Рјечник

sr Куповина   »   ky Shopping

54 [педесет и четири]

Куповина

Куповина

54 [элүү төрт]

54 [elüü tört]

Shopping

[Satıp aluu]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски киргиски Игра Више
Ја желим купити поклон. М-- --л----а--п-а-г---ке--т. М-- б---- с---- а---- к----- М-н б-л-к с-т-п а-г-м к-л-т- ---------------------------- Мен белек сатып алгым келет. 0
M-n belek-sa--p--l-ım----e-. M-- b---- s---- a---- k----- M-n b-l-k s-t-p a-g-m k-l-t- ---------------------------- Men belek satıp algım kelet.
Али ништа превише скупо. Бир---ө-ө к-м-а---- н--с- ж--. Б---- ө-- к----- э- н---- ж--- Б-р-к ө-ө к-м-а- э- н-р-е ж-к- ------------------------------ Бирок өтө кымбат эч нерсе жок. 0
B-ro--ötö k------eç --r-- j-k. B---- ö-- k----- e- n---- j--- B-r-k ö-ö k-m-a- e- n-r-e j-k- ------------------------------ Birok ötö kımbat eç nerse jok.
Имате ли можда ташну? Балки-, --ш--к? Б------ б------ Б-л-и-, б-ш-ы-? --------------- Балким, баштык? 0
B-l--m, -a---k? B------ b------ B-l-i-, b-ş-ı-? --------------- Balkim, baştık?
Коју боју желите? Сиз-к--с--т------аа-а-с--? С-- к---- т---- к--------- С-з к-й-ы т-с-ү к-а-а-с-з- -------------------------- Сиз кайсы түстү каалайсыз? 0
Siz k-y-- t--tü kaa--y---? S-- k---- t---- k--------- S-z k-y-ı t-s-ü k-a-a-s-z- -------------------------- Siz kaysı tüstü kaalaysız?
Црну, браон или белу? Кар-,-к--өң--- -к? К---- к---- ж- а-- К-р-, к-р-ң ж- а-? ------------------ Кара, күрөң же ак? 0
K-ra---ü--ŋ--e a-? K---- k---- j- a-- K-r-, k-r-ŋ j- a-? ------------------ Kara, küröŋ je ak?
Велику или малу? Чо-бу ж- --ч-не--? Ч---- ж- к-------- Ч-ң-у ж- к-ч-н-б-? ------------------ Чоңбу же кичинеби? 0
Ç-ŋbu -e-kiç-ne-i? Ç---- j- k-------- Ç-ŋ-u j- k-ç-n-b-? ------------------ Çoŋbu je kiçinebi?
Могу ли видети ову? Мен---н--к---ө--б---бу? М-- м--- к----- б------ М-н м-н- к-р-ө- б-л-б-? ----------------------- Мен муну көрсөм болобу? 0
Me---u-u -ö-söm ---o--? M-- m--- k----- b------ M-n m-n- k-r-ö- b-l-b-? ----------------------- Men munu körsöm bolobu?
Је ли од коже? Б--------ен ж--ал-анбы? Б-- т------ ж---------- Б-л т-р-д-н ж-с-л-а-б-? ----------------------- Бул териден жасалганбы? 0
B-l--e-id-- j-salga---? B-- t------ j---------- B-l t-r-d-n j-s-l-a-b-? ----------------------- Bul teriden jasalganbı?
Или је од вештачког материјала? Ж--ал ж-салма --т-ри--дардан---с-л-а---? Ж- а- ж------ м------------- ж---------- Ж- а- ж-с-л-а м-т-р-а-д-р-а- ж-с-л-а-б-? ---------------------------------------- Же ал жасалма материалдардан жасалганбы? 0
J- -- -asa------teri--d--d-n j--a--a--ı? J- a- j------ m------------- j---------- J- a- j-s-l-a m-t-r-a-d-r-a- j-s-l-a-b-? ---------------------------------------- Je al jasalma materialdardan jasalganbı?
Наравно, од коже. А----те- ---г---ы. А------- б-------- А-б-т-е- б-л-а-р-. ------------------ Албетте, булгаары. 0
A-b--t-- -u--a-r-. A------- b-------- A-b-t-e- b-l-a-r-. ------------------ Albette, bulgaarı.
То је нарочито добар квалитет. Б-- ө---чө --к-ы са-а-. Б-- ө----- ж---- с----- Б-л ө-г-ч- ж-к-ы с-п-т- ----------------------- Бул өзгөчө жакшы сапат. 0
B-l öz-öçö----şı -a-at. B-- ö----- j---- s----- B-l ö-g-ç- j-k-ı s-p-t- ----------------------- Bul özgöçö jakşı sapat.
А ташна је заиста повољна. А- --- --ш--- -ы--а--э-- -рз-н. А- э-- б----- ч----- э-- а----- А- э-и б-ш-ы- ч-н-а- э-е а-з-н- ------------------------------- Ал эми баштык чындап эле арзан. 0
Al --- -a-tı- ç---a- --- a----. A- e-- b----- ç----- e-- a----- A- e-i b-ş-ı- ç-n-a- e-e a-z-n- ------------------------------- Al emi baştık çındap ele arzan.
Ова ми се допада. Б-л --г--ж--т-. Б-- м--- ж----- Б-л м-г- ж-к-ы- --------------- Бул мага жакты. 0
Bu---a-a---kt-. B-- m--- j----- B-l m-g- j-k-ı- --------------- Bul maga jaktı.
Ову ћу узети. М-н му-- -лам. М-- м--- а---- М-н м-н- а-а-. -------------- Мен муну алам. 0
Men ---u al--. M-- m--- a---- M-n m-n- a-a-. -------------- Men munu alam.
Могу ли је евентуално заменити? К-р-- -олс-- --- аны алмаштыра аламбы? К---- б----- м-- а-- а-------- а------ К-р-к б-л-о- м-н а-ы а-м-ш-ы-а а-а-б-? -------------------------------------- Керек болсо, мен аны алмаштыра аламбы? 0
K--e- bol-o----- ----alm-şt-r- al-m-ı? K---- b----- m-- a-- a-------- a------ K-r-k b-l-o- m-n a-ı a-m-ş-ı-a a-a-b-? -------------------------------------- Kerek bolso, men anı almaştıra alambı?
Подразумева се. Албетт-. А------- А-б-т-е- -------- Албетте. 0
A-b-tte. A------- A-b-t-e- -------- Albette.
Запаковаћемо је као поклон. Аны б-----к--а-ы-о-оп-ко-бу-. А-- б---- к----- о--- к------ А-ы б-л-к к-т-р- о-о- к-ё-у-. ----------------------------- Аны белек катары ороп коёбуз. 0
A----el---k---r- --op ---obu-. A-- b---- k----- o--- k------- A-ı b-l-k k-t-r- o-o- k-y-b-z- ------------------------------ Anı belek katarı orop koyobuz.
Тамо преко је благајна. К-с-- -шо--жакта. К---- о--- ж----- К-с-а о-о- ж-к-а- ----------------- Касса ошол жакта. 0
Kas-a-oş-l---kt-. K---- o--- j----- K-s-a o-o- j-k-a- ----------------- Kassa oşol jakta.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Ко разуме кога?

