

Обављање потрепштина

Обављање потрепштина

51 [pêncî û yek]

Running errands

Изаберите како желите да видите превод:   
српски курдски (курмањи) Игра Више
Хоћу у библиотеку. Ez -ix--zim-b---me pir-ûk---e--. E- d------- b----- p------------ E- d-x-a-i- b-ç-m- p-r-û-x-n-y-. -------------------------------- Ez dixwazim biçime pirtûkxaneyê. 0
Хоћу у књижару. E- -ixw---m -iç--e -i---k-i--ş-. E- d------- b----- p------------ E- d-x-a-i- b-ç-m- p-r-û-f-r-ş-. -------------------------------- Ez dixwazim biçime pirtûkfiroşî. 0
Хоћу до трафике. E-----------bi-im- -uf-y-. E- d------- b----- b------ E- d-x-a-i- b-ç-m- b-f-y-. -------------------------- Ez dixwazim biçime bufeyê. 0
Ја хоћу да изнајмим књигу. E----x-az-m pirt-ke-ê--i-ê bi-im. E- d------- p-------- k--- b----- E- d-x-a-i- p-r-û-e-ê k-r- b-k-m- --------------------------------- Ez dixwazim pirtûkekê kirê bikim. 0
Ја хоћу да купим књигу. Ez -ixw-z-- p---û-ek---ikirim. E- d------- p-------- b------- E- d-x-a-i- p-r-û-e-ê b-k-r-m- ------------------------------ Ez dixwazim pirtûkekê bikirim. 0
Ја хоћу да купим новине. Ez--i-w-zim --jna-eyekê-b-k-r--. E- d------- r---------- b------- E- d-x-a-i- r-j-a-e-e-ê b-k-r-m- -------------------------------- Ez dixwazim rojnameyekê bikirim. 0
Ја хоћу у библиотеку да изнајмим књигу. E- ji -- -i-ê----na --r-----ê -ixw-zi---i--m -i-tû---n-yê. E- j- b- k--------- p-------- d------- b---- p------------ E- j- b- k-r-k-r-n- p-r-û-e-ê d-x-a-i- b-ç-m p-r-û-x-n-y-. ---------------------------------------------------------- Ez ji bo kirêkirina pirtûkekê dixwazim biçim pirtûkxaneyê. 0
Ја хоћу у књижару да купим књигу. Ez-ji--o-k--------r------ d-xwa--m-b-ç-me-p-rt-k-i-oşê. E- j- b- k----- p-------- d------- b----- p------------ E- j- b- k-r-n- p-r-û-e-ê d-x-a-i- b-ç-m- p-r-û-f-r-ş-. ------------------------------------------------------- Ez ji bo kirîna pirtûkekê dixwazim biçime pirtûkfiroşê. 0
Ја хоћу до трафике да купим новине. Ez-j- b---i-î-a r--na----kê -i-wa--- b--i-- b----ê. E- j- b- k----- r---------- d------- b----- b------ E- j- b- k-r-n- r-j-a-e-e-ê d-x-a-i- b-ç-m- b-f-y-. --------------------------------------------------- Ez ji bo kirîna rojnameyekê dixwazim biçime bufeyê. 0
Ја хоћу до оптичара. Ez----w-z-m bi-i-----çavk-fi-o--. E- d------- b---- b------ f------ E- d-x-a-i- b-ç-m b-r-a-k f-r-ş-. --------------------------------- Ez dixwazim biçim berçavk firoşî. 0
Ја хоћу до супермаркета. Ez----w-z-m-b-ç--e -ar-et-. E- d------- b----- m------- E- d-x-a-i- b-ç-m- m-r-e-ê- --------------------------- Ez dixwazim biçime marketê. 0
Ја хоћу до пекара. E----xw--im---çi---------. E- d------- b----- f------ E- d-x-a-i- b-ç-m- f-r-n-. -------------------------- Ez dixwazim biçime firinê. 0
Ја хоћу да купим наочале. E- -ix-az-- b-----kekê -iki---. E- d------- b--------- b------- E- d-x-a-i- b-r-a-k-k- b-k-r-m- ------------------------------- Ez dixwazim berçavkekê bikirim. 0
Ја хоћу да купим воће и поврће. Ez--i---zim----î-û -e--e-b---r--. E- d------- f--- û s---- b------- E- d-x-a-i- f-k- û s-w-e b-k-r-m- --------------------------------- Ez dixwazim fêkî û sewze bikirim. 0
Ја хоћу да купим земичке и хлеб. Ez dix-a-----an-----de-îçê-û---n--ik--im. E- d------- n--- s-------- û n-- b------- E- d-x-a-i- n-n- s-n-e-î-ê û n-n b-k-r-m- ----------------------------------------- Ez dixwazim nanê sandewîçê û nên bikirim. 0
Ја хоћу до оптичара да купим наочале. Ez j--bo----î-a -erç--------w-zim---ç-me-ber--vkfi-oşê. E- j- b- k----- b------- d------- b----- b------------- E- j- b- k-r-n- b-r-a-k- d-x-a-i- b-ç-m- b-r-a-k-i-o-ê- ------------------------------------------------------- Ez ji bo kirîna berçavkê dixwazim biçime berçavkfiroşê. 0
Ја хоћу до супермаркета да купим воће и поврће. Ji bo------a--------z-w-e--n ---wa--m--i--m- -------. J- b- k----- f--- û z------- d------- b----- m------- J- b- k-r-n- f-k- û z-w-e-a- d-x-a-i- b-ç-m- m-r-e-ê- ----------------------------------------------------- Ji bo kirîna fêkî û zewzeyan dixwazim biçime marketê. 0
Ја хоћу до пекарa да купим земичке и хлеб. J- ------în---a---s----wîçê----an--ixwa-i- -i-im-fir-n-. J- b- k----- n--- s-------- û n-- d------- b---- f------ J- b- k-r-n- n-n- s-n-e-î-ê û n-n d-x-a-i- b-ç-m f-r-n-. -------------------------------------------------------- Ji bo kirîna nanê sandewîçê û nan dixwazim biçim firinê. 0

