Рјечник

sr Трговине   »   uk Магазини

53 [педесет и три]

Трговине

Трговине

53 [п’ятдесят три]

53 [pʺyatdesyat try]

Магазини

[Mahazyny]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски украјински Игра Више
Ми тражимо продавницу спортске опреме. Ми -у-а--- --ортив--й-------н. М- ш------ с--------- м------- М- ш-к-є-о с-о-т-в-и- м-г-з-н- ------------------------------ Ми шукаємо спортивний магазин. 0
My ---k----- s--r----y-̆ -ahaz--. M- s-------- s---------- m------- M- s-u-a-e-o s-o-t-v-y-̆ m-h-z-n- --------------------------------- My shukayemo sportyvnyy̆ mahazyn.
Ми тражимо месницу. Ми --кає---------- м----ин. М- ш------ м------ м------- М- ш-к-є-о м-я-н-й м-г-з-н- --------------------------- Ми шукаємо м’ясний магазин. 0
My-s-ukay--- m'-as-y-̆ -ah--yn. M- s-------- m-------- m------- M- s-u-a-e-o m-y-s-y-̆ m-h-z-n- ------------------------------- My shukayemo m'yasnyy̆ mahazyn.
Ми тражимо апотеку. М---ука----а----у. М- ш------ а------ М- ш-к-є-о а-т-к-. ------------------ Ми шукаємо аптеку. 0
M----------- a--ek-. M- s-------- a------ M- s-u-a-e-o a-t-k-. -------------------- My shukayemo apteku.
Наиме, желимо купити фудбалску лопту. Ми -о-і-и б--упит- -утбо-ьний--’--. М- х----- б к----- ф--------- м---- М- х-т-л- б к-п-т- ф-т-о-ь-и- м-я-. ----------------------------------- Ми хотіли б купити футбольний м’яч. 0
M- k-o--l- - ----ty f-t----nyy̆ --ya-h. M- k------ b k----- f---------- m------ M- k-o-i-y b k-p-t- f-t-o-ʹ-y-̆ m-y-c-. --------------------------------------- My khotily b kupyty futbolʹnyy̆ m'yach.
Наиме, желимо купити саламу. Ми-х--іли б --п--- с--ям-. М- х----- б к----- с------ М- х-т-л- б к-п-т- с-л-м-. -------------------------- Ми хотіли б купити салямі. 0
My --o-i-y-------t- sa-y---. M- k------ b k----- s------- M- k-o-i-y b k-p-t- s-l-a-i- ---------------------------- My khotily b kupyty salyami.
Наиме, желимо купити лекове. М------ли б ку-и-и л---. М- х----- б к----- л---- М- х-т-л- б к-п-т- л-к-. ------------------------ Ми хотіли б купити ліки. 0
M- ---t----b -upy-y-l-k-. M- k------ b k----- l---- M- k-o-i-y b k-p-t- l-k-. ------------------------- My khotily b kupyty liky.
Ми тражимо продавницу спортске опреме да бисмо купили фудбалску лопту. Ми -у-а-м--сп---ивни--маг----, щ-б-ку-ит- --тб-льн-- -’я-. М- ш------ с--------- м------- щ-- к----- ф--------- м---- М- ш-к-є-о с-о-т-в-и- м-г-з-н- щ-б к-п-т- ф-т-о-ь-и- м-я-. ---------------------------------------------------------- Ми шукаємо спортивний магазин, щоб купити футбольний м’яч. 0
M---h--a-em----o-t-vnyy̆ -a-a--n--sh-h-b--u--ty fu-bo-ʹnyy̆ m-yach. M- s-------- s---------- m------- s----- k----- f---------- m------ M- s-u-a-e-o s-o-t-v-y-̆ m-h-z-n- s-c-o- k-p-t- f-t-o-ʹ-y-̆ m-y-c-. ------------------------------------------------------------------- My shukayemo sportyvnyy̆ mahazyn, shchob kupyty futbolʹnyy̆ m'yach.
Ми тражимо месницу да бисмо купили саламу. Ми-шу-а-м--м-я-н-- -а-а-и-- щ-б------и---л--і. М- ш------ м------ м------- щ-- к----- с------ М- ш-к-є-о м-я-н-й м-г-з-н- щ-б к-п-т- с-л-м-. ---------------------------------------------- Ми шукаємо м’ясний магазин, щоб купити салямі. 0
M- -h-k-y--- --------- -a-az--, sh-ho----py---sa----i. M- s-------- m-------- m------- s----- k----- s------- M- s-u-a-e-o m-y-s-y-̆ m-h-z-n- s-c-o- k-p-t- s-l-a-i- ------------------------------------------------------ My shukayemo m'yasnyy̆ mahazyn, shchob kupyty salyami.
Ми тражимо апотеку да бисмо купили лекове. Ми---кає-о -птеку--щ----уп-т--лі--. М- ш------ а------ щ-- к----- л---- М- ш-к-є-о а-т-к-, щ-б к-п-т- л-к-. ----------------------------------- Ми шукаємо аптеку, щоб купити ліки. 0
