Рјечник

sr Радити   »   el Εργασία

55 [педесет и пет]

Радити

Радити

55 [πενήντα πέντε]

55 [penḗnta pénte]

Εργασία

[Ergasía]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски грчки Игра Више
Шта сте по занимању? Τ----υ------ά--τε; Τ- δ------ κ------ Τ- δ-υ-ε-ά κ-ν-τ-; ------------------ Τι δουλειά κάνετε; 0
T--d--------á-e--? T- d------ k------ T- d-u-e-á k-n-t-? ------------------ Ti douleiá kánete?
Мој муж је по занимању доктор. Ο -ντ-ας-μ----ί--ι-------ς. Ο ά----- μ-- ε---- γ------- Ο ά-τ-α- μ-υ ε-ν-ι γ-α-ρ-ς- --------------------------- Ο άντρας μου είναι γιατρός. 0
O--ntra- mou ---a- --atró-. O á----- m-- e---- g------- O á-t-a- m-u e-n-i g-a-r-s- --------------------------- O ántras mou eínai giatrós.
Ја радим пола радног времена као медицинска сестра. Εγ- -ο-λεύ----γ-ς -ρες--η- --έ-- ω- νοσ----α. Ε-- δ------ λ---- ώ--- τ-- η---- ω- ν-------- Ε-ώ δ-υ-ε-ω λ-γ-ς ώ-ε- τ-ν η-έ-α ω- ν-σ-κ-μ-. --------------------------------------------- Εγώ δουλεύω λίγες ώρες την ημέρα ως νοσοκόμα. 0
Egṓ do--eú- -í-es ṓr-s tēn ē---- -- --s-----. E-- d------ l---- ṓ--- t-- ē---- ō- n-------- E-ṓ d-u-e-ō l-g-s ṓ-e- t-n ē-é-a ō- n-s-k-m-. --------------------------------------------- Egṓ douleúō líges ṓres tēn ēméra ōs nosokóma.
Ускоро ћемо добити пензију. Κοντ--ουμε--α-β-ο--ε -- ---τ---. Κ--------- ν- β----- σ- σ------- Κ-ν-ε-ο-μ- ν- β-ο-μ- σ- σ-ν-α-η- -------------------------------- Κοντεύουμε να βγούμε σε σύνταξη. 0
Ko--e---m--n- --oú-- s--s----xē. K--------- n- b----- s- s------- K-n-e-o-m- n- b-o-m- s- s-n-a-ē- -------------------------------- Konteúoume na bgoúme se sýntaxē.
Али су порези високи. Αλλά-οι ---οι----αι υψη---. Α--- ο- φ---- ε---- υ------ Α-λ- ο- φ-ρ-ι ε-ν-ι υ-η-ο-. --------------------------- Αλλά οι φόροι είναι υψηλοί. 0
Al-á-o--phór-i eí--i ---ēlo-. A--- o- p----- e---- y------- A-l- o- p-ó-o- e-n-i y-s-l-í- ----------------------------- Allá oi phóroi eínai ypsēloí.
И здравствено осигурање је високо. Κ-ι η---τ-ικ--ασφά--ι- --ν-----π-νη--. Κ-- η ι------ α------- ε---- δ-------- Κ-ι η ι-τ-ι-ή α-φ-λ-ι- ε-ν-ι δ-π-ν-ρ-. -------------------------------------- Και η ιατρική ασφάλεια είναι δαπανηρή. 0
K-i ē-----i-ḗ -s---l--------i-da------. K-- ē i------ a-------- e---- d-------- K-i ē i-t-i-ḗ a-p-á-e-a e-n-i d-p-n-r-. --------------------------------------- Kai ē iatrikḗ aspháleia eínai dapanērḗ.
Шта желиш једном постати? Τι θ--εις-ν- γ-ν--ς ότ-- με-α-ώσε-ς; Τ- θ----- ν- γ----- ό--- μ---------- Τ- θ-λ-ι- ν- γ-ν-ι- ό-α- μ-γ-λ-σ-ι-; ------------------------------------ Τι θέλεις να γίνεις όταν μεγαλώσεις; 0
Ti th-l--- na ---e-- -t-n--e----s---? T- t------ n- g----- ó--- m---------- T- t-é-e-s n- g-n-i- ó-a- m-g-l-s-i-? ------------------------------------- Ti théleis na gíneis ótan megalṓseis?
Ја желим постати инжењер. Θ- ----α-να -ί-ω--η--ν--ό-. Θ- ή---- ν- γ--- μ--------- Θ- ή-ε-α ν- γ-ν- μ-χ-ν-κ-ς- --------------------------- Θα ήθελα να γίνω μηχανικός. 0
Th- -----a -- gínō -ē--an-k--. T-- ḗ----- n- g--- m---------- T-a ḗ-h-l- n- g-n- m-c-a-i-ó-. ------------------------------ Tha ḗthela na gínō mēchanikós.
Желим да студирам на универзитету. Θ--ω-ν---πο-δ--- -το--αν-πι---μι-. Θ--- ν- σ------- σ-- π------------ Θ-λ- ν- σ-ο-δ-σ- σ-ο π-ν-π-σ-ή-ι-. ---------------------------------- Θέλω να σπουδάσω στο πανεπιστήμιο. 0
Thé---na-spou--s- sto-pan--i-t--i-. T---- n- s------- s-- p------------ T-é-ō n- s-o-d-s- s-o p-n-p-s-ḗ-i-. ----------------------------------- Thélō na spoudásō sto panepistḗmio.