Мањински језици Европе

У Европи се говори много различитих језика. Већина њих спада у идноевропске језике. Осим већих националних језика, постоје и много мањи. У питању су језици мањина. Језици мањина се разликују од званичних језика. Али, они нису дијалекти. Они такође нису ни језици имиграната. Мањински језици су увек етнички обојени. То значи да су у питању језици одређених етничких група. Скоро свака европска земља има своје мањинске језике. У Европској унији овај број износи четрдесет. Поједини мањински језици говоре се само у једној земљи. У њих спада, на пример, лужичкосрпски који се говори у Немачкој. Насупрот њему, ромски говори много људи широм Европе. Мањински језици имају посебан статус. Ово стога што њима говори релативно мала група људи. Такве групе нису у стању да граде сопствене школе. За њих је такође проблем издавање сопствених књига. Резултат тога је да многим мањинским језицима прети изумирање. Европска унија настоји да заштити мањинске језике. Зато што је сваки језик важан чинилац идентитета и културе. Поједине нације немају сопствену државу и постоје само као мањине. Различити пројекти и програми су усмерени на унапређивање њихових језика. Сматра се да би се на тај начин очувала и култура мањих етничких група. Без обзира на све, поједини мањински језици ће ипак ускоро нестати. У њих спада и ливонски, језик којим се говори у једној од покрајина у Латвији. Ливонским језиком у овом тренутки говори само двадесет људи. Он је тиме најмањи европски језик.
Да ли си знао?
Урду спада у породицу индоиранских језика. Говори се у Пакистану и у неколико индијских савезних држава. Урду је матерњи језик око 60 милиона људи. У Пакистану је то национални језик. И у Индији је признат као један од 22 службена језика земље. Урду је у уском сродству с хинду језиком. Заправо су оба језика само два социолекта хиндустанског језика. Он је настао почетком 13. века у северној Индији из различитих језика. Урду и Хинду се данас сматрају као два језика назависна један од другог. Говорници ових језика се, међутим, без проблема међусобно разумеју. Оно што се јасно разликује су знаковни системи. Урду користи једну варијанту перзијско-арапске абецеде а хинду не. Као књижевни језик је урду од изузетног значаја. Користи се често и у великим филмским продукцијама. Учите урду јер је то кључ за културу јужне Азије!