На земаљској кугли живи око седам милијарди људи, Сви они говоре неким језиком. Нажалост, то није увек исти језик. Да бисмо могли да комуницирамо с другим народима, морамо учити стране језике. Ово веома често изискује велике напоре. Али, има и језика који су врло слични. Они који их говоре, међусобно се разумеју, мада не говоре течно језик оних других. Овај феномен назива се mutual intelligibility . У оквиру ње разликујемо две подврсте. Прва је усмено обострано разумевање. Овде се људи међусобно разумеју у разговору. Али, они не разумеју писмени облик језика. Зато што језици имају различит писани облик. Као пример можемо навести урду и хинди. У другу варијанту спада писано међусобно разумевање. У овом случају, разумемо други језик у његовом писаном облику. При томе у разговору не разумемо шта онај други каже. Разлог томе су огромне разлике у изговору. Добру илустрацију нам пружају немачки и холандски језик. Језици са високим степеном сродности садрже обе варијанте. Они су узајамно разумљиви и у писаном и у говорном облику. Пример за ово су руски и украински или тајландски и лаоски. Постоји и један асиметричан облик узајамне разумљивости. То је слуњај кад се говорници различито разумеју. Португалци разумеју Шпанце боље него Шпанци њих. Аустријанци разумеју Немце много боље него Немци Аустријанце. У овом случају, сметњу представља изговор или дијалект. Онај ко стварно жели да води добар разговор мора бити спреман да научи нешто ново.