Рјечник

sr Обављање потрепштина   »   tr Alışveriş yapmak

51 [педесет и један]

Обављање потрепштина

Обављање потрепштина

51 [elli bir]

Alışveriş yapmak

Изаберите како желите да видите превод:   
српски турски Игра Више
Хоћу у библиотеку. Kütü-h--eye ---me- i-t--or-m. K---------- g----- i--------- K-t-p-a-e-e g-t-e- i-t-y-r-m- ----------------------------- Kütüphaneye gitmek istiyorum. 0
Хоћу у књижару. Ki--p-ıya-gitmek -s------m. K-------- g----- i--------- K-t-p-ı-a g-t-e- i-t-y-r-m- --------------------------- Kitapçıya gitmek istiyorum. 0
Хоћу до трафике. Ga-ete-s-tıc-s-n- g-tmek-i--i-or-m. G----- s--------- g----- i--------- G-z-t- s-t-c-s-n- g-t-e- i-t-y-r-m- ----------------------------------- Gazete satıcısına gitmek istiyorum. 0
Ја хоћу да изнајмим књигу. B-- --tap--i--la--k -sti-o---. B-- k---- k-------- i--------- B-r k-t-p k-r-l-m-k i-t-y-r-m- ------------------------------ Bir kitap kiralamak istiyorum. 0
Ја хоћу да купим књигу. B-r k--a- ---ı----m-- i--i--r-m. B-- k---- s---- a---- i--------- B-r k-t-p s-t-n a-m-k i-t-y-r-m- -------------------------------- Bir kitap satın almak istiyorum. 0
Ја хоћу да купим новине. B-- g-ze-e --tın al--- ----yoru-. B-- g----- s---- a---- i--------- B-r g-z-t- s-t-n a-m-k i-t-y-r-m- --------------------------------- Bir gazete satın almak istiyorum. 0
Ја хоћу у библиотеку да изнајмим књигу. Bir-k--a--k----ama--i-in kütü-h----- --t------ti--rum. B-- k---- k-------- i--- k---------- g----- i--------- B-r k-t-p k-r-l-m-k i-i- k-t-p-a-e-e g-t-e- i-t-y-r-m- ------------------------------------------------------ Bir kitap kiralamak için kütüphaneye gitmek istiyorum. 0
Ја хоћу у књижару да купим књигу. Bi--k-t-- ---------ak-i-i--k-tap---a g---e- ---i-o--m. B-- k---- s---- a---- i--- k-------- g----- i--------- B-r k-t-p s-t-n a-m-k i-i- k-t-p-ı-a g-t-e- i-t-y-r-m- ------------------------------------------------------ Bir kitap satın almak için kitapçıya gitmek istiyorum. 0
Ја хоћу до трафике да купим новине. Bi--g--ete---tın a--a- i--n-g-zetec--- gitm-- -st--o-um. B-- g----- s---- a---- i--- g--------- g----- i--------- B-r g-z-t- s-t-n a-m-k i-i- g-z-t-c-y- g-t-e- i-t-y-r-m- -------------------------------------------------------- Bir gazete satın almak için gazeteciye gitmek istiyorum. 0
Ја хоћу до оптичара. G-zl-kçü-- --t-e- ---iy-r--. G--------- g----- i--------- G-z-ü-ç-y- g-t-e- i-t-y-r-m- ---------------------------- Gözlükçüye gitmek istiyorum. 0
Ја хоћу до супермаркета. Mar-e----it-ek-i--iy--u-. M------ g----- i--------- M-r-e-e g-t-e- i-t-y-r-m- ------------------------- Markete gitmek istiyorum. 0
Ја хоћу до пекара. Fır-----itm----st----u-. F----- g----- i--------- F-r-n- g-t-e- i-t-y-r-m- ------------------------ Fırına gitmek istiyorum. 0
Ја хоћу да купим наочале. B-r gö-l-- s-t-- ---ak -s-i--r-m. B-- g----- s---- a---- i--------- B-r g-z-ü- s-t-n a-m-k i-t-y-r-m- --------------------------------- Bir gözlük satın almak istiyorum. 0
Ја хоћу да купим воће и поврће. M-yve--e se--- s-tı----mak-i----o--m. M---- v- s---- s---- a---- i--------- M-y-e v- s-b-e s-t-n a-m-k i-t-y-r-m- ------------------------------------- Meyve ve sebze satın almak istiyorum. 0
Ја хоћу да купим земичке и хлеб. San------km-ğ--v--ekm-k ----n -lma- i-tiyoru-. S------ e----- v- e---- s---- a---- i--------- S-n-v-ç e-m-ğ- v- e-m-k s-t-n a-m-k i-t-y-r-m- ---------------------------------------------- Sandviç ekmeği ve ekmek satın almak istiyorum. 0
Ја хоћу до оптичара да купим наочале. Göz--k almak-için----l-k-ü-- -itm-- i---y---m. G----- a---- i--- g--------- g----- i--------- G-z-ü- a-m-k i-i- g-z-ü-ç-y- g-t-e- i-t-y-r-m- ---------------------------------------------- Gözlük almak için gözlükçüye gitmek istiyorum. 0
Ја хоћу до супермаркета да купим воће и поврће. M-yv- ve-se-z- -atın---mak---i----r-e-- ---m---ist-yo--m. M---- v- s---- s---- a---- i--- m------ g----- i--------- M-y-e v- s-b-e s-t-n a-m-k i-i- m-r-e-e g-t-e- i-t-y-r-m- --------------------------------------------------------- Meyve ve sebze satın almak için markete gitmek istiyorum. 0
Ја хоћу до пекарa да купим земичке и хлеб. S-ndv-ç-ekm-ğ--v- -k------t-n----a--için fı---- git-ek--s--yo---. S------ e----- v- e---- s---- a---- i--- f----- g----- i--------- S-n-v-ç e-m-ğ- v- e-m-k s-t-n a-m-k i-i- f-r-n- g-t-e- i-t-y-r-m- ----------------------------------------------------------------- Sandviç ekmeği ve ekmek satın almak için fırına gitmek istiyorum. 0

