Рјечник

sr Радити   »   ar ‫العمل / المهنة‬

55 [педесет и пет]

Радити

Радити

‫55 [خمسة وخمسون]‬

55 [khmasat wakhamsuna]

‫العمل / المهنة‬

[aleamal / almuhanat]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски арапски Игра Више
Шта сте по занимању? ‫-ا -هنت-----أي----نة--م----‬ ‫-- م----- / أ-- م--- ت------ ‫-ا م-ن-ك- / أ-ة م-ن- ت-ا-س-‬ ----------------------------- ‫ما مهنتك؟ / أية مهنة تمارس؟‬ 0
m--m-nt-- - ayt--a-n-- --ar-? m- m----- / a-- m----- t----- m- m-n-k- / a-t m-h-a- t-a-s- ----------------------------- ma mhntk? / ayt mahnat tmars?
Мој муж је по занимању доктор. ‫زو-ي ---ب.‬ ‫---- ط----- ‫-و-ي ط-ي-.- ------------ ‫زوجي طبيب.‬ 0
zwa-i-tab-ba. z---- t------ z-a-i t-b-b-. ------------- zwaji tabiba.
Ја радим пола радног времена као медицинска сестра. ‫و--ا-أعم- ب-و---ج-ئي -مم-ض-.‬ ‫---- أ--- ب---- ج--- ك------- ‫-أ-ا أ-م- ب-و-م ج-ئ- ك-م-ض-.- ------------------------------ ‫وأنا أعمل بدوام جزئي كممرضة.‬ 0
w'--a-'---al-bi-a-a--jazy-y -am-mr---t-. w---- '----- b------ j----- k----------- w-a-a '-e-a- b-d-w-m j-z-i- k-m-m-i-a-a- ---------------------------------------- w'ana 'aemal bidawam jazyiy kamumridata.
Ускоро ћемо добити пензију. ‫-ريب-ً----قاع--‬ ‫------ س-------- ‫-ر-ب-ً س-ت-ا-د-‬ ----------------- ‫قريباً سنتقاعد.‬ 0
q-y-a-n-s-a---a--. q------ s--------- q-y-a-n s-a-a-a-d- ------------------ qrybaan snataqaed.
Али су порези високи. ‫-لكن ---رائ- م-تف---‬ ‫---- ا------ م------- ‫-ل-ن ا-ض-ا-ب م-ت-ع-.- ---------------------- ‫ولكن الضرائب مرتفعة.‬ 0
wl--un a-daray-- -u---fie----. w----- a-------- m------------ w-u-u- a-d-r-y-b m-r-a-i-a-a-. ------------------------------ wlukun aldarayib murtafieatan.
И здравствено осигурање је високо. ‫--لت-مي--الصح--م--ف--‬ ‫-------- ا---- م------ ‫-ا-ت-م-ن ا-ص-ي م-ت-ع-‬ ----------------------- ‫والتأمين الصحي مرتفع.‬ 0
w-l-am-y- alsi-iyi---rtaf-a-. w-------- a------- m--------- w-l-a-a-n a-s-h-y- m-r-a-e-n- ----------------------------- waltamayn alsihiyi murtafean.
Шта желиш једном постати? ‫-- تر----- تصبح-‬ ‫-- ت--- أ- ت----- ‫-ا ت-ي- أ- ت-ب-؟- ------------------ ‫ما تريد أن تصبح؟‬ 0
ma-t-ri- '-n-t-bh? m- t---- '-- t---- m- t-r-d '-n t-b-? ------------------ ma turid 'an tsbh?
Ја желим постати инжењер. ‫أ-يد----أص---م-ن---ً-‬ ‫---- أ- أ--- م-------- ‫-ر-د أ- أ-ب- م-ن-س-ً-‬ ----------------------- ‫أريد أن أصبح مهندساً.‬ 0
ar-d -a- 'a-b-- --nd-aan. a--- '-- '----- m-------- a-i- '-n '-s-a- m-n-s-a-. ------------------------- arid 'an 'asbah mhndsaan.
Желим да студирам на универзитету. ‫---د--ن--د-س ف- الج----.‬ ‫---- أ- أ--- ف- ا-------- ‫-ر-د أ- أ-ر- ف- ا-ج-م-ة-‬ -------------------------- ‫أريد أن أدرس في الجامعة.‬ 0
ar-d--a----dr-- f- a-j---ea-. a--- '-- '----- f- a--------- a-i- '-n '-d-u- f- a-j-m-e-t- ----------------------------- arid 'an 'udrus fi aljamieat.
Ја сам приправник. ‫أن-----رن.‬ ‫--- م------ ‫-ن- م-م-ن-‬ ------------ ‫أنا متمرن.‬ 0
ana- -u-am---n-n. a--- m----------- a-a- m-t-m-r-n-n- ----------------- anaa mutamarinan.
Ја не зарађујем много. ‫ل- --ب----ير-ً-‬ ‫-- أ--- ك------- ‫-ا أ-ب- ك-ي-ا-.- ----------------- ‫لا أربح كثيراً.‬ 0
l-a--arb-- ---yra--. l-- '----- k-------- l-a '-r-a- k-h-r-a-. -------------------- laa 'arbah kthyraan.
Ја одрађујем приправнички стаж у иностранству. ‫-نا---مر- -ي د-لة -جن-ية.‬ ‫--- أ---- ف- د--- أ------- ‫-ن- أ-م-ن ف- د-ل- أ-ن-ي-.- --------------------------- ‫أنا أتمرن في دولة أجنبية.‬ 0
anaa-----ma--n--- d--l-------ab---a. a--- '-------- f- d----- '---------- a-a- '-t-m-r-n f- d-w-a- '-j-a-i-t-. ------------------------------------ anaa 'atamaran fi dawlat 'ajnabiata.
Ово је мој шеф. ‫--ا--و رئيسي-‬ ‫--- ه- ر------ ‫-ذ- ه- ر-ي-ي-‬ --------------- ‫هذا هو رئيسي.‬ 0
hd----- ray-y-i. h--- h- r------- h-h- h- r-y-y-i- ---------------- hdha hu rayiysi.
Имам драге колеге. ‫و----ئ----فاء.‬ ‫------- ل------ ‫-ز-ل-ئ- ل-ف-ء-‬ ---------------- ‫وزملائي لطفاء.‬ 0
wza--ayi--li----'a. w-------- l-------- w-a-l-y-y l-t-f-'-. ------------------- wzamlayiy litafa'a.
У подне увек идемо у кантину. ‫--د-ال--ر نذهب-ج-ي-ا---لى---مق-ف/-ال-طعم في ا-شركة‬ ‫--- ا---- ن--- ج----- إ-- ا------ ا----- ف- ا------ ‫-ن- ا-ظ-ر ن-ه- ج-ي-ا- إ-ى ا-م-ص-/ ا-م-ع- ف- ا-ش-ك-‬ ---------------------------------------------------- ‫عند الظهر نذهب جميعاً إلى المقصف/ المطعم في الشركة‬ 0
e-nd--l-u-r n-d-hab -----an--i-la--------fa/ --mut-a---i -l-h--ik-t e--- a----- n------ j------ '----- a-------- a------- f- a--------- e-n- a-z-h- n-d-h-b j-y-a-n '-i-a- a-m-q-f-/ a-m-t-a- f- a-s-a-i-a- ------------------------------------------------------------------- eind alzuhr nadhhab jmyeaan 'iilaa almaqsfa/ almuteam fi alsharikat
Ја тражим радно место. ‫------ع--لل---- ع-- ----‬ ‫--- أ--- ل----- ع-- ع---- ‫-ن- أ-ع- ل-ح-و- ع-ى ع-ل-‬ -------------------------- ‫إني أسعى للحصول على عمل.‬ 0
'--n--'a-e-a lilh-su--ea----eaml. '---- '----- l------- e---- e---- '-i-i '-s-a- l-l-u-u- e-l-a e-m-. --------------------------------- 'iini 'aseaa lilhusul ealaa eaml.
Ја сам већ годину дана незапослен / незапослена. ‫-----ام--أنا -اطل--ن--لعمل.‬ ‫--- ع-- و--- ع--- ع- ا------ ‫-ن- ع-م و-ن- ع-ط- ع- ا-ع-ل-‬ ----------------------------- ‫منذ عام وأنا عاطل عن العمل.‬ 0
m--dh -am --'ana-e-t-- e-- a-e-m-. m---- e-- w----- e---- e-- a------ m-a-h e-m w-'-n- e-t-l e-n a-e-m-. ---------------------------------- mnadh eam wa'ana eatil ean aleaml.
У овој земљи има превише незапослених. ‫ف--ه-- -ل-ل- ا---ي--عاطل-عن--لع-ل-‬ ‫-- ه-- ا---- ا----- ع--- ع- ا------ ‫-ي ه-ا ا-ب-د ا-ك-ي- ع-ط- ع- ا-ع-ل-‬ ------------------------------------ ‫في هذا البلد الكثير عاطل عن العمل.‬ 0
f- -----a--a----alkt-yr--a-i----n a-e--l. f- h--- a------ a------ e---- e-- a------ f- h-h- a-b-l-d a-k-h-r e-t-l e-n a-e-m-. ----------------------------------------- fi hdha albalad alkthyr eatil ean aleaml.

