Рјечник

sr Куповина   »   hu Bevásárlás

54 [педесет и четири]

Куповина

Куповина

54 [ötvennégy]

Bevásárlás

Изаберите како желите да видите превод:   
српски мађарски Игра Више
Ја желим купити поклон. S---e---- ---n- egy----n----t. S-------- v---- e-- a--------- S-e-e-n-k v-n-i e-y a-á-d-k-t- ------------------------------ Szeretnék venni egy ajándékot. 0
Али ништа превише скупо. De---m tú- d-á-át. D- n-- t-- d------ D- n-m t-l d-á-á-. ------------------ De nem túl drágát. 0
Имате ли можда ташну? T-l-n -g--kéz----ká-? T---- e-- k---------- T-l-n e-y k-z-t-s-á-? --------------------- Talán egy kézitáskát? 0
Коју боју желите? M--ye--sz-nt --e-e---? M----- s---- s-------- M-l-e- s-í-t s-e-e-n-? ---------------------- Milyen színt szeretne? 0
Црну, браон или белу? Fe-e-é-,--a------a-y --h--e-? F------- b----- v--- f------- F-k-t-t- b-r-á- v-g- f-h-r-t- ----------------------------- Feketét, barnát vagy fehéret? 0
Велику или малу? Egy -agy-t,-v-g--egy-k-c---? E-- n------ v--- e-- k------ E-y n-g-o-, v-g- e-y k-c-i-? ---------------------------- Egy nagyot, vagy egy kicsit? 0
Могу ли видети ову? M---s--bad--z---é-ne-? M-- s----- e-- n------ M-g s-a-a- e-t n-z-e-? ---------------------- Meg szabad ezt néznem? 0
Је ли од коже? B-r-ől-va-? B----- v--- B-r-ő- v-n- ----------- Bőrből van? 0
Или је од вештачког материјала? Va-y m--őr--l v--? V--- m------- v--- V-g- m-b-r-ő- v-n- ------------------ Vagy műbőrből van? 0
Наравно, од коже. B-r----t-rmés--te---. B----- t------------- B-r-ő- t-r-é-z-t-s-n- --------------------- Bőrből természetesen. 0
То је нарочито добар квалитет. Ez--gy----ö--s-n j--m-nő-é-ű á-u. E- e-- k-------- j- m------- á--- E- e-y k-l-n-s-n j- m-n-s-g- á-u- --------------------------------- Ez egy különösen jó minőségű áru. 0
А ташна је заиста повољна. És - --z--á-ka á-a v-l--a--na-y-n-kedv---. É- a k-------- á-- v------ n----- k------- É- a k-z-t-s-a á-a v-l-b-n n-g-o- k-d-e-ö- ------------------------------------------ És a kézitáska ára valóban nagyon kedvezö. 0
Ова ми се допада. Ez --t--i----k-m. E- t------ n----- E- t-t-z-k n-k-m- ----------------- Ez tetszik nekem. 0
Ову ћу узети. Ezt-v-szem. E-- v------ E-t v-s-e-. ----------- Ezt veszem. 0
Могу ли је евентуално заменити? E-e-leg-v-s-z------lhe--- e--? E------ v---------------- e--- E-e-l-g v-s-z-c-e-é-h-t-m e-t- ------------------------------ Esetleg visszacserélhetem ezt? 0
Подразумева се. M-gát----r--t---. M------ é-------- M-g-t-l é-t-t-d-. ----------------- Magától értetődő. 0
Запаковаћемо је као поклон. Becs--agol----m-nt-egy-a-án-ék. B------------ m--- e-- a------- B-c-o-a-o-j-k m-n- e-y a-á-d-k- ------------------------------- Becsomagoljuk mint egy ajándék. 0
Тамо преко је благајна. A túl-ldalo----n------ztár. A t--------- v-- a p------- A t-l-l-a-o- v-n a p-n-t-r- --------------------------- A túloldalon van a pénztár. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Ко разуме кога?

На земаљској кугли живи око седам милијарди људи, Сви они говоре неким језиком. Нажалост, то није увек исти језик. Да бисмо могли да комуницирамо с другим народима, морамо учити стране језике. Ово веома често изискује велике напоре. Али, има и језика који су врло слични. Они који их говоре, међусобно се разумеју, мада не говоре течно језик оних других. Овај феномен назива се mutual intelligibility . У оквиру ње разликујемо две подврсте. Прва је усмено обострано разумевање. Овде се људи међусобно разумеју у разговору. Али, они не разумеју писмени облик језика. Зато што језици имају различит писани облик. Као пример можемо навести урду и хинди. У другу варијанту спада писано међусобно разумевање. У овом случају, разумемо други језик у његовом писаном облику. При томе у разговору не разумемо шта онај други каже. Разлог томе су огромне разлике у изговору. Добру илустрацију нам пружају немачки и холандски језик. Језици са високим степеном сродности садрже обе варијанте. Они су узајамно разумљиви и у писаном и у говорном облику. Пример за ово су руски и украински или тајландски и лаоски. Постоји и један асиметричан облик узајамне разумљивости. То је слуњај кад се говорници различито разумеју. Португалци разумеју Шпанце боље него Шпанци њих. Аустријанци разумеју Немце много боље него Немци Аустријанце. У овом случају, сметњу представља изговор или дијалект. Онај ко стварно жели да води добар разговор мора бити спреман да научи нешто ново.