Рјечник

sr Куповина   »   ku Shopping

54 [педесет и четири]

Куповина

Куповина

54 [pêncî û çar]

Shopping

Изаберите како желите да видите превод:   
српски курдски (курмањи) Игра Више
Ја желим купити поклон. Ez -i-w-z-- -iy--i-ekê bi----m. E- d------- d--------- b------- E- d-x-a-i- d-y-r-y-k- b-k-r-m- ------------------------------- Ez dixwazim diyariyekê bikirim. 0
Али ништа превише скупо. Lêbelê n----- bi--. L----- n- p-- b---- L-b-l- n- p-r b-h-. ------------------- Lêbelê ne pir biha. 0
Имате ли можда ташну? D--- -- ---te---î -es-a-b-? D--- k- ç-------- d---- b-- D-b- k- ç-n-e-e-î d-s-a b-? --------------------------- Dibe ku çanteyekî desta be? 0
Коју боју желите? H-n-----n-r--gî--i------? H-- k---- r---- d-------- H-n k-j-n r-n-î d-x-a-i-? ------------------------- Hûn kîjan rengî dixwazin? 0
Црну, браон или белу? R-ş,-qe--ey---nj---p-? R--- q------ a--- s--- R-ş- q-h-e-î a-j- s-î- ---------------------- Reş, qehweyî anjî spî? 0
Велику или малу? Y-----iç----n---mez--? Y--- b---- a--- m----- Y-k- b-ç-k a-j- m-z-n- ---------------------- Yekî biçûk anjî mezin? 0
Могу ли видети ову? Ez --ka--m v- ----ni-? E- d------ v- b------- E- d-k-r-m v- b-b-n-m- ---------------------- Ez dikarim vî bibînim? 0
Је ли од коже? Ev-ji -e-m--? E- j- ç--- e- E- j- ç-r- e- ------------- Ev ji çerm e? 0
Или је од вештачког материјала? A---i --a--îk--? A- j- p------ e- A- j- p-a-t-k e- ---------------- An ji plastîk e? 0
Наравно, од коже. Çerm-- helbe-. Ç--- e h------ Ç-r- e h-l-e-. -------------- Çerm e helbet. 0
То је нарочито добар квалитет. E---i --y--tî w-s---e b-ş--. E- b- t------ w------ b-- e- E- b- t-y-e-î w-s-e-e b-ş e- ---------------------------- Ev bi taybetî wespeke baş e. 0
А ташна је заиста повољна. Û b--ay--v---e-te-----stan--i--a-î--- ----av--. Û b----- v- ç------ d----- b------ j- g----- e- Û b-h-y- v- ç-n-e-ê d-s-a- b-r-a-î j- g-n-a- e- ----------------------------------------------- Û bihayê vî çenteyê destan birsatî jî guncav e. 0
Ова ми се допада. E- li-x-eş-ya------û. E- l- x------ m-- ç-- E- l- x-e-i-a m-n ç-. --------------------- Ev li xweşiya min çû. 0
Ову ћу узети. E---î--iki-i-. E- v- d------- E- v- d-k-r-m- -------------- Ez vî dikirim. 0
Могу ли је евентуално заменити? K- he--- b--- -z - b-------m -î b--uh-r-ni- -elo? K- h---- b--- e- ê b-------- v- b---------- g---- K- h-w-e b-k- e- ê b-k-r-b-m v- b-g-h-r-n-m g-l-? ------------------------------------------------- Ku hewce bike ez ê bikaribim vî biguherînim gelo? 0
Подразумева се. Be--. B---- B-l-. ----- Belê. 0
Запаковаћемо је као поклон. Em ê w-k- --yarî-pa-ê- biki-. E- ê w--- d----- p---- b----- E- ê w-k- d-y-r- p-k-t b-k-n- ----------------------------- Em ê weke diyarî pakêt bikin. 0
Тамо преко је благајна. Qa-e -- -ir e-li -e-b-r. Q--- l- w-- e l- h------ Q-s- l- w-r e l- h-m-e-. ------------------------ Qase li wir e li hember. 0

Ко разуме кога?

На земаљској кугли живи око седам милијарди људи, Сви они говоре неким језиком. Нажалост, то није увек исти језик. Да бисмо могли да комуницирамо с другим народима, морамо учити стране језике. Ово веома често изискује велике напоре. Али, има и језика који су врло слични. Они који их говоре, међусобно се разумеју, мада не говоре течно језик оних других. Овај феномен назива се mutual intelligibility . У оквиру ње разликујемо две подврсте. Прва је усмено обострано разумевање. Овде се људи међусобно разумеју у разговору. Али, они не разумеју писмени облик језика. Зато што језици имају различит писани облик. Као пример можемо навести урду и хинди. У другу варијанту спада писано међусобно разумевање. У овом случају, разумемо други језик у његовом писаном облику. При томе у разговору не разумемо шта онај други каже. Разлог томе су огромне разлике у изговору. Добру илустрацију нам пружају немачки и холандски језик. Језици са високим степеном сродности садрже обе варијанте. Они су узајамно разумљиви и у писаном и у говорном облику. Пример за ово су руски и украински или тајландски и лаоски. Постоји и један асиметричан облик узајамне разумљивости. То је слуњај кад се говорници различито разумеју. Португалци разумеју Шпанце боље него Шпанци њих. Аустријанци разумеју Немце много боље него Немци Аустријанце. У овом случају, сметњу представља изговор или дијалект. Онај ко стварно жели да води добар разговор мора бити спреман да научи нешто ново.