Рјечник

sr Куповина   »   et Sisseostud

54 [педесет и четири]

Куповина

Куповина

54 [viiskümmend neli]

Sisseostud

Изаберите како желите да видите превод:   
српски естонски Игра Више
Ја желим купити поклон. Ma-soovi-- ki--i -s-a. M- s------ k---- o---- M- s-o-i-s k-n-i o-t-. ---------------------- Ma sooviks kinki osta. 0
Али ништа превише скупо. K-id --da--- m-s-----ks--iia---kallis. K--- m------ m-- p----- l----- k------ K-i- m-d-g-, m-s p-l-k- l-i-l- k-l-i-. -------------------------------------- Kuid midagi, mis poleks liialt kallis. 0
Имате ли можда ташну? V-ib-------äekot-? V-------- k------- V-i---l-a k-e-o-t- ------------------ Võib-olla käekott? 0
Коју боју желите? M--list vä-v--t- -o-v-t-? M------ v---- t- s------- M-l-i-t v-r-i t- s-o-i-e- ------------------------- Millist värvi te soovite? 0
Црну, браон или белу? M-st-, pr--n- --i-va---t? M----- p----- v-- v------ M-s-a- p-u-n- v-i v-l-e-? ------------------------- Musta, pruuni või valget? 0
Велику или малу? S-u-t -õ--vä--e-t? S---- v-- v------- S-u-t v-i v-i-e-t- ------------------ Suurt või väikest? 0
Могу ли видети ову? T-h-n m- -e-a-k--r------a--? T---- m- s--- k---- v------- T-h-n m- s-d- k-r-a v-a-a-a- ---------------------------- Tohin ma seda korra vaadata? 0
Је ли од коже? Ka--see--n -ah-st? K-- s-- o- n------ K-s s-e o- n-h-s-? ------------------ Kas see on nahast? 0
Или је од вештачког материјала? V-- o---- ku-st-a-----l---? V-- o- t- k---------------- V-i o- t- k-n-t-a-e-j-l-s-? --------------------------- Või on ta kunstmaterjalist? 0
Наравно, од коже. N---st-lo-m---ku-t. N----- l----------- N-h-s- l-o-u-i-u-t- ------------------- Nahast loomulikult. 0
То је нарочито добар квалитет. S-- on ä-r---e-t-kv-----et--. S-- o- ä-------- k----------- S-e o- ä-r-i-e-t k-a-i-e-t-e- ----------------------------- See on äärmiselt kvaliteetne. 0
А ташна је заиста повољна. Ja--ä---tt-on tões-i-s-d--hi--a v--rt. J- k------ o- t----- s--- h---- v----- J- k-e-o-t o- t-e-t- s-d- h-n-a v-ä-t- -------------------------------------- Ja käekott on tõesti seda hinda väärt. 0
Ова ми се допада. S---m--ldib--ul--. S-- m------ m----- S-e m-e-d-b m-l-e- ------------------ See meeldib mulle. 0
Ову ћу узети. M- võta- -el--. M- v---- s----- M- v-t-n s-l-e- --------------- Ma võtan selle. 0
Могу ли је евентуално заменити? K-s--- ---- s--a ---je------r v-het--a? K-- m- s--- s--- h----- ü---- v-------- K-s m- s-a- s-d- h-l-e- ü-b-r v-h-t-d-? --------------------------------------- Kas ma saan seda hiljem ümber vahetada? 0
Подразумева се. Loom----ul-. L----------- L-o-u-i-u-t- ------------ Loomulikult. 0
Запаковаћемо је као поклон. Me--aki----a kin-in--är-. M- p----- t- k------ ä--- M- p-k-m- t- k-n-i-a ä-a- ------------------------- Me pakime ta kingina ära. 0
Тамо преко је благајна. K---- -n---alp-ol. K---- o- s-------- K-s-a o- s-a-p-o-. ------------------ Kassa on sealpool. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Ко разуме кога?

На земаљској кугли живи око седам милијарди људи, Сви они говоре неким језиком. Нажалост, то није увек исти језик. Да бисмо могли да комуницирамо с другим народима, морамо учити стране језике. Ово веома често изискује велике напоре. Али, има и језика који су врло слични. Они који их говоре, међусобно се разумеју, мада не говоре течно језик оних других. Овај феномен назива се mutual intelligibility . У оквиру ње разликујемо две подврсте. Прва је усмено обострано разумевање. Овде се људи међусобно разумеју у разговору. Али, они не разумеју писмени облик језика. Зато што језици имају различит писани облик. Као пример можемо навести урду и хинди. У другу варијанту спада писано међусобно разумевање. У овом случају, разумемо други језик у његовом писаном облику. При томе у разговору не разумемо шта онај други каже. Разлог томе су огромне разлике у изговору. Добру илустрацију нам пружају немачки и холандски језик. Језици са високим степеном сродности садрже обе варијанте. Они су узајамно разумљиви и у писаном и у говорном облику. Пример за ово су руски и украински или тајландски и лаоски. Постоји и један асиметричан облик узајамне разумљивости. То је слуњај кад се говорници различито разумеју. Португалци разумеју Шпанце боље него Шпанци њих. Аустријанци разумеју Немце много боље него Немци Аустријанце. У овом случају, сметњу представља изговор или дијалект. Онај ко стварно жели да води добар разговор мора бити спреман да научи нешто ново.