Рјечник

sr Обављање потрепштина   »   mr रोजची कामे, खरेदी इत्यादी

51 [педесет и један]

Обављање потрепштина

Обављање потрепштина

५१ [एकावन्न]

51 [Ēkāvanna]

रोजची कामे, खरेदी इत्यादी

[rōjacī kāmē, kharēdī ityādī]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски марати Игра Више
Хоћу у библиотеку. मला---च----ात ज-----आहे. म-- व-------- ज---- आ--- म-ा व-च-ा-य-त ज-य-े आ-े- ------------------------ मला वाचनालयात जायचे आहे. 0
m--ā -ā-anāl-yā-- jāya-ē ---. m--- v----------- j----- ā--- m-l- v-c-n-l-y-t- j-y-c- ā-ē- ----------------------------- malā vācanālayāta jāyacē āhē.
Хоћу у књижару. म-ा--ुस्तक-ंच्य--द-कान-त ---चे आहे. म-- प----------- द------ ज---- आ--- म-ा प-स-त-ा-च-य- द-क-न-त ज-य-े आ-े- ----------------------------------- मला पुस्तकांच्या दुकानात जायचे आहे. 0
M-l---us-akā------d-kā-āta-jā--c- -hē. M--- p----------- d------- j----- ā--- M-l- p-s-a-ā-̄-y- d-k-n-t- j-y-c- ā-ē- -------------------------------------- Malā pustakān̄cyā dukānāta jāyacē āhē.
Хоћу до трафике. म-ा -ोप-यावरच्-ा--ृ----त्--िक----्य-च्या---टॉ--- -ायच--आहे. म-- क----------- व---------------------- स------ ज---- आ--- म-ा क-प-य-व-च-य- व-त-त-त-र-ि-्-े-्-ा-्-ा स-ट-ल-र ज-य-े आ-े- ----------------------------------------------------------- मला कोप-यावरच्या वृत्तपत्रविक्रेत्याच्या स्टॉलवर जायचे आहे. 0
M-lā-kō-----v--a--- -r---a-a-r--i--ētyā--- s--l--a----ā-a-ē----. M--- k------------- v--------------------- s-------- j----- ā--- M-l- k-p---ā-a-a-y- v-̥-t-p-t-a-i-r-t-ā-y- s-ŏ-a-a-a j-y-c- ā-ē- ---------------------------------------------------------------- Malā kōpa-yāvaracyā vr̥ttapatravikrētyācyā sṭŏlavara jāyacē āhē.
Ја хоћу да изнајмим књигу. मल--ए----स्-क -्य--चे -ह-. म-- ए- प----- घ------ आ--- म-ा ए- प-स-त- घ-य-य-े आ-े- -------------------------- मला एक पुस्तक घ्यायचे आहे. 0
Ma-ā -----u-tak- gh-āyacē -h-. M--- ē-- p------ g------- ā--- M-l- ē-a p-s-a-a g-y-y-c- ā-ē- ------------------------------ Malā ēka pustaka ghyāyacē āhē.
Ја хоћу да купим књигу. म-ा-ए- ---्तक खर--- -र--च- आ-े. म-- ए- प----- ख---- क----- आ--- म-ा ए- प-स-त- ख-े-ी क-ा-च- आ-े- ------------------------------- मला एक पुस्तक खरेदी करायचे आहे. 0
Malā---- -u---ka ---r--ī ka-āy-c- -h-. M--- ē-- p------ k------ k------- ā--- M-l- ē-a p-s-a-a k-a-ē-ī k-r-y-c- ā-ē- -------------------------------------- Malā ēka pustaka kharēdī karāyacē āhē.
Ја хоћу да купим новине. मला--क-वृत्-पत्र--रेद- करायच--आ-े. म-- ए- व-------- ख---- क----- आ--- म-ा ए- व-त-त-त-र ख-े-ी क-ा-च- आ-े- ---------------------------------- मला एक वृत्तपत्र खरेदी करायचे आहे. 0
M-l--ē-a -r--ta---ra-kh--ēdī-k-r--a-ē āhē. M--- ē-- v---------- k------ k------- ā--- M-l- ē-a v-̥-t-p-t-a k-a-ē-ī k-r-y-c- ā-ē- ------------------------------------------ Malā ēka vr̥ttapatra kharēdī karāyacē āhē.
Ја хоћу у библиотеку да изнајмим књигу. मला एक-पु-्तक--ेण--ा---ी-व--न-ल--त-ज-य-े-आ-े. म-- ए- प----- घ--------- व-------- ज---- आ--- म-ा ए- प-स-त- घ-ण-य-स-ठ- व-च-ा-य-त ज-य-े आ-े- --------------------------------------------- मला एक पुस्तक घेण्यासाठी वाचनालयात जायचे आहे. 0
