Рјечник

sr Куповина   »   em Shopping

54 [педесет и четири]

Куповина

Куповина

54 [fifty-four]

Shopping

Изаберите како желите да видите превод:   
српски енглески (US) Игра Више
Ја желим купити поклон. I w-nt ------ a--r-sen-. I w--- t- b-- a p------- I w-n- t- b-y a p-e-e-t- ------------------------ I want to buy a present. 0
Али ништа превише скупо. Bu- no--i-g --o--x----iv-. B-- n------ t-- e--------- B-t n-t-i-g t-o e-p-n-i-e- -------------------------- But nothing too expensive. 0
Имате ли можда ташну? May-e a--a---ag? M---- a h------- M-y-e a h-n-b-g- ---------------- Maybe a handbag? 0
Коју боју желите? Wh--h-c---r wo--d --u l--e? W---- c---- w---- y-- l---- W-i-h c-l-r w-u-d y-u l-k-? --------------------------- Which color would you like? 0
Црну, браон или белу? Bl-ck- bro----r--hi-e? B----- b---- o- w----- B-a-k- b-o-n o- w-i-e- ---------------------- Black, brown or white? 0
Велику или малу? A-lar-e o-- o----s-a-l-o--? A l---- o-- o- a s---- o--- A l-r-e o-e o- a s-a-l o-e- --------------------------- A large one or a small one? 0
Могу ли видети ову? M---I-se--th-s -n----l---e? M-- I s-- t--- o--- p------ M-y I s-e t-i- o-e- p-e-s-? --------------------------- May I see this one, please? 0
Је ли од коже? Is-it -a-- -f-leathe-? I- i- m--- o- l------- I- i- m-d- o- l-a-h-r- ---------------------- Is it made of leather? 0
Или је од вештачког материјала? O- ---it-m--e--- plast--? O- i- i- m--- o- p------- O- i- i- m-d- o- p-a-t-c- ------------------------- Or is it made of plastic? 0
Наравно, од коже. O---e-the----f-cour--. O- l------- o- c------ O- l-a-h-r- o- c-u-s-. ---------------------- Of leather, of course. 0
То је нарочито добар квалитет. Th-s is--ery-g-o--q--lity. T--- i- v--- g--- q------- T-i- i- v-r- g-o- q-a-i-y- -------------------------- This is very good quality. 0
А ташна је заиста повољна. A-d t-e --g-i- really v-r--r-ason--l-. A-- t-- b-- i- r----- v--- r---------- A-d t-e b-g i- r-a-l- v-r- r-a-o-a-l-. -------------------------------------- And the bag is really very reasonable. 0
Ова ми се допада. I-l-ke-i-. I l--- i-- I l-k- i-. ---------- I like it. 0
Ову ћу узети. I--- --k----. I--- t--- i-- I-l- t-k- i-. ------------- I’ll take it. 0
Могу ли је евентуално заменити? C-n-I -xc-a--- i- i---e-d-d? C-- I e------- i- i- n------ C-n I e-c-a-g- i- i- n-e-e-? ---------------------------- Can I exchange it if needed? 0
Подразумева се. Of-cour-e. O- c------ O- c-u-s-. ---------- Of course. 0
Запаковаћемо је као поклон. We-l- --f--w-ap---. W---- g--- w--- i-- W-’-l g-f- w-a- i-. ------------------- We’ll gift wrap it. 0
Тамо преко је благајна. The---s-i-r ------r-t-ere. T-- c------ i- o--- t----- T-e c-s-i-r i- o-e- t-e-e- -------------------------- The cashier is over there. 0

Ко разуме кога?

На земаљској кугли живи око седам милијарди људи, Сви они говоре неким језиком. Нажалост, то није увек исти језик. Да бисмо могли да комуницирамо с другим народима, морамо учити стране језике. Ово веома често изискује велике напоре. Али, има и језика који су врло слични. Они који их говоре, међусобно се разумеју, мада не говоре течно језик оних других. Овај феномен назива се mutual intelligibility . У оквиру ње разликујемо две подврсте. Прва је усмено обострано разумевање. Овде се људи међусобно разумеју у разговору. Али, они не разумеју писмени облик језика. Зато што језици имају различит писани облик. Као пример можемо навести урду и хинди. У другу варијанту спада писано међусобно разумевање. У овом случају, разумемо други језик у његовом писаном облику. При томе у разговору не разумемо шта онај други каже. Разлог томе су огромне разлике у изговору. Добру илустрацију нам пружају немачки и холандски језик. Језици са високим степеном сродности садрже обе варијанте. Они су узајамно разумљиви и у писаном и у говорном облику. Пример за ово су руски и украински или тајландски и лаоски. Постоји и један асиметричан облик узајамне разумљивости. То је слуњај кад се говорници различито разумеју. Португалци разумеју Шпанце боље него Шпанци њих. Аустријанци разумеју Немце много боље него Немци Аустријанце. У овом случају, сметњу представља изговор или дијалект. Онај ко стварно жели да води добар разговор мора бити спреман да научи нешто ново.