Рјечник

sr Куповина   »   da Købe ind

54 [педесет и четири]

Куповина

Куповина

54 [fireoghalvtreds]

Købe ind

Изаберите како желите да видите превод:   
српски дански Игра Више
Ја желим купити поклон. J-g-vi--ger-e-k-----n--av-. J-- v-- g---- k--- e- g---- J-g v-l g-r-e k-b- e- g-v-. --------------------------- Jeg vil gerne købe en gave. 0
Али ништа превише скупо. M----kk--n-g-t-alt f-r -yrt. M-- i--- n---- a-- f-- d---- M-n i-k- n-g-t a-t f-r d-r-. ---------------------------- Men ikke noget alt for dyrt. 0
Имате ли можда ташну? M--k--e--h-n----ke? M---- e- h--------- M-s-e e- h-n-t-s-e- ------------------- Måske en håndtaske? 0
Коју боју желите? H---ke- -a--e--kal de- v---? H------ f---- s--- d-- v---- H-i-k-n f-r-e s-a- d-n v-r-? ---------------------------- Hvilken farve skal den være? 0
Црну, браон или белу? S--t- brun--l--r h-i-? S---- b--- e---- h---- S-r-, b-u- e-l-r h-i-? ---------------------- Sort, brun eller hvid? 0
Велику или малу? E- -tor el--- -----l-e? E- s--- e---- e- l----- E- s-o- e-l-r e- l-l-e- ----------------------- En stor eller en lille? 0
Могу ли видети ову? Må-je- s- p---e---e-? M- j-- s- p- d-- d--- M- j-g s- p- d-n d-r- --------------------- Må jeg se på den der? 0
Је ли од коже? E---e--a- sk--d? E- d-- a- s----- E- d-n a- s-i-d- ---------------- Er den af skind? 0
Или је од вештачког материјала? E-le---r --n-af k-----t-f? E---- e- d-- a- k--------- E-l-r e- d-n a- k-n-t-t-f- -------------------------- Eller er den af kunststof? 0
Наравно, од коже. Af læ----n--u---g-i-. A- l---- n----------- A- l-d-r n-t-r-i-v-s- --------------------- Af læder naturligvis. 0
То је нарочито добар квалитет. D-- er-en -ær--g god-----i---. D-- e- e- s----- g-- k-------- D-t e- e- s-r-i- g-d k-a-i-e-. ------------------------------ Det er en særlig god kvalitet. 0
А ташна је заиста повољна. O-----d-----n-e----r-el----eg-t ---l--. O- h--------- e- v------- m---- b------ O- h-n-t-s-e- e- v-r-e-i- m-g-t b-l-i-. --------------------------------------- Og håndtasken er virkelig meget billig. 0
Ова ми се допада. Je- -an go-t--ide ---. J-- k-- g--- l--- d--- J-g k-n g-d- l-d- d-n- ---------------------- Jeg kan godt lide den. 0
Ову ћу узети. Den-t---- --g. D-- t---- j--- D-n t-g-r j-g- -------------- Den tager jeg. 0
Могу ли је евентуално заменити? Ka- -e- e--n--e-t-by----? K-- d-- e-------- b------ K-n d-n e-e-t-e-t b-t-e-? ------------------------- Kan den eventuelt byttes? 0
Подразумева се. S--v--lge--g. S------------ S-l-f-l-e-i-. ------------- Selvfølgelig. 0
Запаковаћемо је као поклон. V- -ak----de---nd -o---av-. V- p----- d-- i-- s-- g---- V- p-k-e- d-n i-d s-m g-v-. --------------------------- Vi pakker den ind som gave. 0
Тамо преко је благајна. Kas--n e- d-rovre. K----- e- d------- K-s-e- e- d-r-v-e- ------------------ Kassen er derovre. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Ко разуме кога?

На земаљској кугли живи око седам милијарди људи, Сви они говоре неким језиком. Нажалост, то није увек исти језик. Да бисмо могли да комуницирамо с другим народима, морамо учити стране језике. Ово веома често изискује велике напоре. Али, има и језика који су врло слични. Они који их говоре, међусобно се разумеју, мада не говоре течно језик оних других. Овај феномен назива се mutual intelligibility . У оквиру ње разликујемо две подврсте. Прва је усмено обострано разумевање. Овде се људи међусобно разумеју у разговору. Али, они не разумеју писмени облик језика. Зато што језици имају различит писани облик. Као пример можемо навести урду и хинди. У другу варијанту спада писано међусобно разумевање. У овом случају, разумемо други језик у његовом писаном облику. При томе у разговору не разумемо шта онај други каже. Разлог томе су огромне разлике у изговору. Добру илустрацију нам пружају немачки и холандски језик. Језици са високим степеном сродности садрже обе варијанте. Они су узајамно разумљиви и у писаном и у говорном облику. Пример за ово су руски и украински или тајландски и лаоски. Постоји и један асиметричан облик узајамне разумљивости. То је слуњај кад се говорници различито разумеју. Португалци разумеју Шпанце боље него Шпанци њих. Аустријанци разумеју Немце много боље него Немци Аустријанце. У овом случају, сметњу представља изговор или дијалект. Онај ко стварно жели да води добар разговор мора бити спреман да научи нешто ново.