Рјечник

sr Обављање потрепштина   »   pt Fazer compras

51 [педесет и један]

Обављање потрепштина

Обављање потрепштина

51 [cinquenta e um]

Fazer compras

Изаберите како желите да видите превод:   
српски португалски (PT) Игра Више
Хоћу у библиотеку. E--qu-ro----à -----o---a. E- q---- i- à b---------- E- q-e-o i- à b-b-i-t-c-. ------------------------- Eu quero ir à biblioteca. 0
Хоћу у књижару. Eu----ro -r à ---r-ri-. E- q---- i- à l-------- E- q-e-o i- à l-v-a-i-. ----------------------- Eu quero ir à livraria. 0
Хоћу до трафике. Eu----ro-ir a- -u-os--e. E- q---- i- a- q-------- E- q-e-o i- a- q-i-s-u-. ------------------------ Eu quero ir ao quiosque. 0
Ја хоћу да изнајмим књигу. Eu q-e---r---isita- um--ivr-. E- q---- r--------- u- l----- E- q-e-o r-q-i-i-a- u- l-v-o- ----------------------------- Eu quero requisitar um livro. 0
Ја хоћу да купим књигу. E-----ro -omp-ar--m-l-v-o. E- q---- c------ u- l----- E- q-e-o c-m-r-r u- l-v-o- -------------------------- Eu quero comprar um livro. 0
Ја хоћу да купим новине. E- -u-r--c-m-ra--u--jo----. E- q---- c------ u- j------ E- q-e-o c-m-r-r u- j-r-a-. --------------------------- Eu quero comprar um jornal. 0
Ја хоћу у библиотеку да изнајмим књигу. Eu--u-ro -- à b-b-iote-- p--a-r--uisi-a- -m----r-. E- q---- i- à b--------- p--- r--------- u- l----- E- q-e-o i- à b-b-i-t-c- p-r- r-q-i-i-a- u- l-v-o- -------------------------------------------------- Eu quero ir à biblioteca para requisitar um livro. 0
Ја хоћу у књижару да купим књигу. E- -uero ir à--i--a----p-r- -om-rar-u-----r-. E- q---- i- à l------- p--- c------ u- l----- E- q-e-o i- à l-v-a-i- p-r- c-m-r-r u- l-v-o- --------------------------------------------- Eu quero ir à livraria para comprar um livro. 0
Ја хоћу до трафике да купим новине. Eu q-e-o-ir--o----o-que-p-r- c--pra- -m-j-rn-l. E- q---- i- a- q------- p--- c------ u- j------ E- q-e-o i- a- q-i-s-u- p-r- c-m-r-r u- j-r-a-. ----------------------------------------------- Eu quero ir ao quiosque para comprar um jornal. 0
Ја хоћу до оптичара. Eu -u-r- -- -o--ft-----o-ist-. E- q---- i- a- o-------------- E- q-e-o i- a- o-t-l-o-o-i-t-. ------------------------------ Eu quero ir ao oftalmologista. 0
Ја хоћу до супермаркета. E--q-e---i---o s--e----c-do. E- q---- i- a- s------------ E- q-e-o i- a- s-p-r-e-c-d-. ---------------------------- Eu quero ir ao supermercado. 0
Ја хоћу до пекара. Eu-qu-r---- - p-d-----. E- q---- i- à p-------- E- q-e-o i- à p-d-r-a-. ----------------------- Eu quero ir à padaria.. 0
Ја хоћу да купим наочале. E----e-- com---r-u-s óc--o-. E- q---- c------ u-- ó------ E- q-e-o c-m-r-r u-s ó-u-o-. ---------------------------- Eu quero comprar uns óculos. 0
Ја хоћу да купим воће и поврће. Eu --e----ompr-r fr--- e----u---. E- q---- c------ f---- e l------- E- q-e-o c-m-r-r f-u-a e l-g-m-s- --------------------------------- Eu quero comprar fruta e legumes. 0
Ја хоћу да купим земичке и хлеб. Eu----r- -o-pra- --r-a-as-b--i-h---e p--. E- q---- c------ c---------------- e p--- E- q-e-o c-m-r-r c-r-a-a-/-o-i-h-s e p-o- ----------------------------------------- Eu quero comprar carcaças/bolinhas e pão. 0
Ја хоћу до оптичара да купим наочале. E--q--r- -r-ao -----m--og---- p--- -o-prar---- óc-lo-. E- q---- i- a- o------------- p--- c------ u-- ó------ E- q-e-o i- a- o-t-l-o-o-i-t- p-r- c-m-r-r u-s ó-u-o-. ------------------------------------------------------ Eu quero ir ao oftalmologista para comprar uns óculos. 0
Ја хоћу до супермаркета да купим воће и поврће. Eu--uero -r ao-su--r---ca-o---r- c-mp-a--fr-t-- --l------. E- q---- i- a- s----------- p--- c------ f----- e l------- E- q-e-o i- a- s-p-r-e-c-d- p-r- c-m-r-r f-u-a- e l-g-m-s- ---------------------------------------------------------- Eu quero ir ao supermercado para comprar frutas e legumes. 0
Ја хоћу до пекарa да купим земичке и хлеб. E- quero----à----ar-- p-----omp-ar---r-a--s----ão. E- q---- i- à p------ p--- c------ c------- e p--- E- q-e-o i- à p-d-r-a p-r- c-m-r-r c-r-a-a- e p-o- -------------------------------------------------- Eu quero ir à padaria para comprar carcaças e pão. 0