My sh--ay--o --t-ku-----ho- -u---y--i-y. M- s-------- a------ s----- k----- l---- M- s-u-a-e-o a-t-k-, s-c-o- k-p-t- l-k-. ---------------------------------------- My shukayemo apteku, shchob kupyty liky.
Ја тражим златарa. Я-ш---ю----лір-и---а--з-н. Я ш---- ю-------- м------- Я ш-к-ю ю-е-і-н-й м-г-з-н- -------------------------- Я шукаю ювелірний магазин. 0
Y- s---ay---uvel-rnyy̆ ----zyn. Y- s------ y---------- m------- Y- s-u-a-u y-v-l-r-y-̆ m-h-z-n- ------------------------------- YA shukayu yuvelirnyy̆ mahazyn.
Ја тражим фото радњу. Я-шук-- ф-т------ин. Я ш---- ф----------- Я ш-к-ю ф-т-м-г-з-н- -------------------- Я шукаю фотомагазин. 0
Y--sh-kay--fo-o-ahazyn. Y- s------ f----------- Y- s-u-a-u f-t-m-h-z-n- ----------------------- YA shukayu fotomahazyn.
Ја тражим посластичарницу. Я-ш-ка----ндит----ку. Я ш---- к------------ Я ш-к-ю к-н-и-е-с-к-. --------------------- Я шукаю кондитерську. 0
YA-sh----u-k-n--ter---u. Y- s------ k------------ Y- s-u-a-u k-n-y-e-s-k-. ------------------------ YA shukayu kondytersʹku.
Наиме, намеравам купити прстен. Я-ма---амір-к----- пе--т-н-. Я м-- н---- к----- п-------- Я м-ю н-м-р к-п-т- п-р-т-н-. ---------------------------- Я маю намір купити перстень. 0
YA m-y--------k--y-y pers-en-. Y- m--- n---- k----- p-------- Y- m-y- n-m-r k-p-t- p-r-t-n-. ------------------------------ YA mayu namir kupyty perstenʹ.
Наиме, намеравам купити филм. Я маю -а----куп--и---і-к-. Я м-- н---- к----- п------ Я м-ю н-м-р к-п-т- п-і-к-. -------------------------- Я маю намір купити плівку. 0
YA --yu --m---ku-yty---iv-u. Y- m--- n---- k----- p------ Y- m-y- n-m-r k-p-t- p-i-k-. ---------------------------- YA mayu namir kupyty plivku.
Наиме, намеравам купити торту. Я-----н---- к-п-т- -о-т. Я м-- н---- к----- т---- Я м-ю н-м-р к-п-т- т-р-. ------------------------ Я маю намір купити торт. 0
YA -ay- -a--- --pyt---or-. Y- m--- n---- k----- t---- Y- m-y- n-m-r k-p-t- t-r-. -------------------------- YA mayu namir kupyty tort.
Ја тражим златарa да купим прстен. Я-шука-----лір-и- ма------ щ-- к-пит----р-----. Я ш---- ю-------- м------- щ-- к----- п-------- Я ш-к-ю ю-е-і-н-й м-г-з-н- щ-б к-п-т- п-р-т-н-. ----------------------------------------------- Я шукаю ювелірний магазин, щоб купити перстень. 0
Y- ---k-y- yuvelirnyy- m--azyn---h-h-b --pyt---erst---. Y- s------ y---------- m------- s----- k----- p-------- Y- s-u-a-u y-v-l-r-y-̆ m-h-z-n- s-c-o- k-p-t- p-r-t-n-. ------------------------------------------------------- YA shukayu yuvelirnyy̆ mahazyn, shchob kupyty perstenʹ.
Ја тражим фото радњу да купим филм. Я -ука--фот-м-газ--,---б-ку-----п-і-ку. Я ш---- ф----------- щ-- к----- п------ Я ш-к-ю ф-т-м-г-з-н- щ-б к-п-т- п-і-к-. --------------------------------------- Я шукаю фотомагазин, щоб купити плівку. 0
YA s-u-ayu-fo---aha-yn, -h-h-- kupyt- pliv-u. Y- s------ f----------- s----- k----- p------ Y- s-u-a-u f-t-m-h-z-n- s-c-o- k-p-t- p-i-k-. --------------------------------------------- YA shukayu fotomahazyn, shchob kupyty plivku.
Ја тражим посластичарницу да купим торту. Я--у-а-----дите-ську,-що- --пит- т--т. Я ш---- к------------ щ-- к----- т---- Я ш-к-ю к-н-и-е-с-к-, щ-б к-п-т- т-р-. -------------------------------------- Я шукаю кондитерську, щоб купити торт. 0
Y--sh-kay- ko--y-e-sʹ-u---hch----u---y t--t. Y- s------ k------------ s----- k----- t---- Y- s-u-a-u k-n-y-e-s-k-, s-c-o- k-p-t- t-r-. -------------------------------------------- YA shukayu kondytersʹku, shchob kupyty tort.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Промењен језик= промењена личност