Меморији је потребан говор

Већина људи памти свој први дан у школи. Многи од њих се ипак не сећају шта је било пре тога. Скоро да немамо сећање на прве дане нашег живота. Али зашто? Зашто се не сећамо искустава које смо имали кад смо били бебе? Разлог лежи у развоју. Говор и меморија се развијају готово истовремено. Да би се нечега сетила, особи је неопходан језик. То значи да мора имати речи којима би означила своја искуства. Научници су децу тестирали на различите начине. Том приликом дошли су до занимљивог открића. Чим науче да говоре, деца забораве све што је било пре тог тренутка. Зато је почетак говора истовремено и почетак меморије. Прве три године живота деца уче огроман број ствари. Свакога дана доживљавају нове ствари. У тој животној доби стичу многа важна искуства. Па ипак све то нестане. Психолози овај феномен називају инфантилном амнезијом. У памћењу остају само ствари које су деца у стању да именују. Аутобиографско памћење чува лично доживљено. Ово ради на принципу вођења дневника. У њему је записано све што нам је у животу важно. На тај начин аутобиографска меморија формира наш идентитет. Али њен развој зависи од учења матерњег језика. Њу можемо активирати искључиво путем говора. Ствари које смо као беба научили нису нестале. Све оне су меморисане негде у мозгу. Једино их се не можемо сетити... Заиста штета, зар не?