Рјечник

sr Куповина   »   no Handle

54 [педесет и четири]

Куповина

Куповина

54 [femtifire]

Handle

Изаберите како желите да видите превод:   
српски норвешки Игра Више
Ја желим купити поклон. J-- -il-k---- ---pr-sen-. J-- v-- k---- e- p------- J-g v-l k-ø-e e- p-e-e-g- ------------------------- Jeg vil kjøpe en preseng. 0
Али ништа превише скупо. M-n-i-ke no- a---o- d-r-. M-- i--- n-- a----- d---- M-n i-k- n-e a-t-o- d-r-. ------------------------- Men ikke noe altfor dyrt. 0
Имате ли можда ташну? K-n-k-- -- ve---? K------ e- v----- K-n-k-e e- v-s-e- ----------------- Kanskje en veske? 0
Коју боју желите? H---ke- --r-e ----e- du? H------ f---- ø----- d-- H-i-k-n f-r-e ø-s-e- d-? ------------------------ Hvilken farge ønsker du? 0
Црну, браон или белу? S----,--run el-er h-it? S----- b--- e---- h---- S-a-t- b-u- e-l-r h-i-? ----------------------- Svart, brun eller hvit? 0
Велику или малу? S-o---lle- -ite-? S--- e---- l----- S-o- e-l-r l-t-n- ----------------- Stor eller liten? 0
Могу ли видети ову? Ka--j-- -- s--på--enn-? K-- j-- f- s- p- d----- K-n j-g f- s- p- d-n-e- ----------------------- Kan jeg få se på denne? 0
Је ли од коже? E- -e--s--n-? E- d-- s----- E- d-t s-i-n- ------------- Er det skinn? 0
Или је од вештачког материјала? E--er--- --t--last-/ s-n-et---? E---- e- d-- p---- / s--------- E-l-r e- d-t p-a-t / s-n-e-i-k- ------------------------------- Eller er det plast / syntetisk? 0
Наравно, од коже. S-i--,-s-lv--lgeli-. S----- s------------ S-i-n- s-l-f-l-e-i-. -------------------- Skinn, selvfølgelig. 0
То је нарочито добар квалитет. Det-e- me-et---d--val-t-t. D-- e- m---- g-- k-------- D-t e- m-g-t g-d k-a-i-e-. -------------------------- Det er meget god kvalitet. 0
А ташна је заиста повољна. O-----n--ves--- e- --r-e----r--e---. O- d---- v----- e- v------- r------- O- d-n-e v-s-e- e- v-r-e-i- r-m-l-g- ------------------------------------ Og denne vesken er virkelig rimelig. 0
Ова ми се допада. Jeg --k---de-. J-- l---- d--- J-g l-k-r d-n- -------------- Jeg liker den. 0
Ову ћу узети. J-- -a- -en. J-- t-- d--- J-g t-r d-n- ------------ Jeg tar den. 0
Могу ли је евентуално заменити? Ka- --g----i--n- -y-t- d-n? K-- j-- m------- b---- d--- K-n j-g m-l-g-n- b-t-e d-n- --------------------------- Kan jeg muligens bytte den? 0
Подразумева се. S-lvf----lig. S------------ S-l-f-l-e-i-. ------------- Selvfølgelig. 0
Запаковаћемо је као поклон. Vi-k-n ------d-n i-n-s-m-p--s-ng. V- k-- p---- d-- i-- s-- p------- V- k-n p-k-e d-n i-n s-m p-e-e-g- --------------------------------- Vi kan pakke den inn som preseng. 0
Тамо преко је благајна. D-- -or-e -r k-ss--. D-- b---- e- k------ D-r b-r-e e- k-s-e-. -------------------- Der borte er kassen. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Ко разуме кога?

На земаљској кугли живи око седам милијарди људи, Сви они говоре неким језиком. Нажалост, то није увек исти језик. Да бисмо могли да комуницирамо с другим народима, морамо учити стране језике. Ово веома често изискује велике напоре. Али, има и језика који су врло слични. Они који их говоре, међусобно се разумеју, мада не говоре течно језик оних других. Овај феномен назива се mutual intelligibility . У оквиру ње разликујемо две подврсте. Прва је усмено обострано разумевање. Овде се људи међусобно разумеју у разговору. Али, они не разумеју писмени облик језика. Зато што језици имају различит писани облик. Као пример можемо навести урду и хинди. У другу варијанту спада писано међусобно разумевање. У овом случају, разумемо други језик у његовом писаном облику. При томе у разговору не разумемо шта онај други каже. Разлог томе су огромне разлике у изговору. Добру илустрацију нам пружају немачки и холандски језик. Језици са високим степеном сродности садрже обе варијанте. Они су узајамно разумљиви и у писаном и у говорном облику. Пример за ово су руски и украински или тајландски и лаоски. Постоји и један асиметричан облик узајамне разумљивости. То је слуњај кад се говорници различито разумеју. Португалци разумеју Шпанце боље него Шпанци њих. Аустријанци разумеју Немце много боље него Немци Аустријанце. У овом случају, сметњу представља изговор или дијалект. Онај ко стварно жели да води добар разговор мора бити спреман да научи нешто ново.