Рјечник

sr У робној кући   »   fi Tavaratalossa

52 [педесет и два]

У робној кући

У робној кући

52 [viisikymmentäkaksi]

Tavaratalossa

Изаберите како желите да видите превод:   
српски фински Игра Више
Идемо ли у једну робну кућу? Me-n---kö ta-a---aloo-? M-------- t------------ M-n-ä-n-ö t-v-r-t-l-o-? ----------------------- Mennäänkö tavarataloon? 0
Ја морам обавити куповину. Mi--- -äytyy-t--dä ----k-i-. M---- t----- t---- o-------- M-n-n t-y-y- t-h-ä o-t-k-i-. ---------------------------- Minun täytyy tehdä ostoksia. 0
Хоћу пуно тога да купим. Ha-uan-ostaa-pa--on. H----- o---- p------ H-l-a- o-t-a p-l-o-. -------------------- Haluan ostaa paljon. 0
Где су канцеларијски артикли? Mi-sä-o-at t--mi--ota-v-k--et? M---- o--- t------------------ M-s-ä o-a- t-i-i-t-t-r-i-k-e-? ------------------------------ Missä ovat toimistotarvikkeet? 0
Требам коверте и папир за писма. T---i---n ki----u-ri---a--ir-e--p--ia. T-------- k---------- j- k------------ T-r-i-s-n k-r-e-u-r-a j- k-r-e-a-e-i-. -------------------------------------- Tarvitsen kirjekuoria ja kirjepaperia. 0
Требам хемијске оловке и фломастере. Tarvi-s-- -u-la-är--k--i- j--tu-s-ja. T-------- k-------------- j- t------- T-r-i-s-n k-u-a-ä-k-k-n-ä j- t-s-e-a- ------------------------------------- Tarvitsen kuulakärkikyniä ja tusseja. 0
Где је намештај? Mi-s--h------lu- ---t? M---- h--------- o---- M-s-ä h-o-e-a-u- o-a-? ---------------------- Missä huonekalut ovat? 0
Требам ормар и комоду. Tarv-tse- --ap-- j---a-t----to-. T-------- k----- j- l----------- T-r-i-s-n k-a-i- j- l-a-i-o-t-n- -------------------------------- Tarvitsen kaapin ja laatikoston. 0
Требам писаћи сто и регал. Ta---t------rjoit--pö--ä- ja-h---yn. T-------- k-------------- j- h------ T-r-i-s-n k-r-o-t-s-ö-d-n j- h-l-y-. ------------------------------------ Tarvitsen kirjoituspöydän ja hyllyn. 0
Где су играчке? Mi-s- lel-t -vat? M---- l---- o---- M-s-ä l-l-t o-a-? ----------------- Missä lelut ovat? 0
Требам лутку и медведића. T-rvi---- ---en j---a---n. T-------- n---- j- n------ T-r-i-s-n n-k-n j- n-l-e-. -------------------------- Tarvitsen nuken ja nallen. 0
Требам фудбалску лопту и шах. Ta---tse- jal-a--l--- j----kk--eli-. T-------- j---------- j- š---------- T-r-i-s-n j-l-a-a-l-n j- š-k-i-e-i-. ------------------------------------ Tarvitsen jalkapallon ja šakkipelin. 0
Где је алат? Missä--yö-alu- ova-? M---- t------- o---- M-s-ä t-ö-a-u- o-a-? -------------------- Missä työkalut ovat? 0
Trebam čekić i kliješta. T-rvi-se-----ar---ja --hdi-. T-------- v------ j- p------ T-r-i-s-n v-s-r-n j- p-h-i-. ---------------------------- Tarvitsen vasaran ja pihdit. 0
Trebam bušilicu i odvijač. Ta---tsen poran -----u-i-e----l-n. T-------- p---- j- r-------------- T-r-i-s-n p-r-n j- r-u-i-e-s-e-i-. ---------------------------------- Tarvitsen poran ja ruuvimeisselin. 0
Где је накит? M-ss- ko--- -v--? M---- k---- o---- M-s-ä k-r-t o-a-? ----------------- Missä korut ovat? 0
Требам огрлицу и наруквицу. Tar-i--e- -aulak---u--j- ra-nek-r-n. T-------- k---------- j- r---------- T-r-i-s-n k-u-a-e-j-n j- r-n-e-o-u-. ------------------------------------ Tarvitsen kaulaketjun ja rannekorun. 0
Требам прстен и наушнице. T---i-s-n -o---ks---j---o-va--ru-. T-------- s-------- j- k---------- T-r-i-s-n s-r-u-s-n j- k-r-a-o-u-. ---------------------------------- Tarvitsen sormuksen ja korvakorut. 0

Жене су лингвистички надареније од мушкараца!

Жене су подједнако интелигентне као и мушкарци. И једни и други имају у просеку једанк коефицијент интелигениције. Ипак, компетентност им се у вези појединих ствари разликује. Мушкарци, на пример, боље тродимензионално мисле. Они такође лакше решавају математичке проблеме. Жене, с друге стране, имају бољу меморију. Оне такође боље владају језицима. Жене праве много мањи број грешака и у правопису и у граматици. Оне такође имају богатији речник и читају течније. Због тога у просеку постижу боље резултате на тестовима језика. Разлог ове предности је у мозгу. Мушки мозак је другачије организован од женског. За језике је одговорна лева половина мозга. Овај мождани регион контролише лингвистичке процесе. Осим тога, жене у прерађивању језика користе обе половине мозга. Што је још важније, њихове мождане половине боље размењују информације. Зато је женски мозак много активнији у обради језика. Тако жене могу пуно ефикасније да прерађују говор. Још увек није познато зашто се њихов мозак разликује. Неки научници сматрају да је узрок овоме биолошке природе. Мушки и женски гени утичу на развој мозга. Разлика такође постоји и због различитих хормона. Други тврде да васпитање условљава развој. Зато што се женским бебама више чита и са њима се чешће разговара. Дечаци, насупрот томе, чешће добијају техничке играчке. Зато би могло бити тачно да околина такође утиче на обликовање мозга. Противаргумент је да извесне разлике постоје свуда у свету. У свакој култури деца се другачије одгајају.
Да ли си знао?
Вијетнамски спада у мон-кмерске језике. То је матерњи језик више од 80 милиона људи. Није у сродству с кинеским. Велики део језичког фонда је, међутим, кинеског порекла. Разлог томе је што је Вијетнам био 1000 година под доминацијом Кине. У доба колонијализма француски је имао велики утицај на развој вијетнамског. Вијетнамски је тонски језик. То значи да висина тона слогова одлучује о њиховом значењу. Погрешан изговор може изговорено потпуно променити или чак обесмислити. У вијетнамском се укупно разликује шест висина тонова. Језик данас користи латинична слова. Некад су се користили кинески писани знакови. Пошто је вијетнамски изолирајући језик, речи се не деклинирају. Језик је још увек недовољно истражен… Откријте га, заиста се исплати!