Mal---k- -u-t-k- --ēṇy-s--hī---ca--lay-t--jā---ē----. M--- ē-- p------ g---------- v----------- j----- ā--- M-l- ē-a p-s-a-a g-ē-y-s-ṭ-ī v-c-n-l-y-t- j-y-c- ā-ē- ----------------------------------------------------- Malā ēka pustaka ghēṇyāsāṭhī vācanālayāta jāyacē āhē.
Ја хоћу у књижару да купим књигу. म-- -क-पुस-तक ख---- -र--य--ा-ी --स-त--ंच--ा -ु--न-----यच- आहे. म-- ए- प----- ख---- क--------- प----------- द------ ज---- आ--- म-ा ए- प-स-त- ख-े-ी क-ण-य-स-ठ- प-स-त-ा-च-य- द-क-न-त ज-य-े आ-े- -------------------------------------------------------------- मला एक पुस्तक खरेदी करण्यासाठी पुस्तकांच्या दुकानात जायचे आहे. 0
Ma-- -ka --s-aka kh-rēdī-ka--ṇ-āsāṭ-ī--u-ta-ā-̄-yā-d----ā-a -ā--cē---ē. M--- ē-- p------ k------ k----------- p----------- d------- j----- ā--- M-l- ē-a p-s-a-a k-a-ē-ī k-r-ṇ-ā-ā-h- p-s-a-ā-̄-y- d-k-n-t- j-y-c- ā-ē- ----------------------------------------------------------------------- Malā ēka pustaka kharēdī karaṇyāsāṭhī pustakān̄cyā dukānāta jāyacē āhē.
Ја хоћу до трафике да купим новине. म-- ए- -----प--र-ख--दी -र-्-ा--ठी---प-य-व-च--ा स्ट-ल-र-ज--च- --े. म-- ए- व-------- ख---- क--------- क----------- स------ ज---- आ--- म-ा ए- व-त-त-त-र ख-े-ी क-ण-य-स-ठ- क-प-य-व-च-य- स-ट-ल-र ज-य-े आ-े- ----------------------------------------------------------------- मला एक वृत्तपत्र खरेदी करण्यासाठी कोप-यावरच्या स्टॉलवर जायचे आहे. 0
M--ā-ē-a -r̥-t--a-ra-k-ar-dī kar-ṇ----ṭ-- kōp--yāv-----ā s---ava-- ----cē-ā--. M--- ē-- v---------- k------ k----------- k------------- s-------- j----- ā--- M-l- ē-a v-̥-t-p-t-a k-a-ē-ī k-r-ṇ-ā-ā-h- k-p---ā-a-a-y- s-ŏ-a-a-a j-y-c- ā-ē- ------------------------------------------------------------------------------ Malā ēka vr̥ttapatra kharēdī karaṇyāsāṭhī kōpa-yāvaracyā sṭŏlavara jāyacē āhē.
Ја хоћу до оптичара. म-- चष--्याच-य- -ु-ाना- --यच- --े. म-- च---------- द------ ज---- आ--- म-ा च-्-्-ा-्-ा द-क-न-त ज-य-े आ-े- ---------------------------------- मला चष्म्याच्या दुकानात जायचे आहे. 0
M--- c---y--yā -u--n--- ----cē āh-. M--- c-------- d------- j----- ā--- M-l- c-ṣ-y-c-ā d-k-n-t- j-y-c- ā-ē- ----------------------------------- Malā caṣmyācyā dukānāta jāyacē āhē.
Ја хоћу до супермаркета. म----ुप-मार्क-ट-त-जा-----हे. म-- स------------ ज---- आ--- म-ा स-प-म-र-क-ट-त ज-य-े आ-े- ---------------------------- मला सुपरमार्केटात जायचे आहे. 0
Ma-ā s---r-mā--ē-āt---āy-c---h-. M--- s-------------- j----- ā--- M-l- s-p-r-m-r-ē-ā-a j-y-c- ā-ē- -------------------------------- Malā suparamārkēṭāta jāyacē āhē.
Ја хоћу до пекара. म-- ----ीत-जाय-े --े. म-- ब----- ज---- आ--- म-ा ब-क-ी- ज-य-े आ-े- --------------------- मला बेकरीत जायचे आहे. 0
Malā b-k-r--a--ā-acē -hē. M--- b------- j----- ā--- M-l- b-k-r-t- j-y-c- ā-ē- ------------------------- Malā bēkarīta jāyacē āhē.
Ја хоћу да купим наочале. म-ा-क--- चष--े--र--- कर---े ---त. म-- क--- च---- ख---- क----- आ---- म-ा क-ह- च-्-े ख-े-ी क-ा-च- आ-े-. --------------------------------- मला काही चष्मे खरेदी करायचे आहेत. 0
M--ā -āh- ca----kha-ēdī ---ā---ē-ā-ēta. M--- k--- c---- k------ k------- ā----- M-l- k-h- c-ṣ-ē k-a-ē-ī k-r-y-c- ā-ē-a- --------------------------------------- Malā kāhī caṣmē kharēdī karāyacē āhēta.
