Рјечник

sr Куповина   »   uk Покупки

54 [педесет и четири]

Куповина

Куповина

54 [п’ятдесят чотири]

54 [pʺyatdesyat chotyry]

Покупки

[Pokupky]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски украјински Игра Више
Ја желим купити поклон. Я-хот-в-би-- ----л--б --пити----а-унок. Я х---- б- / х----- б к----- п--------- Я х-т-в б- / х-т-л- б к-п-т- п-д-р-н-к- --------------------------------------- Я хотів би / хотіла б купити подарунок. 0
Y- -hotiv -- / ---t-l- b---pyt- pod--u-o-. Y- k----- b- / k------ b k----- p--------- Y- k-o-i- b- / k-o-i-a b k-p-t- p-d-r-n-k- ------------------------------------------ YA khotiv by / khotila b kupyty podarunok.
Али ништа превише скупо. Ал--не-дуж- -о---ий. А-- н- д--- д------- А-е н- д-ж- д-р-г-й- -------------------- Але не дуже дорогий. 0
A-- -e-d-z-- d-r-h--̆. A-- n- d---- d-------- A-e n- d-z-e d-r-h-y-. ---------------------- Ale ne duzhe dorohyy̆.
Имате ли можда ташну? Мож-и-о-с--ку? М------ с----- М-ж-и-о с-м-у- -------------- Можливо сумку? 0
Moz---vo--umk-? M------- s----- M-z-l-v- s-m-u- --------------- Mozhlyvo sumku?
Коју боју желите? Я-о---к--ь-ру-В--б --т---? Я---- к------ В- б х------ Я-о-о к-л-о-у В- б х-т-л-? -------------------------- Якого кольору Ви б хотіли? 0
Ya-oho k-l-o-u -y-b----t--y? Y----- k------ V- b k------- Y-k-h- k-l-o-u V- b k-o-i-y- ---------------------------- Yakoho kolʹoru Vy b khotily?
Црну, браон или белу? Чо---го, кор-чнев-го--и --лого? Ч------- к---------- ч- б------ Ч-р-о-о- к-р-ч-е-о-о ч- б-л-г-? ------------------------------- Чорного, коричневого чи білого? 0
C-----ho,-k-ry-hne-oh---hy b-l-h-? C-------- k----------- c-- b------ C-o-n-h-, k-r-c-n-v-h- c-y b-l-h-? ---------------------------------- Chornoho, korychnevoho chy biloho?
Велику или малу? В-ли-- ч- м-ле---у? В----- ч- м-------- В-л-к- ч- м-л-н-к-? ------------------- Велику чи маленьку? 0
V-l-ku-----m-l-----? V----- c-- m-------- V-l-k- c-y m-l-n-k-? -------------------- Velyku chy malenʹku?
Могу ли видети ову? Ч----ж- - -а ---гля---и? Ч- м--- я н- ц- г------- Ч- м-ж- я н- ц- г-я-у-и- ------------------------ Чи можу я на цю глянути? 0
C---m---u ---n- ---u h-y-nuty? C-- m---- y- n- t--- h-------- C-y m-z-u y- n- t-y- h-y-n-t-? ------------------------------ Chy mozhu ya na tsyu hlyanuty?
Је ли од коже? Вона-шк--я-а? В--- ш------- В-н- ш-і-я-а- ------------- Вона шкіряна? 0
Vo-a shki--a--? V--- s--------- V-n- s-k-r-a-a- --------------- Vona shkiryana?
Или је од вештачког материјала? Чи -о---зі---у----о-м--е-іа--? Ч- в--- з- ш------- м--------- Ч- в-н- з- ш-у-н-г- м-т-р-а-у- ------------------------------ Чи вона зі штучного матеріалу? 0
Chy-vo-a ---shtuch---o m-t--ial-? C-- v--- z- s--------- m--------- C-y v-n- z- s-t-c-n-h- m-t-r-a-u- --------------------------------- Chy vona zi shtuchnoho materialu?
Наравно, од коже. Зі--к-р-,-з----й-о. З- ш----- з-------- З- ш-і-и- з-и-а-н-. ------------------- Зі шкіри, звичайно. 0
Z---hkir-- --y-hay--o. Z- s------ z---------- Z- s-k-r-, z-y-h-y-n-. ---------------------- Zi shkiry, zvychay̆no.
То је нарочито добар квалитет. Ц- ду-е х----- як-ст-. Ц- д--- х----- я------ Ц- д-ж- х-р-ш- я-і-т-. ---------------------- Це дуже хороша якість. 0
T-e duz---kh-r--ha--akistʹ. T-- d---- k------- y------- T-e d-z-e k-o-o-h- y-k-s-ʹ- --------------------------- Tse duzhe khorosha yakistʹ.
А ташна је заиста повољна. І -ум-а-д--с-- з---і---е -оро--. І с---- д----- з----- н- д------ І с-м-а д-й-н- з-в-і- н- д-р-г-. -------------------------------- І сумка дійсно зовсім не дорога. 0
I --mk--diy̆--o---vs-- n---o-oh-. I s---- d------ z----- n- d------ I s-m-a d-y-s-o z-v-i- n- d-r-h-. --------------------------------- I sumka diy̆sno zovsim ne doroha.
Ова ми се допада. Ц--мені-по-о--єт-ся. Ц- м--- п----------- Ц- м-н- п-д-б-є-ь-я- -------------------- Ця мені подобається. 0
Tsya m-ni----o-aye-ʹ-y-. T--- m--- p------------- T-y- m-n- p-d-b-y-t-s-a- ------------------------ Tsya meni podobayetʹsya.
Ову ћу узети. Я-ц- --зь--. Я ц- в------ Я ц- в-з-м-. ------------ Я цю візьму. 0
Y- ---u vi--mu. Y- t--- v------ Y- t-y- v-z-m-. --------------- YA tsyu vizʹmu.
Могу ли је евентуално заменити? Ч- можу я-ц----мі----? Ч- м--- я ц- о-------- Ч- м-ж- я ц- о-м-н-т-? ---------------------- Чи можу я цю обміняти? 0
C-y-mo--u-ya tsy---bmi-ya-y? C-- m---- y- t--- o--------- C-y m-z-u y- t-y- o-m-n-a-y- ---------------------------- Chy mozhu ya tsyu obminyaty?
Подразумева се. З-и-а---. З-------- З-и-а-н-. --------- Звичайно. 0
Z-yc-ay-n-. Z---------- Z-y-h-y-n-. ----------- Zvychay̆no.
Запаковаћемо је као поклон. М--запа--єм--її--------р-нок. М- з-------- ї- я- п--------- М- з-п-к-є-о ї- я- п-д-р-н-к- ----------------------------- Ми запакуємо її як подарунок. 0
My----a-u-emo-ïi- y-- podaruno-. M- z--------- i--- y-- p--------- M- z-p-k-y-m- i-i- y-k p-d-r-n-k- --------------------------------- My zapakuyemo ïï yak podarunok.
Тамо преко је благајна. К-с- ---. К--- т--- К-с- т-м- --------- Каса там. 0
Ka-a-ta-. K--- t--- K-s- t-m- --------- Kasa tam.

