Рјечник

sr Куповина   »   ro Cumpărături

54 [педесет и четири]

Куповина

Куповина

54 [cincizeci şi patru]

Cumpărături

Изаберите како желите да видите превод:   
српски румунски Игра Више
Ја желим купити поклон. Vr-a- -ă-cu-păr -n-cadou. V---- s- c----- u- c----- V-e-u s- c-m-ă- u- c-d-u- ------------------------- Vreau să cumpăr un cadou. 0
Али ништа превише скупо. D---ni-i---re--s---p. D-- n---- p--- s----- D-r n-m-c p-e- s-u-p- --------------------- Dar nimic prea scump. 0
Имате ли можда ташну? P-a---o-ge--tă? P---- o g------ P-a-e o g-a-t-? --------------- Poate o geantă? 0
Коју боју желите? C- cu--a-e do-iţ-? C- c------ d------ C- c-l-a-e d-r-ţ-? ------------------ Ce culoare doriţi? 0
Црну, браон или белу? N-gr----ar---a---l-? N----- m--- s-- a--- N-g-u- m-r- s-u a-b- -------------------- Negru, maro sau alb? 0
Велику или малу? Una--a-e s-u-un----c-? U-- m--- s-- u-- m---- U-a m-r- s-u u-a m-c-? ---------------------- Una mare sau una mică? 0
Могу ли видети ову? P-- --o-v-d-------ast-? P-- s-- v-- p- a------- P-t s-o v-d p- a-e-s-a- ----------------------- Pot s-o văd pe aceasta? 0
Је ли од коже? Es-- -in---e--? E--- d-- p----- E-t- d-n p-e-e- --------------- Este din piele? 0
Или је од вештачког материјала? Sa- e--e d-- -a-eri-l--i--etic? S-- e--- d-- m------- s-------- S-u e-t- d-n m-t-r-a- s-n-e-i-? ------------------------------- Sau este din material sintetic? 0
Наравно, од коже. Din --e-e- --r---. D-- p----- n------ D-n p-e-e- n-r-a-. ------------------ Din piele, normal. 0
То је нарочито добар квалитет. E--- o -al--a-e-d-o-e-it -e bună. E--- o c------- d------- d- b---- E-t- o c-l-t-t- d-o-e-i- d- b-n-. --------------------------------- Este o calitate deosebit de bună. 0
А ташна је заиста повољна. Şi ge-nt- --i----er--ă---eţ-l. Ş- g----- c---- m----- p------ Ş- g-a-t- c-i-r m-r-t- p-e-u-. ------------------------------ Şi geanta chiar merită preţul. 0
Ова ми се допада. Ac----î---pl-ce. A---- î-- p----- A-e-a î-i p-a-e- ---------------- Aceea îmi place. 0
Ову ћу узети. P- ac-e- --iau. P- a---- o i--- P- a-e-a o i-u- --------------- Pe aceea o iau. 0
Могу ли је евентуално заменити? O-po----e---a- -c-i---? O p-- e------- s------- O p-t e-e-t-a- s-h-m-a- ----------------------- O pot eventual schimba? 0
Подразумева се. B-n--n---e-. B----------- B-n-î-ţ-l-s- ------------ Bineînţeles. 0
Запаковаћемо је као поклон. O--mp--h---m---n-r----dou. O î--------- p----- c----- O î-p-c-e-ă- p-n-r- c-d-u- -------------------------- O împachetăm pentru cadou. 0
Тамо преко је благајна. Din--lo e--e-c--ie-ia. D------ e--- c-------- D-n-o-o e-t- c-s-e-i-. ---------------------- Dincolo este casieria. 0

Ко разуме кога?

На земаљској кугли живи око седам милијарди људи, Сви они говоре неким језиком. Нажалост, то није увек исти језик. Да бисмо могли да комуницирамо с другим народима, морамо учити стране језике. Ово веома често изискује велике напоре. Али, има и језика који су врло слични. Они који их говоре, међусобно се разумеју, мада не говоре течно језик оних других. Овај феномен назива се mutual intelligibility . У оквиру ње разликујемо две подврсте. Прва је усмено обострано разумевање. Овде се људи међусобно разумеју у разговору. Али, они не разумеју писмени облик језика. Зато што језици имају различит писани облик. Као пример можемо навести урду и хинди. У другу варијанту спада писано међусобно разумевање. У овом случају, разумемо други језик у његовом писаном облику. При томе у разговору не разумемо шта онај други каже. Разлог томе су огромне разлике у изговору. Добру илустрацију нам пружају немачки и холандски језик. Језици са високим степеном сродности садрже обе варијанте. Они су узајамно разумљиви и у писаном и у говорном облику. Пример за ово су руски и украински или тајландски и лаоски. Постоји и један асиметричан облик узајамне разумљивости. То је слуњај кад се говорници различито разумеју. Португалци разумеју Шпанце боље него Шпанци њих. Аустријанци разумеју Немце много боље него Немци Аустријанце. У овом случају, сметњу представља изговор или дијалект. Онај ко стварно жели да води добар разговор мора бити спреман да научи нешто ново.