Рјечник

sr Куповина   »   am ግብይት

54 [педесет и четири]

Куповина

Куповина

54 [ሃምሳ አራት]

54 [hamisa ārati]

ግብይት

[gibiyiti]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски амхарски Игра Више
Ја желим купити поклон. ስ-ታ -ግዛ----ልጋለው። ስ-- መ--- እ------ ስ-ታ መ-ዛ- እ-ል-ለ-። ---------------- ስጦታ መግዛት እፈልጋለው። 0
s-t-o---m-g-zati ifelig---wi. s------ m------- i----------- s-t-o-a m-g-z-t- i-e-i-a-e-i- ----------------------------- sit’ota megizati ifeligalewi.
Али ништа превише скупо. ግን በ-- ውዶ-- አይ---። ግ- በ-- ው--- አ----- ግ- በ-ም ው-ቹ- አ-ደ-ም- ------------------ ግን በጣም ውዶቹን አይደለም። 0
g-ni be--am- --d-c--ni ā-idel--i. g--- b------ w-------- ā--------- g-n- b-t-a-i w-d-c-u-i ā-i-e-e-i- --------------------------------- gini bet’ami widochuni āyidelemi.
Имате ли можда ташну? ድንገት---- -ርሳ? ድ--- የ-- ቦ--- ድ-ገ- የ-ጅ ቦ-ሳ- ------------- ድንገት የእጅ ቦርሳ? 0
di-i---i ye-i-- -orisa? d------- y----- b------ d-n-g-t- y-’-j- b-r-s-? ----------------------- dinigeti ye’iji borisa?
Коју боју желите? የ-----ቀለ- ----ሉ? የ---- ቀ-- ይ----- የ-ኛ-ን ቀ-ም ይ-ል-ሉ- ---------------- የትኛውን ቀለም ይፈልጋሉ? 0
yet-ny--i-- k-ele-------l-g--u? y---------- k------ y---------- y-t-n-a-i-i k-e-e-i y-f-l-g-l-? ------------------------------- yetinyawini k’elemi yifeligalu?
Црну, браон или белу? ጥ-ር-፤ቡ----- ነጭ? ጥ-- ፤-- ወ-- ነ-- ጥ-ር ፤-ኒ ወ-ስ ነ-? --------------- ጥቁር ፤ቡኒ ወይስ ነጭ? 0
t’-k-u---;-unī w---si -ec-’i? t------- ;---- w----- n------ t-i-’-r- ;-u-ī w-y-s- n-c-’-? ----------------------------- t’ik’uri ;bunī weyisi nech’i?
Велику или малу? ት-ቁን-----ት--ን? ት--- ወ-- ት---- ት-ቁ- ወ-ስ ት-ሻ-? -------------- ትልቁን ወይስ ትንሻን? 0
til--’uni --yisi --ni---n-? t-------- w----- t--------- t-l-k-u-i w-y-s- t-n-s-a-i- --------------------------- tilik’uni weyisi tinishani?
Могу ли видети ову? የ--ን ማ-ት --ላ--? የ--- ማ-- እ----- የ-ን- ማ-ት እ-ላ-ው- --------------- የሄንን ማየት እችላለው? 0
ye-ē-i-i-may-t--i--i---ewi? y------- m----- i---------- y-h-n-n- m-y-t- i-h-l-l-w-? --------------------------- yehēnini mayeti ichilalewi?
Је ли од коже? ከቆዳ-የ-ሰ--ነው? ከ-- የ--- ነ-- ከ-ዳ የ-ሰ- ነ-? ------------ ከቆዳ የተሰራ ነው? 0
k-----a y---s-r---ewi? k------ y------- n---- k-k-o-a y-t-s-r- n-w-? ---------------------- kek’oda yetesera newi?
Или је од вештачког материјала? ወ-ስ ከ--ስቲ- የተ-ራ ነው? ወ-- ከ----- የ--- ነ-- ወ-ስ ከ-ላ-ቲ- የ-ሰ- ነ-? ------------------- ወይስ ከፕላስቲክ የተሰራ ነው? 0
wey--i --p-lasitīki-y--ese-a -e-i? w----- k----------- y------- n---- w-y-s- k-p-l-s-t-k- y-t-s-r- n-w-? ---------------------------------- weyisi kepilasitīki yetesera newi?
Наравно, од коже. በት----ከቆ----። በ---- ከ-- ነ-- በ-ክ-ል ከ-ዳ ነ-። ------------- በትክክል ከቆዳ ነው። 0
b-t---k--- -ek’-d---ew-. b--------- k------ n---- b-t-k-k-l- k-k-o-a n-w-. ------------------------ betikikili kek’oda newi.
То је нарочито добар квалитет. ይሄ በተለ- --ሩ ደረጃ የ-ሰ---ው። ይ- በ--- በ-- ደ-- የ--- ነ-- ይ- በ-ለ- በ-ሩ ደ-ጃ የ-ሰ- ነ-። ------------------------ ይሄ በተለየ በጥሩ ደረጃ የተሰራ ነው። 0
yih--be---eye-b---i-u d-rej--yete-e-a--ew-. y--- b------- b------ d----- y------- n---- y-h- b-t-l-y- b-t-i-u d-r-j- y-t-s-r- n-w-. ------------------------------------------- yihē beteleye bet’iru dereja yetesera newi.
А ташна је заиста повољна. እ- የቦ-ሳ--ዋጋ- --ጣጣ- ነው። እ- የ---- ዋ-- ተ---- ነ-- እ- የ-ር-ው ዋ-ው ተ-ጣ-ኝ ነ-። ---------------------- እና የቦርሳው ዋጋው ተመጣጣኝ ነው። 0
ina --b--isa---w--awi--e-e-----a--i--ewi. i-- y--------- w----- t------------ n---- i-a y-b-r-s-w- w-g-w- t-m-t-a-’-n-i n-w-. ----------------------------------------- ina yeborisawi wagawi temet’at’anyi newi.
Ова ми се допада. ወድጄ-ለ-። ወ------ ወ-ጄ-ለ-። ------- ወድጄዋለው። 0
w---j-walew-. w------------ w-d-j-w-l-w-. ------------- wedijēwalewi.
Ову ћу узети. እወ-ደዋ--። እ------- እ-ስ-ዋ-ው- -------- እወስደዋለው። 0
iw--idew-l---. i------------- i-e-i-e-a-e-i- -------------- iwesidewalewi.
Могу ли је евентуално заменити? መ--- ይ-ላል-ካስ--ገ? መ--- ይ--- ካ----- መ-የ- ይ-ላ- ካ-ፈ-ገ- ---------------- መቀየር ይቻላል ካስፈለገ? 0
me----e-i ---h-lali -as-----ge? m-------- y-------- k---------- m-k-e-e-i y-c-a-a-i k-s-f-l-g-? ------------------------------- mek’eyeri yichalali kasifelege?
Подразумева се. በትክክል ። በ---- ። በ-ክ-ል ። ------- በትክክል ። 0
b--ik----i-. b--------- . b-t-k-k-l- . ------------ betikikili .
Запаковаћемо је као поклон. በስጦታ መ-ፈ--እንጠቀ-ለዋ-ን። በ--- መ--- እ--------- በ-ጦ- መ-ፈ- እ-ጠ-ል-ዋ-ን- -------------------- በስጦታ መሸፈኛ እንጠቀልለዋለን። 0
besi-’-------he-eny--ini--ek’---lewaleni. b-------- m--------- i------------------- b-s-t-o-a m-s-e-e-y- i-i-’-k-e-i-e-a-e-i- ----------------------------------------- besit’ota meshefenya init’ek’elilewaleni.
Тамо преко је благајна. ገ----መክፈ-ው -ዛጋ -ው። ገ--- መ---- እ-- ነ-- ገ-ዘ- መ-ፈ-ው እ-ጋ ነ-። ------------------ ገንዘብ መክፈያው እዛጋ ነው። 0
ge----b- ---ife-aw- -z--- ----. g------- m--------- i---- n---- g-n-z-b- m-k-f-y-w- i-a-a n-w-. ------------------------------- genizebi mekifeyawi izaga newi.