Ја хоћу да купим воће и поврће. मल----े-आण---ा---ा --ेदी--राय--या-आहे-. म-- फ-- आ-- भ----- ख---- क------- आ---- म-ा फ-े आ-ि भ-ज-य- ख-े-ी क-ा-च-य- आ-े-. --------------------------------------- मला फळे आणि भाज्या खरेदी करायच्या आहेत. 0
M--ā phaḷē āṇi--hā--ā-kha-ēd-----ā----- ā--ta. M--- p---- ā-- b----- k------ k-------- ā----- M-l- p-a-ē ā-i b-ā-y- k-a-ē-ī k-r-y-c-ā ā-ē-a- ---------------------------------------------- Malā phaḷē āṇi bhājyā kharēdī karāyacyā āhēta.
Ја хоћу да купим земичке и хлеб. मला र----णि प-- --ेदी---ा-----हेत. म-- र-- आ-- प-- ख---- क----- आ---- म-ा र-ल आ-ि प-व ख-े-ी क-ा-च- आ-े-. ---------------------------------- मला रोल आणि पाव खरेदी करायचे आहेत. 0
Malā -ō-a--ṇi-p--a k--r--ī ka--y-c--āhē--. M--- r--- ā-- p--- k------ k------- ā----- M-l- r-l- ā-i p-v- k-a-ē-ī k-r-y-c- ā-ē-a- ------------------------------------------ Malā rōla āṇi pāva kharēdī karāyacē āhēta.
Ја хоћу до оптичара да купим наочале. मल- -ष्मे-खर--ी ---्य-स-------म्---्य- द-काना- ज---- -हे. म-- च---- ख---- क--------- च---------- द------ ज---- आ--- म-ा च-्-े ख-े-ी क-ण-य-स-ठ- च-्-्-ा-्-ा द-क-न-त ज-य-े आ-े- --------------------------------------------------------- मला चष्मे खरेदी करण्यासाठी चष्म्याच्या दुकानात जायचे आहे. 0
Mal- -aṣ-- -h--ēdī -a-aṇ--s---ī -----ā-yā -ukān--a-jā-a-ē āh-. M--- c---- k------ k----------- c-------- d------- j----- ā--- M-l- c-ṣ-ē k-a-ē-ī k-r-ṇ-ā-ā-h- c-ṣ-y-c-ā d-k-n-t- j-y-c- ā-ē- -------------------------------------------------------------- Malā caṣmē kharēdī karaṇyāsāṭhī caṣmyācyā dukānāta jāyacē āhē.
Ја хоћу до супермаркета да купим воће и поврће. मला -ळ----- -ाज-य- -र--ी--रण्--साठ- सुपरमार-क---- -ायच--आ--. म-- फ-- आ-- भ----- ख---- क--------- स------------ ज---- आ--- म-ा फ-े आ-ि भ-ज-य- ख-े-ी क-ण-य-स-ठ- स-प-म-र-क-ट-त ज-य-े आ-े- ------------------------------------------------------------ मला फळे आणि भाज्या खरेदी करण्यासाठी सुपरमार्केटात जायचे आहे. 0
M----ph--ē ----b--j-ā --ar-dī--ar--y-sā-hī--u-ara----ēṭāt--jāya-ē--hē. M--- p---- ā-- b----- k------ k----------- s-------------- j----- ā--- M-l- p-a-ē ā-i b-ā-y- k-a-ē-ī k-r-ṇ-ā-ā-h- s-p-r-m-r-ē-ā-a j-y-c- ā-ē- ---------------------------------------------------------------------- Malā phaḷē āṇi bhājyā kharēdī karaṇyāsāṭhī suparamārkēṭāta jāyacē āhē.
Ја хоћу до пекарa да купим земичке и хлеб. म-ा रो--आ-- --- ---द- कर-्या-ा-ी -ेकर-त-ज---े -हे. म-- र-- आ-- प-- ख---- क--------- ब----- ज---- आ--- म-ा र-ल आ-ि प-व ख-े-ी क-ण-य-स-ठ- ब-क-ी- ज-य-े आ-े- -------------------------------------------------- मला रोल आणि पाव खरेदी करण्यासाठी बेकरीत जायचे आहे. 0
Mal------ ā-i -ā-a-kh-rēdī --ra---sāṭ-----ka--t--j--a-ē --ē. M--- r--- ā-- p--- k------ k----------- b------- j----- ā--- M-l- r-l- ā-i p-v- k-a-ē-ī k-r-ṇ-ā-ā-h- b-k-r-t- j-y-c- ā-ē- ------------------------------------------------------------ Malā rōla āṇi pāva kharēdī karaṇyāsāṭhī bēkarīta jāyacē āhē.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Мањински језици Европе

