Рјечник

sr Куповина   »   et Sisseostud

54 [педесет и четири]

Куповина

Куповина

54 [viiskümmend neli]

Sisseostud

Изаберите како желите да видите превод:   
српски естонски Игра Више
Ја желим купити поклон. M--soovi-- kinki o---. M_ s______ k____ o____ M- s-o-i-s k-n-i o-t-. ---------------------- Ma sooviks kinki osta. 0
Али ништа превише скупо. Ku-d-mida-i, -is polek- l-ia-t-k-ll--. K___ m______ m__ p_____ l_____ k______ K-i- m-d-g-, m-s p-l-k- l-i-l- k-l-i-. -------------------------------------- Kuid midagi, mis poleks liialt kallis. 0
Имате ли можда ташну? V--b--ll----e----? V________ k_______ V-i---l-a k-e-o-t- ------------------ Võib-olla käekott? 0
Коју боју желите? M-------vär-i te -oovi-e? M______ v____ t_ s_______ M-l-i-t v-r-i t- s-o-i-e- ------------------------- Millist värvi te soovite? 0
Црну, браон или белу? Mu-----pr-un---õi va-g--? M_____ p_____ v__ v______ M-s-a- p-u-n- v-i v-l-e-? ------------------------- Musta, pruuni või valget? 0
Велику или малу? Su----v-i --ikest? S____ v__ v_______ S-u-t v-i v-i-e-t- ------------------ Suurt või väikest? 0
Могу ли видети ову? T--in--a s-d- k-r-a-v---a--? T____ m_ s___ k____ v_______ T-h-n m- s-d- k-r-a v-a-a-a- ---------------------------- Tohin ma seda korra vaadata? 0
Је ли од коже? K-s se- -n na-ast? K__ s__ o_ n______ K-s s-e o- n-h-s-? ------------------ Kas see on nahast? 0
Или је од вештачког материјала? V-- on-ta-k-n---at--jal--t? V__ o_ t_ k________________ V-i o- t- k-n-t-a-e-j-l-s-? --------------------------- Või on ta kunstmaterjalist? 0
Наравно, од коже. Nahas---oo-u--ku-t. N_____ l___________ N-h-s- l-o-u-i-u-t- ------------------- Nahast loomulikult. 0
То је нарочито добар квалитет. S-e on ä-r---e-t-k---iteet--. S__ o_ ä________ k___________ S-e o- ä-r-i-e-t k-a-i-e-t-e- ----------------------------- See on äärmiselt kvaliteetne. 0
А ташна је заиста повољна. Ja-----o-t-on -õe-t-------h---a---ä--. J_ k______ o_ t_____ s___ h____ v_____ J- k-e-o-t o- t-e-t- s-d- h-n-a v-ä-t- -------------------------------------- Ja käekott on tõesti seda hinda väärt. 0
Ова ми се допада. See--e-ld-- ---le. S__ m______ m_____ S-e m-e-d-b m-l-e- ------------------ See meeldib mulle. 0
Ову ћу узети. Ma v-ta- ---le. M_ v____ s_____ M- v-t-n s-l-e- --------------- Ma võtan selle. 0
Могу ли је евентуално заменити? Kas--- sa-- -ed--hilje--ümbe- ----tada? K__ m_ s___ s___ h_____ ü____ v________ K-s m- s-a- s-d- h-l-e- ü-b-r v-h-t-d-? --------------------------------------- Kas ma saan seda hiljem ümber vahetada? 0
Подразумева се. L-omu-iku-t. L___________ L-o-u-i-u-t- ------------ Loomulikult. 0
Запаковаћемо је као поклон. Me -aki-- -a---ngin- -r-. M_ p_____ t_ k______ ä___ M- p-k-m- t- k-n-i-a ä-a- ------------------------- Me pakime ta kingina ära. 0
Тамо преко је благајна. K-s----- --alpoo-. K____ o_ s________ K-s-a o- s-a-p-o-. ------------------ Kassa on sealpool. 0

Ко разуме кога?

На земаљској кугли живи око седам милијарди људи, Сви они говоре неким језиком. Нажалост, то није увек исти језик. Да бисмо могли да комуницирамо с другим народима, морамо учити стране језике. Ово веома често изискује велике напоре. Али, има и језика који су врло слични. Они који их говоре, међусобно се разумеју, мада не говоре течно језик оних других. Овај феномен назива се mutual intelligibility . У оквиру ње разликујемо две подврсте. Прва је усмено обострано разумевање. Овде се људи међусобно разумеју у разговору. Али, они не разумеју писмени облик језика. Зато што језици имају различит писани облик. Као пример можемо навести урду и хинди. У другу варијанту спада писано међусобно разумевање. У овом случају, разумемо други језик у његовом писаном облику. При томе у разговору не разумемо шта онај други каже. Разлог томе су огромне разлике у изговору. Добру илустрацију нам пружају немачки и холандски језик. Језици са високим степеном сродности садрже обе варијанте. Они су узајамно разумљиви и у писаном и у говорном облику. Пример за ово су руски и украински или тајландски и лаоски. Постоји и један асиметричан облик узајамне разумљивости. То је слуњај кад се говорници различито разумеју. Португалци разумеју Шпанце боље него Шпанци њих. Аустријанци разумеју Немце много боље него Немци Аустријанце. У овом случају, сметњу представља изговор или дијалект. Онај ко стварно жели да води добар разговор мора бити спреман да научи нешто ново.