Рјечник

Обављање потрепштина   »   Набавки

51 [педесет и један]

Обављање потрепштина

Обављање потрепштина

51 [педесет и еден]

51 [pyedyesyet i yedyen]

+

Набавки

[Nabavki]

Можете кликнути на свако празно да бисте видели текст или:   

српски македонски Игра Више
Хоћу у библиотеку. Са--- д- о--- в- б-----------. Сакам да одам во библиотеката. 0
Sa--- d- o--- v- b------------. Sakam da odam vo bibliotyekata.
+
Хоћу у књижару. Са--- д- о--- в- к-----------. Сакам да одам во книжарницата. 0
Sa--- d- o--- v- k------------. Sakam da odam vo kniʐarnitzata.
+
Хоћу до трафике. Са--- д- о--- д- т--------. Сакам да одам до трафиката. 0
Sa--- d- o--- d- t--------. Sakam da odam do trafikata.
+
     
Ја хоћу да изнајмим књигу. Са--- д- и------- е--- к----. Сакам да изнајмам една книга. 0
Sa--- d- i------- y---- k-----. Sakam da iznaјmam yedna knigua.
+
Ја хоћу да купим књигу. Са--- д- к---- е--- к----. Сакам да купам една книга. 0
Sa--- d- k----- y---- k-----. Sakam da koopam yedna knigua.
+
Ја хоћу да купим новине. Са--- д- к---- е--- в-----. Сакам да купам еден весник. 0
Sa--- d- k----- y----- v------. Sakam da koopam yedyen vyesnik.
+
     
Ја хоћу у библиотеку да изнајмим књигу. Са--- д- о--- в- б------------ з- д- и------- е--- к----. Сакам да одам во библиотеката, за да изнајмам една книга. 0
Sa--- d- o--- v- b------------- z- d- i------- y---- k-----. Sakam da odam vo bibliotyekata, za da iznaјmam yedna knigua.
+
Ја хоћу у књижару да купим књигу. Са--- д- о--- в- к------------ з- д- к---- е--- к----. Сакам да одам во книжарницата, за да купам една книга. 0
Sa--- d- o--- v- k------------- z- d- k----- y---- k-----. Sakam da odam vo kniʐarnitzata, za da koopam yedna knigua.
+
Ја хоћу до трафике да купим новине. Са--- д- о--- д- т--------- з- д- к---- е--- в-----. Сакам да одам до трафиката, за да купам еден весник. 0
Sa--- d- o--- d- t--------- z- d- k----- y----- v------. Sakam da odam do trafikata, za da koopam yedyen vyesnik.
+
     
Ја хоћу до оптичара. Са--- д- о--- к-- о--------. Сакам да одам кај оптичарот. 0
Sa--- d- o--- k-- o---------. Sakam da odam kaј opticharot.
+
Ја хоћу до супермаркета. Са--- д- о--- в- с------------. Сакам да одам во супермаркетот. 0
Sa--- d- o--- v- s---------------. Sakam da odam vo soopyermarkyetot.
+
Ја хоћу до пекара. Са--- д- о--- к-- п------. Сакам да одам кај пекарот. 0
Sa--- d- o--- k-- p-------. Sakam da odam kaј pyekarot.
+
     
Ја хоћу да купим наочале. Са--- д- к---- о----. Сакам да купам очила. 0
Sa--- d- k----- o-----. Sakam da koopam ochila.
+
Ја хоћу да купим воће и поврће. Са--- д- к---- о----- и з-------. Сакам да купам овошје и зеленчук. 0
Sa--- d- k----- o------- i z-----------. Sakam da koopam ovoshјye i zyelyenchook.
+
Ја хоћу да купим земичке и хлеб. Са--- д- к---- л------ и л--. Сакам да купам лепчиња и леб. 0
Sa--- d- k----- l-------- i l---. Sakam da koopam lyepchiњa i lyeb.
+
     
Ја хоћу до оптичара да купим наочале. Са--- д- о--- к-- о--------- з- д- к---- о----. Сакам да одам кај оптичарот, за да купам очила. 0
Sa--- d- o--- k-- o---------- z- d- k----- o-----. Sakam da odam kaј opticharot, za da koopam ochila.
+
Ја хоћу до супермаркета да купим воће и поврће. Са--- д- о--- в- с------------- з- д- к---- о----- и з-------. Сакам да одам во супермаркетот, за да купам овошје и зеленчук. 0
Sa--- d- o--- v- s---------------- z- d- k----- o------- i z-----------. Sakam da odam vo soopyermarkyetot, za da koopam ovoshјye i zyelyenchook.
+
Ја хоћу до пекарa да купим земичке и хлеб. Са--- д- о--- к-- п------- з- д- к---- л------ и л--. Сакам да одам кај пекарот, за да купам лепчиња и леб. 0
Sa--- d- o--- k-- p-------- z- d- k----- l-------- i l---. Sakam da odam kaј pyekarot, za da koopam lyepchiњa i lyeb.
+
     

Мањински језици Европе

У Европи се говори много различитих језика. Већина њих спада у идноевропске језике. Осим већих националних језика, постоје и много мањи. У питању су језици мањина. Језици мањина се разликују од званичних језика. Али, они нису дијалекти. Они такође нису ни језици имиграната. Мањински језици су увек етнички обојени. То значи да су у питању језици одређених етничких група. Скоро свака европска земља има своје мањинске језике. У Европској унији овај број износи четрдесет. Поједини мањински језици говоре се само у једној земљи. У њих спада, на пример, лужичкосрпски који се говори у Немачкој. Насупрот њему, ромски говори много људи широм Европе. Мањински језици имају посебан статус. Ово стога што њима говори релативно мала група људи. Такве групе нису у стању да граде сопствене школе. За њих је такође проблем издавање сопствених књига. Резултат тога је да многим мањинским језицима прети изумирање. Европска унија настоји да заштити мањинске језике. Зато што је сваки језик важан чинилац идентитета и културе. Поједине нације немају сопствену државу и постоје само као мањине. Различити пројекти и програми су усмерени на унапређивање њихових језика. Сматра се да би се на тај начин очувала и култура мањих етничких група. Без обзира на све, поједини мањински језици ће ипак ускоро нестати. У њих спада и ливонски, језик којим се говори у једној од покрајина у Латвији. Ливонским језиком у овом тренутки говори само двадесет људи. Он је тиме најмањи европски језик.
Да ли сте знали?
Урду спада у породицу индоиранских језика. Говори се у Пакистану и у неколико индијских савезних држава. Урду је матерњи језик око 60 милиона људи. У Пакистану је то национални језик. И у Индији је признат као један од 22 службена језика земље. Урду је у уском сродству с хинду језиком. Заправо су оба језика само два социолекта хиндустанског језика. Он је настао почетком 13. века у северној Индији из различитих језика. Урду и Хинду се данас сматрају као два језика назависна један од другог. Говорници ових језика се, међутим, без проблема међусобно разумеју. Оно што се јасно разликује су знаковни системи. Урду користи једну варијанту перзијско-арапске абецеде а хинду не. Као књижевни језик је урду од изузетног значаја. Користи се често и у великим филмским продукцијама. Учите урду јер је то кључ за културу јужне Азије!