Рјечник

Радити   »   Εργασία

55 [педесет и пет]

Радити

Радити

55 [πενήντα πέντε]

55 [penḗnta pénte]

+

Εργασία

[Ergasía]

+

Можете кликнути на свако празно да бисте видели текст или:   

српски грчки Игра Више
Шта сте по занимању? Τι δ------ κ-----; Τι δουλειά κάνετε; 0
Ti d------ k-----? Ti douleiá kánete? 		+
Мој муж је по занимању доктор. Ο ά----- μ-- ε---- γ------. Ο άντρας μου είναι γιατρός. 0
O á----- m-- e---- g------. O ántras mou eínai giatrós. 		+
Ја радим пола радног времена као медицинска сестра. Εγ- δ------ λ---- ώ--- τ-- η---- ω- ν-------. Εγώ δουλεύω λίγες ώρες την ημέρα ως νοσοκόμα. 0
Eg- d------ l---- ṓ--- t-- ē---- ō- n-------. Egṓ douleúō líges ṓres tēn ēméra ōs nosokóma. 		+
     
Ускоро ћемо добити пензију. Κο-------- ν- β----- σ- σ------. Κοντεύουμε να βγούμε σε σύνταξη. 0
Ko-------- n- b----- s- s------. Konteúoume na bgoúme se sýntaxē. 		+
Али су порези високи. Αλ-- ο- φ---- ε---- υ-----. Αλλά οι φόροι είναι υψηλοί. 0
Al-- o- p----- e---- y------. Allá oi phóroi eínai ypsēloí. 		+
И здравствено осигурање је високо. Κα- η ι------ α------- ε---- δ-------. Και η ιατρική ασφάλεια είναι δαπανηρή. 0
Ka- ē i------ a-------- e---- d-------. Kai ē iatrikḗ aspháleia eínai dapanērḗ. 		+
     
Шта желиш једном постати? Τι θ----- ν- γ----- ό--- μ---------; Τι θέλεις να γίνεις όταν μεγαλώσεις; 0
Ti t------ n- g----- ó--- m---------? Ti théleis na gíneis ótan megalṓseis? 		+
Ја желим постати инжењер. Θα ή---- ν- γ--- μ--------. Θα ήθελα να γίνω μηχανικός. 0
Th- ḗ----- n- g--- m---------. Tha ḗthela na gínō mēchanikós. 		+
Желим да студирам на универзитету. Θέ-- ν- σ------- σ-- π-----------. Θέλω να σπουδάσω στο πανεπιστήμιο. 0
Th--- n- s------- s-- p-----------. Thélō na spoudásō sto panepistḗmio. 		+
     
Ја сам приправник. Κά-- τ-- π------- μ--. Κάνω την πρακτική μου. 0
Ká-- t-- p------- m--. Kánō tēn praktikḗ mou. 		+
Ја не зарађујем много. Δε- β---- π----. Δεν βγάζω πολλά. 0
De- b---- p----. Den bgázō pollá. 		+
Ја одрађујем приправнички стаж у иностранству. Κά-- μ-- π------- σ-- ε--------. Κάνω μία πρακτική στο εξωτερικό. 0
Ká-- m-- p------- s-- e--------. Kánō mía praktikḗ sto exōterikó. 		+
     
Ово је мој шеф. Αυ--- ε---- τ- α------- μ--. Αυτός είναι το αφεντικό μου. 0
Au--- e---- t- a-------- m--. Autós eínai to aphentikó mou. 		+
Имам драге колеге. Έχ- κ----- σ----------. Έχω καλούς συναδέλφους. 0
Éc-- k----- s-----------. Échō kaloús synadélphous. 		+
У подне увек идемо у кантину. Το μ------- π--------- π---- σ--- κ------. Το μεσημέρι πηγαίνουμε πάντα στην καντίνα. 0
To m------- p--------- p---- s--- k------. To mesēméri pēgaínoume pánta stēn kantína. 		+
     
Ја тражим радно место. Ψά--- γ-- δ------. Ψάχνω για δουλειά. 0
Ps----- g-- d------. Psáchnō gia douleiá. 		+
Ја сам већ годину дана незапослен / незапослена. Εί--- ή-- έ-- χ---- ά------. Είμαι ήδη ένα χρόνο άνεργος. 0
Eí--- ḗ-- é-- c----- á------. Eímai ḗdē éna chróno ánergos. 		+
У овој земљи има превише незапослених. Σε α--- τ- χ--- υ------- υ--------- π----- ά------. Σε αυτή τη χώρα υπάρχουν υπερβολικά πολλοί άνεργοι. 0
Se a--- t- c---- y-------- y--------- p----- á------. Se autḗ tē chṓra ypárchoun yperboliká polloí ánergoi. 		+
     

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Меморији је потребан говор

Већина људи памти свој први дан у школи. Многи од њих се ипак не сећају шта је било пре тога. Скоро да немамо сећање на прве дане нашег живота. Али зашто? Зашто се не сећамо искустава које смо имали кад смо били бебе? Разлог лежи у развоју. Говор и меморија се развијају готово истовремено. Да би се нечега сетила, особи је неопходан језик. То значи да мора имати речи којима би означила своја искуства. Научници су децу тестирали на различите начине. Том приликом дошли су до занимљивог открића. Чим науче да говоре, деца забораве све што је било пре тог тренутка. Зато је почетак говора истовремено и почетак меморије. Прве три године живота деца уче огроман број ствари. Свакога дана доживљавају нове ствари. У тој животној доби стичу многа важна искуства. Па ипак све то нестане. Психолози овај феномен називају инфантилном амнезијом. У памћењу остају само ствари које су деца у стању да именују. Аутобиографско памћење чува лично доживљено. Ово ради на принципу вођења дневника. У њему је записано све што нам је у животу важно. На тај начин аутобиографска меморија формира наш идентитет. Али њен развој зависи од учења матерњег језика. Њу можемо активирати искључиво путем говора. Ствари које смо као беба научили нису нестале. Све оне су меморисане негде у мозгу. Једино их се не можемо сетити... Заиста штета, зар не?