Мањински језици Европе

У Европи се говори много различитих језика. Већина њих спада у идноевропске језике. Осим већих националних језика, постоје и много мањи. У питању су језици мањина. Језици мањина се разликују од званичних језика. Али, они нису дијалекти. Они такође нису ни језици имиграната. Мањински језици су увек етнички обојени. То значи да су у питању језици одређених етничких група. Скоро свака европска земља има своје мањинске језике. У Европској унији овај број износи четрдесет. Поједини мањински језици говоре се само у једној земљи. У њих спада, на пример, лужичкосрпски који се говори у Немачкој. Насупрот њему, ромски говори много људи широм Европе. Мањински језици имају посебан статус. Ово стога што њима говори релативно мала група људи. Такве групе нису у стању да граде сопствене школе. За њих је такође проблем издавање сопствених књига. Резултат тога је да многим мањинским језицима прети изумирање. Европска унија настоји да заштити мањинске језике. Зато што је сваки језик важан чинилац идентитета и културе. Поједине нације немају сопствену државу и постоје само као мањине. Различити пројекти и програми су усмерени на унапређивање њихових језика. Сматра се да би се на тај начин очувала и култура мањих етничких група. Без обзира на све, поједини мањински језици ће ипак ускоро нестати. У њих спада и ливонски, језик којим се говори у једној од покрајина у Латвији. Ливонским језиком у овом тренутки говори само двадесет људи. Он је тиме најмањи европски језик.
Да ли си знао?
Урду спада у породицу индоиранских језика. Говори се у Пакистану и у неколико индијских савезних држава. Урду је матерњи језик око 60 милиона људи. У Пакистану је то национални језик. И у Индији је признат као један од 22 службена језика земље. Урду је у уском сродству с хинду језиком. Заправо су оба језика само два социолекта хиндустанског језика. Он је настао почетком 13. века у северној Индији из различитих језика. Урду и Хинду се данас сматрају као два језика назависна један од другог. Говорници ових језика се, међутим, без проблема међусобно разумеју. Оно што се јасно разликује су знаковни системи. Урду користи једну варијанту перзијско-арапске абецеде а хинду не. Као књижевни језик је урду од изузетног значаја. Користи се често и у великим филмским продукцијама. Учите урду јер је то кључ за културу јужне Азије!