Рјечник

sr Куповина   »   lv Iepirkšanās

54 [педесет и четири]

Куповина

Куповина

54 [piecdesmit četri]

Iepirkšanās

Изаберите како желите да видите превод:   
српски летонски Игра Више
Ја желим купити поклон. Es-vēlo- nop-rk- d-van-. E- v---- n------ d------ E- v-l-s n-p-r-t d-v-n-. ------------------------ Es vēlos nopirkt dāvanu. 0
Али ништа превише скупо. B-t ne-- p-rā-----gu. B-- n--- p---- d----- B-t n-k- p-r-k d-r-u- --------------------- Bet neko pārāk dārgu. 0
Имате ли можда ташну? Var----rok-----iņu? V----- r----------- V-r-ū- r-k-s-o-i-u- ------------------- Varbūt rokassomiņu? 0
Коју боју желите? Kā-ā k-ā-ā? K--- k----- K-d- k-ā-ā- ----------- Kādā krāsā? 0
Црну, браон или белу? M--n-, br----v-i -al--? M----- b---- v-- b----- M-l-u- b-ū-u v-i b-l-u- ----------------------- Melnu, brūnu vai baltu? 0
Велику или малу? L-el- --i---zu? L---- v-- m---- L-e-u v-i m-z-? --------------- Lielu vai mazu? 0
Могу ли видети ову? V-- -- va-ē-u aps-a--t-š-? V-- e- v----- a------- š-- V-i e- v-r-t- a-s-a-ī- š-? -------------------------- Vai es varētu apskatīt šo? 0
Је ли од коже? Vai--- ---n-----s? V-- t- i- n- ā---- V-i t- i- n- ā-a-? ------------------ Vai tā ir no ādas? 0
Или је од вештачког материјала? V---t--i---- m--s--g---ā-a-? V-- t- i- n- m-------- ā---- V-i t- i- n- m-k-l-g-s ā-a-? ---------------------------- Vai tā ir no mākslīgās ādas? 0
Наравно, од коже. N- ---s,-p--ta--. N- ā---- p------- N- ā-a-, p-o-a-s- ----------------- No ādas, protams. 0
То је нарочито добар квалитет. Tā i--ī---- l-ba--val-tāt-. T- i- ī---- l--- k--------- T- i- ī-a-i l-b- k-a-i-ā-e- --------------------------- Tā ir īpaši laba kvalitāte. 0
А ташна је заиста повољна. Un r----s-miņ- ir t-e-ā- -ēta. U- r---------- i- t----- l---- U- r-k-s-o-i-a i- t-e-ā- l-t-. ------------------------------ Un rokassomiņa ir tiešām lēta. 0
Ова ми се допада. Tā---n patī-. T- m-- p----- T- m-n p-t-k- ------------- Tā man patīk. 0
Ову ћу узети. T--e- ņ--š-. T- e- ņ----- T- e- ņ-m-u- ------------ To es ņemšu. 0
Могу ли је евентуално заменити? V-i-e- -- -----u-a----p--i---? V-- e- t- v----- a-- a-------- V-i e- t- v-r-š- a-ī a-m-i-ī-? ------------------------------ Vai es to varēšu arī apmainīt? 0
Подразумева се. Pats -ar sevi sa-rot---. P--- p-- s--- s--------- P-t- p-r s-v- s-p-o-a-s- ------------------------ Pats par sevi saprotams. 0
Запаковаћемо је као поклон. M----o -e--iņ-s-- -- -ā-an-. M-- t- i--------- k- d------ M-s t- i-s-i-o-i- k- d-v-n-. ---------------------------- Mēs to iesaiņosim kā dāvanu. 0
Тамо преко је благајна. Tur pā---t--ā pu-ē ir--ase. T-- p--- t--- p--- i- k---- T-r p-r- t-j- p-s- i- k-s-. --------------------------- Tur pāri tajā pusē ir kase. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Ко разуме кога?

На земаљској кугли живи око седам милијарди људи, Сви они говоре неким језиком. Нажалост, то није увек исти језик. Да бисмо могли да комуницирамо с другим народима, морамо учити стране језике. Ово веома често изискује велике напоре. Али, има и језика који су врло слични. Они који их говоре, међусобно се разумеју, мада не говоре течно језик оних других. Овај феномен назива се mutual intelligibility . У оквиру ње разликујемо две подврсте. Прва је усмено обострано разумевање. Овде се људи међусобно разумеју у разговору. Али, они не разумеју писмени облик језика. Зато што језици имају различит писани облик. Као пример можемо навести урду и хинди. У другу варијанту спада писано међусобно разумевање. У овом случају, разумемо други језик у његовом писаном облику. При томе у разговору не разумемо шта онај други каже. Разлог томе су огромне разлике у изговору. Добру илустрацију нам пружају немачки и холандски језик. Језици са високим степеном сродности садрже обе варијанте. Они су узајамно разумљиви и у писаном и у говорном облику. Пример за ово су руски и украински или тајландски и лаоски. Постоји и један асиметричан облик узајамне разумљивости. То је слуњај кад се говорници различито разумеју. Португалци разумеју Шпанце боље него Шпанци њих. Аустријанци разумеју Немце много боље него Немци Аустријанце. У овом случају, сметњу представља изговор или дијалект. Онај ко стварно жели да води добар разговор мора бити спреман да научи нешто ново.