Рјечник

sr Куповина   »   nl Winkelen

54 [педесет и четири]

Куповина

Куповина

54 [vierenvijftig]

Winkelen

Изаберите како желите да видите превод:   
српски холандски Игра Више
Ја желим купити поклон. I--wi-----ag e-- c--e-utje ---en. I- w-- g---- e-- c-------- k----- I- w-l g-a-g e-n c-d-a-t-e k-p-n- --------------------------------- Ik wil graag een cadeautje kopen. 0
Али ништа превише скупо. M-a- -iet---t--al--- d-ur-. M--- n--- i--- a- t- d----- M-a- n-e- i-t- a- t- d-u-s- --------------------------- Maar niet iets al te duurs. 0
Имате ли можда ташну? M----hie----- h---tas? M-------- e-- h------- M-s-c-i-n e-n h-n-t-s- ---------------------- Misschien een handtas? 0
Коју боју желите? W-l-e --eu--w--- -? W---- k---- w--- u- W-l-e k-e-r w-l- u- ------------------- Welke kleur wilt u? 0
Црну, браон или белу? Z--r---b---n o- -it? Z----- b---- o- w--- Z-a-t- b-u-n o- w-t- -------------------- Zwart, bruin of wit? 0
Велику или малу? Ee- gro-e o--een ---ine? E-- g---- o- e-- k------ E-n g-o-e o- e-n k-e-n-? ------------------------ Een grote of een kleine? 0
Могу ли видети ову? M-- ---de-e-ee-- -ie-? M-- i- d--- e--- z---- M-g i- d-z- e-n- z-e-? ---------------------- Mag ik deze eens zien? 0
Је ли од коже? Is--ie v-------? I- d-- v-- l---- I- d-e v-n l-e-? ---------------- Is die van leer? 0
Или је од вештачког материјала? Of--- -i---an ku----t-f? O- i- d-- v-- k--------- O- i- d-e v-n k-n-t-t-f- ------------------------ Of is die van kunststof? 0
Наравно, од коже. Va- --e-,--a-uurl---. V-- l---- n---------- V-n l-e-, n-t-u-l-j-. --------------------- Van leer, natuurlijk. 0
То је нарочито добар квалитет. D-t i- een-b---o--e- g-e-- -wal-t---. D-- i- e-- b-------- g---- k--------- D-t i- e-n b-j-o-d-r g-e-e k-a-i-e-t- ------------------------------------- Dat is een bijzonder goede kwaliteit. 0
А ташна је заиста повољна. E- de--as -s--ch- --el-vo--d----. E- d- t-- i- e--- h--- v--------- E- d- t-s i- e-h- h-e- v-o-d-l-g- --------------------------------- En de tas is echt heel voordelig. 0
Ова ми се допада. Die v-n- -k----i. D-- v--- i- m---- D-e v-n- i- m-o-. ----------------- Die vind ik mooi. 0
Ову ћу узети. D-e----m-ik. D-- n--- i-- D-e n-e- i-. ------------ Die neem ik. 0
Могу ли је евентуално заменити? K-n ik -em e--nt--el -ui--n? K-- i- h-- e-------- r------ K-n i- h-m e-e-t-e-l r-i-e-? ---------------------------- Kan ik hem eventueel ruilen? 0
Подразумева се. Van----s---ke--. V--------------- V-n-e-f-p-e-e-d- ---------------- Vanzelfsprekend. 0
Запаковаћемо је као поклон. Wi----k-e---e---ls c--e-- in. W-- p----- h-- a-- c----- i-- W-j p-k-e- h-m a-s c-d-a- i-. ----------------------------- Wij pakken hem als cadeau in. 0
Тамо преко је благајна. Da----s-de-kass-. D--- i- d- k----- D-a- i- d- k-s-a- ----------------- Daar is de kassa. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Ко разуме кога?

На земаљској кугли живи око седам милијарди људи, Сви они говоре неким језиком. Нажалост, то није увек исти језик. Да бисмо могли да комуницирамо с другим народима, морамо учити стране језике. Ово веома често изискује велике напоре. Али, има и језика који су врло слични. Они који их говоре, међусобно се разумеју, мада не говоре течно језик оних других. Овај феномен назива се mutual intelligibility . У оквиру ње разликујемо две подврсте. Прва је усмено обострано разумевање. Овде се људи међусобно разумеју у разговору. Али, они не разумеју писмени облик језика. Зато што језици имају различит писани облик. Као пример можемо навести урду и хинди. У другу варијанту спада писано међусобно разумевање. У овом случају, разумемо други језик у његовом писаном облику. При томе у разговору не разумемо шта онај други каже. Разлог томе су огромне разлике у изговору. Добру илустрацију нам пружају немачки и холандски језик. Језици са високим степеном сродности садрже обе варијанте. Они су узајамно разумљиви и у писаном и у говорном облику. Пример за ово су руски и украински или тајландски и лаоски. Постоји и један асиметричан облик узајамне разумљивости. То је слуњај кад се говорници различито разумеју. Португалци разумеју Шпанце боље него Шпанци њих. Аустријанци разумеју Немце много боље него Немци Аустријанце. У овом случају, сметњу представља изговор или дијалект. Онај ко стварно жели да води добар разговор мора бити спреман да научи нешто ново.