Ко разуме кога?

На земаљској кугли живи око седам милијарди људи, Сви они говоре неким језиком. Нажалост, то није увек исти језик. Да бисмо могли да комуницирамо с другим народима, морамо учити стране језике. Ово веома често изискује велике напоре. Али, има и језика који су врло слични. Они који их говоре, међусобно се разумеју, мада не говоре течно језик оних других. Овај феномен назива се mutual intelligibility . У оквиру ње разликујемо две подврсте. Прва је усмено обострано разумевање. Овде се људи међусобно разумеју у разговору. Али, они не разумеју писмени облик језика. Зато што језици имају различит писани облик. Као пример можемо навести урду и хинди. У другу варијанту спада писано међусобно разумевање. У овом случају, разумемо други језик у његовом писаном облику. При томе у разговору не разумемо шта онај други каже. Разлог томе су огромне разлике у изговору. Добру илустрацију нам пружају немачки и холандски језик. Језици са високим степеном сродности садрже обе варијанте. Они су узајамно разумљиви и у писаном и у говорном облику. Пример за ово су руски и украински или тајландски и лаоски. Постоји и један асиметричан облик узајамне разумљивости. То је слуњај кад се говорници различито разумеју. Португалци разумеју Шпанце боље него Шпанци њих. Аустријанци разумеју Немце много боље него Немци Аустријанце. У овом случају, сметњу представља изговор или дијалект. Онај ко стварно жели да води добар разговор мора бити спреман да научи нешто ново.