У Европи се говори много различитих језика. Већина њих спада у идноевропске језике. Осим већих националних језика, постоје и много мањи. У питању су језици мањина. Језици мањина се разликују од званичних језика. Али, они нису дијалекти. Они такође нису ни језици имиграната. Мањински језици су увек етнички обојени. То значи да су у питању језици одређених етничких група. Скоро свака европска земља има своје мањинске језике. У Европској унији овај број износи четрдесет. Поједини мањински језици говоре се само у једној земљи. У њих спада, на пример, лужичкосрпски који се говори у Немачкој. Насупрот њему, ромски говори много људи широм Европе. Мањински језици имају посебан статус. Ово стога што њима говори релативно мала група људи. Такве групе нису у стању да граде сопствене школе. За њих је такође проблем издавање сопствених књига. Резултат тога је да многим мањинским језицима прети изумирање. Европска унија настоји да заштити мањинске језике. Зато што је сваки језик важан чинилац идентитета и културе. Поједине нације немају сопствену државу и постоје само као мањине. Различити пројекти и програми су усмерени на унапређивање њихових језика. Сматра се да би се на тај начин очувала и култура мањих етничких група. Без обзира на све, поједини мањински језици ће ипак ускоро нестати. У њих спада и ливонски, језик којим се говори у једној од покрајина у Латвији. Ливонским језиком у овом тренутки говори само двадесет људи. Он је тиме најмањи европски језик.
Да ли си знао?
Урду спада у породицу индоиранских језика. Говори се у Пакистану и у неколико индијских савезних држава. Урду је матерњи језик око 60 милиона људи. У Пакистану је то национални језик. И у Индији је признат као један од 22 службена језика земље. Урду је у уском сродству с хинду језиком. Заправо су оба језика само два социолекта хиндустанског језика. Он је настао почетком 13. века у северној Индији из различитих језика. Урду и Хинду се данас сматрају као два језика назависна један од другог. Говорници ових језика се, међутим, без проблема међусобно разумеју. Оно што се јасно разликује су знаковни системи. Урду користи једну варијанту перзијско-арапске абецеде а хинду не. Као књижевни језик је урду од изузетног значаја. Користи се често и у великим филмским продукцијама. Учите урду јер је то кључ за културу јужне Азије!