Рјечник

sr Куповина   »   ru Покупки

54 [педесет и четири]

Куповина

Куповина

54 [пятьдесят четыре]

54 [pyatʹdesyat chetyre]

Покупки

[Pokupki]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски руски Игра Више
Ја желим купити поклон. Я х---- б- / х----- б- к----- п------. Я хотел бы / хотела бы купить подарок. 0
Y- k----- b- / k------ b- k----- p------. Ya k----- b- / k------ b- k----- p------. Ya khotel by / khotela by kupitʹ podarok. Y- k-o-e- b- / k-o-e-a b- k-p-t- p-d-r-k. -------------/--------------------------.
Али ништа превише скупо. Но н----- о---- д-------. Но ничего очень дорогого. 0
N- n------ o----- d-------. No n------ o----- d-------. No nichego ochenʹ dorogogo. N- n-c-e-o o-h-n- d-r-g-g-. --------------------------.
Имате ли можда ташну? Мо--- б--- с------? Может быть сумочку? 0
M----- b--- s-------? Mo---- b--- s-------? Mozhet bytʹ sumochku? M-z-e- b-t- s-m-c-k-? --------------------?
Коју боју желите? Ка--- ц--- В- х----- б-? Какой цвет Вы хотели бы? 0
K---- t---- V- k------ b-? Ka--- t---- V- k------ b-? Kakoy tsvet Vy khoteli by? K-k-y t-v-t V- k-o-e-i b-? -------------------------?
Црну, браон или белу? Чё----- к--------- и-- б----? Чёрный, коричневый или белый? 0
C------, k---------- i-- b----? Ch------ k---------- i-- b----? Chërnyy, korichnevyy ili belyy? C-ë-n-y, k-r-c-n-v-y i-i b-l-y? -------,----------------------?
Велику или малу? Бо----- и-- м--------? Большую или маленькую? 0
B-------- i-- m---------? Bo------- i-- m---------? Bolʹshuyu ili malenʹkuyu? B-l-s-u-u i-i m-l-n-k-y-? ------------------------?
Могу ли видети ову? Мо--- п--------- э--? Можно посмотреть эту? 0
M----- p--------- e--? Mo---- p--------- e--? Mozhno posmotretʹ etu? M-z-n- p-s-o-r-t- e-u? ---------------------?
Је ли од коже? Он- к------? Она кожаная? 0
O-- k--------? On- k--------? Ona kozhanaya? O-a k-z-a-a-a? -------------?
Или је од вештачког материјала? Ил- о-- и- и---------- м---------? Или она из искуственых материалов? 0
I-- o-- i- i----------- m---------? Il- o-- i- i----------- m---------? Ili ona iz iskustvenykh materialov? I-i o-a i- i-k-s-v-n-k- m-t-r-a-o-? ----------------------------------?
Наравно, од коже. Ко----- к------. Конечно кожаная. 0
K------- k--------. Ko------ k--------. Konechno kozhanaya. K-n-c-n- k-z-a-a-a. ------------------.
То је нарочито добар квалитет. Эт- о------- х------ к-------. Это особенно хорошее качество. 0
E-- o------- k--------- k--------. Et- o------- k--------- k--------. Eto osobenno khorosheye kachestvo. E-o o-o-e-n- k-o-o-h-y- k-c-e-t-o. ---------------------------------.
А ташна је заиста повољна. И с---- д------------ о---- д------. И сумка действительно очень дешёвая. 0
I s---- d------------ o----- d--------. I s---- d------------ o----- d--------. I sumka deystvitelʹno ochenʹ deshëvaya. I s-m-a d-y-t-i-e-ʹ-o o-h-n- d-s-ë-a-a. --------------------------------------.
Ова ми се допада. Он- м-- н-------. Она мне нравится. 0
O-- m-- n--------. On- m-- n--------. Ona mne nravitsya. O-a m-e n-a-i-s-a. -----------------.
Ову ћу узети. Я е- в-----. Я её возьму. 0
Y- y--- v-----. Ya y--- v-----. Ya yeyë vozʹmu. Y- y-y- v-z-m-. --------------.
Могу ли је евентуално заменити? См--- я е-- е--- н----- п-------? Смогу я её, если нужно, поменять? 0
S---- y- y---, y---- n-----, p--------? Sm--- y- y---- y---- n------ p--------? Smogu ya yeyë, yesli nuzhno, pomenyatʹ? S-o-u y- y-y-, y-s-i n-z-n-, p-m-n-a-ʹ? -------------,-------------,----------?
Подразумева се. Са-- с---- р---------. Само собой разумеется. 0
S--- s---- r-----------. Sa-- s---- r-----------. Samo soboy razumeyetsya. S-m- s-b-y r-z-m-y-t-y-. -----------------------.
Запаковаћемо је као поклон. Мы у------ е- к-- п------. Мы упакуем её как подарок. 0
M- u------- y--- k-- p------. My u------- y--- k-- p------. My upakuyem yeyë kak podarok. M- u-a-u-e- y-y- k-k p-d-r-k. ----------------------------.
Тамо преко је благајна. Ка--- в-- т--. Касса вон там. 0
K---- v-- t--. Ka--- v-- t--. Kassa von tam. K-s-a v-n t-m. -------------.

Ко разуме кога?

На земаљској кугли живи око седам милијарди људи, Сви они говоре неким језиком. Нажалост, то није увек исти језик. Да бисмо могли да комуницирамо с другим народима, морамо учити стране језике. Ово веома често изискује велике напоре. Али, има и језика који су врло слични. Они који их говоре, међусобно се разумеју, мада не говоре течно језик оних других. Овај феномен назива се mutual intelligibility . У оквиру ње разликујемо две подврсте. Прва је усмено обострано разумевање. Овде се људи међусобно разумеју у разговору. Али, они не разумеју писмени облик језика. Зато што језици имају различит писани облик. Као пример можемо навести урду и хинди. У другу варијанту спада писано међусобно разумевање. У овом случају, разумемо други језик у његовом писаном облику. При томе у разговору не разумемо шта онај други каже. Разлог томе су огромне разлике у изговору. Добру илустрацију нам пружају немачки и холандски језик. Језици са високим степеном сродности садрже обе варијанте. Они су узајамно разумљиви и у писаном и у говорном облику. Пример за ово су руски и украински или тајландски и лаоски. Постоји и један асиметричан облик узајамне разумљивости. То је слуњај кад се говорници различито разумеју. Португалци разумеју Шпанце боље него Шпанци њих. Аустријанци разумеју Немце много боље него Немци Аустријанце. У овом случају, сметњу представља изговор или дијалект. Онај ко стварно жели да води добар разговор мора бити спреман да научи нешто ново.