Рјечник

sr Радити   »   de Arbeiten

55 [педесет и пет]

Радити

Радити

55 [fünfundfünfzig]

Arbeiten

Изаберите како желите да видите превод:   
српски немачки Игра Више
Шта сте по занимању? Was -ac--n Sie-be--f----? W-- m----- S-- b--------- W-s m-c-e- S-e b-r-f-i-h- ------------------------- Was machen Sie beruflich? 0
Мој муж је по занимању доктор. M----Man- --- -rzt--o--B-ruf. M--- M--- i-- A--- v-- B----- M-i- M-n- i-t A-z- v-n B-r-f- ----------------------------- Mein Mann ist Arzt von Beruf. 0
Ја радим пола радног времена као медицинска сестра. Ich-ar--ite ha-b---- als Kra-ke--c--es-er. I-- a------ h------- a-- K---------------- I-h a-b-i-e h-l-t-g- a-s K-a-k-n-c-w-s-e-. ------------------------------------------ Ich arbeite halbtags als Krankenschwester. 0
Ускоро ћемо добити пензију. Bald--eko---n -i--Re-t-. B--- b------- w-- R----- B-l- b-k-m-e- w-r R-n-e- ------------------------ Bald bekommen wir Rente. 0
Али су порези високи. A-e- di- St-u--- -i-- --ch. A--- d-- S------ s--- h---- A-e- d-e S-e-e-n s-n- h-c-. --------------------------- Aber die Steuern sind hoch. 0
И здравствено осигурање је високо. Un- di---r--ken-----------g---t hoch. U-- d-- K------------------ i-- h---- U-d d-e K-a-k-n-e-s-c-e-u-g i-t h-c-. ------------------------------------- Und die Krankenversicherung ist hoch. 0
Шта желиш једном постати? Was--i-ls---u----mal-w-rd-n? W-- w----- d- e----- w------ W-s w-l-s- d- e-n-a- w-r-e-? ---------------------------- Was willst du einmal werden? 0
Ја желим постати инжењер. Ic- -ö-h-e In---i-ur w--den. I-- m----- I-------- w------ I-h m-c-t- I-g-n-e-r w-r-e-. ---------------------------- Ich möchte Ingenieur werden. 0
Желим да студирам на универзитету. I-- --l- a- d-r-U-i-e---tä-------ere-. I-- w--- a- d-- U---------- s--------- I-h w-l- a- d-r U-i-e-s-t-t s-u-i-r-n- -------------------------------------- Ich will an der Universität studieren. 0
Ја сам приправник. I-h -in-Pr-k-ikant. I-- b-- P---------- I-h b-n P-a-t-k-n-. ------------------- Ich bin Praktikant. 0
Ја не зарађујем много. I-h -e------ ---ht vie-. I-- v------- n---- v---- I-h v-r-i-n- n-c-t v-e-. ------------------------ Ich verdiene nicht viel. 0
Ја одрађујем приправнички стаж у иностранству. I-- mache --n P-ak--k-m i- -u-l-nd. I-- m---- e-- P-------- i- A------- I-h m-c-e e-n P-a-t-k-m i- A-s-a-d- ----------------------------------- Ich mache ein Praktikum im Ausland. 0
Ово је мој шеф. D-s --t-m-i- ----. D-- i-- m--- C---- D-s i-t m-i- C-e-. ------------------ Das ist mein Chef. 0
Имам драге колеге. Ich-h--e --t---K-l--g-n. I-- h--- n---- K-------- I-h h-b- n-t-e K-l-e-e-. ------------------------ Ich habe nette Kollegen. 0
У подне увек идемо у кантину. M-t---- --hen --- i--er -n-die Ka-ti--. M------ g---- w-- i---- i- d-- K------- M-t-a-s g-h-n w-r i-m-r i- d-e K-n-i-e- --------------------------------------- Mittags gehen wir immer in die Kantine. 0
Ја тражим радно место. Ich---che-e-ne-Stel--. I-- s---- e--- S------ I-h s-c-e e-n- S-e-l-. ---------------------- Ich suche eine Stelle. 0
Ја сам већ годину дана незапослен / незапослена. Ich bin----on -in--a-r -rb-i-s-os. I-- b-- s---- e-- J--- a---------- I-h b-n s-h-n e-n J-h- a-b-i-s-o-. ---------------------------------- Ich bin schon ein Jahr arbeitslos. 0
У овој земљи има превише незапослених. I---iese- ---- gi-t -- -- vi-------ei------. I- d----- L--- g--- e- z- v---- A----------- I- d-e-e- L-n- g-b- e- z- v-e-e A-b-i-s-o-e- -------------------------------------------- In diesem Land gibt es zu viele Arbeitslose. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Меморији је потребан говор

Већина људи памти свој први дан у школи. Многи од њих се ипак не сећају шта је било пре тога. Скоро да немамо сећање на прве дане нашег живота. Али зашто? Зашто се не сећамо искустава које смо имали кад смо били бебе? Разлог лежи у развоју. Говор и меморија се развијају готово истовремено. Да би се нечега сетила, особи је неопходан језик. То значи да мора имати речи којима би означила своја искуства. Научници су децу тестирали на различите начине. Том приликом дошли су до занимљивог открића. Чим науче да говоре, деца забораве све што је било пре тог тренутка. Зато је почетак говора истовремено и почетак меморије. Прве три године живота деца уче огроман број ствари. Свакога дана доживљавају нове ствари. У тој животној доби стичу многа важна искуства. Па ипак све то нестане. Психолози овај феномен називају инфантилном амнезијом. У памћењу остају само ствари које су деца у стању да именују. Аутобиографско памћење чува лично доживљено. Ово ради на принципу вођења дневника. У њему је записано све што нам је у животу важно. На тај начин аутобиографска меморија формира наш идентитет. Али њен развој зависи од учења матерњег језика. Њу можемо активирати искључиво путем говора. Ствари које смо као беба научили нису нестале. Све оне су меморисане негде у мозгу. Једино их се не можемо сетити... Заиста штета, зар не?