Мањински језици Европе

У Европи се говори много различитих језика. Већина њих спада у идноевропске језике. Осим већих националних језика, постоје и много мањи. У питању су језици мањина. Језици мањина се разликују од званичних језика. Али, они нису дијалекти. Они такође нису ни језици имиграната. Мањински језици су увек етнички обојени. То значи да су у питању језици одређених етничких група. Скоро свака европска земља има своје мањинске језике. У Европској унији овај број износи четрдесет. Поједини мањински језици говоре се само у једној земљи. У њих спада, на пример, лужичкосрпски који се говори у Немачкој. Насупрот њему, ромски говори много људи широм Европе. Мањински језици имају посебан статус. Ово стога што њима говори релативно мала група људи. Такве групе нису у стању да граде сопствене школе. За њих је такође проблем издавање сопствених књига. Резултат тога је да многим мањинским језицима прети изумирање. Европска унија настоји да заштити мањинске језике. Зато што је сваки језик важан чинилац идентитета и културе. Поједине нације немају сопствену државу и постоје само као мањине. Различити пројекти и програми су усмерени на унапређивање њихових језика. Сматра се да би се на тај начин очувала и култура мањих етничких група. Без обзира на све, поједини мањински језици ће ипак ускоро нестати. У њих спада и ливонски, језик којим се говори у једној од покрајина у Латвији. Ливонским језиком у овом тренутки говори само двадесет људи. Он је тиме најмањи европски језик.
Да ли си знао?
Урду спада у породицу индоиранских језика. Говори се у Пакистану и у неколико индијских савезних држава. Урду је матерњи језик око 60 милиона људи. У Пакистану је то национални језик. И у Индији је признат као један од 22 службена језика земље. Урду је у уском сродству с хинду језиком. Заправо су оба језика само два социолекта хиндустанског језика. Он је настао почетком 13. века у северној Индији из различитих језика. Урду и Хинду се данас сматрају као два језика назависна један од другог. Говорници ових језика се, међутим, без проблема међусобно разумеју. Оно што се јасно разликује су знаковни системи. Урду користи једну варијанту перзијско-арапске абецеде а хинду не. Као књижевни језик је урду од изузетног значаја. Користи се често и у великим филмским продукцијама. Учите урду јер је то кључ за културу јужне Азије!