Наш језик је припада нама. Он је важан део наше личности. Но, многи људи говоре неколико језика. Значи ли то да они имају више личности? Истраживачи сматрају: Да! Кад променимо језик, мења се и личност. То ће рећи, понашамо се другачије. До овога су дошли амерички научници. Они су проучавали жене које говоре два језика. У питању су биле жене одрасле са шпанским и енглеским језиком. Оне су једнако добро познавале и оба језика и обе културе. Без обзира на то, понашање им се разликовало у зависности од језика којим су говориле. Када су говориле шпански, жене су имале више самопоуздања. Уколико су се налазиле у средини у којој се говорио шпански, такође су се пријатније осећале. Преласком на енглески, понашање им се изменило. Изгубиле су самопоуздање и често су биле несигурне. Научници су такође запазили да су жене наизглед биле усамљеније. Према томе - језик којим говоримо условљава наше понашање. Разлог томе још увек није откривен. Могуће је да се оријентирамо према културним нормама. Док говоримо известан језик, мислимо и на културу у којој се он употребљава. Ово се догађа аутоматски. Стога настојимо да се прилагодимо датој култури. Почињемо да се понашамо онако како нам норме дотичне културе налажу. Људи са кинеским матерњим језиком били су у експериментима врло резервисани. Кад су говорили енглески, били много су отворенији. Можда понашање мењамо не би ли се на тај начин лакше интегрисали. Желимо да будемо као они са којима комуницирамо...
Да ли си знао?
Белоруски спада у источнославенске језике. То је матерњии језик око осам милиона људи. Они наравно пре свега живе у Белорусији. И у Пољској има људи који говоре белоруски. Белоруски је у уском сродству с руским и украјинским. То значи да су ови језици веома слични. Развили су се из заједничког староруског језика. Ипак има неколико важних разлика. Белоруски правопис је на пример строго фонетски. То значи да изговор речи одлучује о њиховом начину писања. Ова особина чини разлику између белоруског и друга два сродника. И у бјелоруском има речи које потичу из пољског. У руском то није случај. Белоруска граматика је врло слична граматици других словенских језика. Ко воли ову породицу језика, треба обавезно дати прилику белоруском!