Ко разуме кога?

На земаљској кугли живи око седам милијарди људи, Сви они говоре неким језиком. Нажалост, то није увек исти језик. Да бисмо могли да комуницирамо с другим народима, морамо учити стране језике. Ово веома често изискује велике напоре. Али, има и језика који су врло слични. Они који их говоре, међусобно се разумеју, мада не говоре течно језик оних других. Овај феномен назива се mutual intelligibility . У оквиру ње разликујемо две подврсте. Прва је усмено обострано разумевање. Овде се људи међусобно разумеју у разговору. Али, они не разумеју писмени облик језика. Зато што језици имају различит писани облик. Као пример можемо навести урду и хинди. У другу варијанту спада писано међусобно разумевање. У овом случају, разумемо други језик у његовом писаном облику. При томе у разговору не разумемо шта онај други каже. Разлог томе су огромне разлике у изговору. Добру илустрацију нам пружају немачки и холандски језик. Језици са високим степеном сродности садрже обе варијанте. Они су узајамно разумљиви и у писаном и у говорном облику. Пример за ово су руски и украински или тајландски и лаоски. Постоји и један асиметричан облик узајамне разумљивости. То је слуњај кад се говорници различито разумеју. Португалци разумеју Шпанце боље него Шпанци њих. Аустријанци разумеју Немце много боље него Немци Аустријанце. У овом случају, сметњу представља изговор или дијалект. Онај ко стварно жели да води добар разговор мора бити спреман да научи нешто ново.