Рјечник

sr Куповина   »   sk Nakupovanie

54 [педесет и четири]

Куповина

Куповина

54 [päťdesiatštyri]

Nakupovanie

Изаберите како желите да видите превод:   
српски словачки Игра Више
Ја желим купити поклон. C--e- b- --m kú-iť ----ek. C---- b- s-- k---- d------ C-c-l b- s-m k-p-ť d-r-e-. -------------------------- Chcel by som kúpiť darček. 0
Али ништа превише скупо. A----ič-pr---š dr--é. A-- n-- p----- d----- A-e n-č p-í-i- d-a-é- --------------------- Ale nič príliš drahé. 0
Имате ли можда ташну? M-žn- ---e-k-? M---- k------- M-ž-o k-b-l-u- -------------- Možno kabelku? 0
Коју боју желите? A-----r-u--y --e-c----i? A-- f---- b- s-- c------ A-ú f-r-u b- s-e c-c-l-? ------------------------ Akú farbu by ste chceli? 0
Црну, браон или белу? Či-rnu- hn--ú- al-bo-b-e-u? Č------ h----- a---- b----- Č-e-n-, h-e-ú- a-e-o b-e-u- --------------------------- Čiernu, hnedú, alebo bielu? 0
Велику или малу? V--------bo-ma--? V---- a---- m---- V-ľ-ú a-e-o m-l-? ----------------- Veľkú alebo malú? 0
Могу ли видети ову? Mô-e---- p--rieť----t-t-? M---- s- p------ n- t---- M-ž-m s- p-z-i-ť n- t-t-? ------------------------- Môžem sa pozrieť na túto? 0
Је ли од коже? J--z k---? J- z k---- J- z k-ž-? ---------- Je z kože? 0
Или је од вештачког материјала? Al--o----z umel-j hm-ty? A---- j- z u----- h----- A-e-o j- z u-e-e- h-o-y- ------------------------ Alebo je z umelej hmoty? 0
Наравно, од коже. Sam--re-m--z---ž-. S--------- z k---- S-m-z-e-m- z k-ž-. ------------------ Samozrejme z kože. 0
То је нарочито добар квалитет. T- j- ob-v---ť-do--- k--l-t-. T- j- o------- d---- k------- T- j- o-z-l-š- d-b-á k-a-i-a- ----------------------------- To je obzvlášť dobrá kvalita. 0
А ташна је заиста повољна. Kab-l----e-sk-to-n----n-vo v---d--. K------ j- s------- c----- v------- K-b-l-a j- s-u-o-n- c-n-v- v-h-d-á- ----------------------------------- Kabelka je skutočne cenovo výhodná. 0
Ова ми се допада. To------ --či. T- s- m- p---- T- s- m- p-č-. -------------- To sa mi páči. 0
Ову ћу узети. Vez-e--ju. V----- j-- V-z-e- j-. ---------- Vezmem ju. 0
Могу ли је евентуално заменити? Môž-m-----v-nt-á--e --me-iť? M---- j- e--------- v------- M-ž-m j- e-e-t-á-n- v-m-n-ť- ---------------------------- Môžem ju eventuálne vymeniť? 0
Подразумева се. S-mozrej-e. S---------- S-m-z-e-m-. ----------- Samozrejme. 0
Запаковаћемо је као поклон. Z-ba--me ju--ko d-rče-. Z------- j- a-- d------ Z-b-l-m- j- a-o d-r-e-. ----------------------- Zabalíme ju ako darček. 0
Тамо преко је благајна. T--t--j---okla--a. T---- j- p-------- T-m-o j- p-k-a-ň-. ------------------ Tamto je pokladňa. 0

Ко разуме кога?

На земаљској кугли живи око седам милијарди људи, Сви они говоре неким језиком. Нажалост, то није увек исти језик. Да бисмо могли да комуницирамо с другим народима, морамо учити стране језике. Ово веома често изискује велике напоре. Али, има и језика који су врло слични. Они који их говоре, међусобно се разумеју, мада не говоре течно језик оних других. Овај феномен назива се mutual intelligibility . У оквиру ње разликујемо две подврсте. Прва је усмено обострано разумевање. Овде се људи међусобно разумеју у разговору. Али, они не разумеју писмени облик језика. Зато што језици имају различит писани облик. Као пример можемо навести урду и хинди. У другу варијанту спада писано међусобно разумевање. У овом случају, разумемо други језик у његовом писаном облику. При томе у разговору не разумемо шта онај други каже. Разлог томе су огромне разлике у изговору. Добру илустрацију нам пружају немачки и холандски језик. Језици са високим степеном сродности садрже обе варијанте. Они су узајамно разумљиви и у писаном и у говорном облику. Пример за ово су руски и украински или тајландски и лаоски. Постоји и један асиметричан облик узајамне разумљивости. То је слуњај кад се говорници различито разумеју. Португалци разумеју Шпанце боље него Шпанци њих. Аустријанци разумеју Немце много боље него Немци Аустријанце. У овом случају, сметњу представља изговор или дијалект. Онај ко стварно жели да води добар разговор мора бити спреман да научи нешто ново.