Ја сам приправник. Κ-νω-τ-ν--ρακ-ική--ου. Κ--- τ-- π------- μ--- Κ-ν- τ-ν π-α-τ-κ- μ-υ- ---------------------- Κάνω την πρακτική μου. 0
Kán--tē- p-a-tikḗ-m-u. K--- t-- p------- m--- K-n- t-n p-a-t-k- m-u- ---------------------- Kánō tēn praktikḗ mou.
Ја не зарађујем много. Δε---γάζ---ο-λ-. Δ-- β---- π----- Δ-ν β-ά-ω π-λ-ά- ---------------- Δεν βγάζω πολλά. 0
De- bgá-ō-p---á. D-- b---- p----- D-n b-á-ō p-l-á- ---------------- Den bgázō pollá.
Ја одрађујем приправнички стаж у иностранству. Κ--ω-μία -ρ--τ-κή-----ε-ω-ε-ικ-. Κ--- μ-- π------- σ-- ε--------- Κ-ν- μ-α π-α-τ-κ- σ-ο ε-ω-ε-ι-ό- -------------------------------- Κάνω μία πρακτική στο εξωτερικό. 0
Kánō-m----rakt--- ----e-ō-er---. K--- m-- p------- s-- e--------- K-n- m-a p-a-t-k- s-o e-ō-e-i-ó- -------------------------------- Kánō mía praktikḗ sto exōterikó.
Ово је мој шеф. Αυτ-ς ---αι τ--αφεν--κ- μ--. Α---- ε---- τ- α------- μ--- Α-τ-ς ε-ν-ι τ- α-ε-τ-κ- μ-υ- ---------------------------- Αυτός είναι το αφεντικό μου. 0
Aut-s-e---- -o---h---ik- mou. A---- e---- t- a-------- m--- A-t-s e-n-i t- a-h-n-i-ó m-u- ----------------------------- Autós eínai to aphentikó mou.
Имам драге колеге. Έχω κα-ού--συν---λ----. Έ-- κ----- σ----------- Έ-ω κ-λ-ύ- σ-ν-δ-λ-ο-ς- ----------------------- Έχω καλούς συναδέλφους. 0
É-hō----oú---y-a----h-us. É--- k----- s------------ É-h- k-l-ú- s-n-d-l-h-u-. ------------------------- Échō kaloús synadélphous.
У подне увек идемо у кантину. Τ- μ-σ--έρι --γ--νο-με-πάντ- σ-----α----α. Τ- μ------- π--------- π---- σ--- κ------- Τ- μ-σ-μ-ρ- π-γ-ί-ο-μ- π-ν-α σ-η- κ-ν-ί-α- ------------------------------------------ Το μεσημέρι πηγαίνουμε πάντα στην καντίνα. 0
T- me--mé-i-pē--íno-m---án------n ka-t-na. T- m------- p--------- p---- s--- k------- T- m-s-m-r- p-g-í-o-m- p-n-a s-ē- k-n-í-a- ------------------------------------------ To mesēméri pēgaínoume pánta stēn kantína.
Ја тражим радно место. Ψάχν- --- --υ-ει-. Ψ---- γ-- δ------- Ψ-χ-ω γ-α δ-υ-ε-ά- ------------------ Ψάχνω για δουλειά. 0
P-ác--------d-u--i-. P------ g-- d------- P-á-h-ō g-a d-u-e-á- -------------------- Psáchnō gia douleiá.
Ја сам већ годину дана незапослен / незапослена. Εί--- -δ--ένα χ---ο -ν--γο-. Ε---- ή-- έ-- χ---- ά------- Ε-μ-ι ή-η έ-α χ-ό-ο ά-ε-γ-ς- ---------------------------- Είμαι ήδη ένα χρόνο άνεργος. 0
Eímai---ē -na---r-n- án-rg--. E---- ḗ-- é-- c----- á------- E-m-i ḗ-ē é-a c-r-n- á-e-g-s- ----------------------------- Eímai ḗdē éna chróno ánergos.
У овој земљи има превише незапослених. Σε----ή -η χ--α --άρ-ο-ν-υ-ε-β--ικά-πο---ί-άν-ρ---. Σ- α--- τ- χ--- υ------- υ--------- π----- ά------- Σ- α-τ- τ- χ-ρ- υ-ά-χ-υ- υ-ε-β-λ-κ- π-λ-ο- ά-ε-γ-ι- --------------------------------------------------- Σε αυτή τη χώρα υπάρχουν υπερβολικά πολλοί άνεργοι. 0
S- au----- -hṓ---yp-rc---- -pe---liká --l-oí á-ergoi. S- a--- t- c---- y-------- y--------- p----- á------- S- a-t- t- c-ṓ-a y-á-c-o-n y-e-b-l-k- p-l-o- á-e-g-i- ----------------------------------------------------- Se autḗ tē chṓra ypárchoun yperboliká polloí ánergoi.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Меморији је потребан говор

Већина људи памти свој први дан у школи. Многи од њих се ипак не сећају шта је било пре тога. Скоро да немамо сећање на прве дане нашег живота. Али зашто? Зашто се не сећамо искустава које смо имали кад смо били бебе? Разлог лежи у развоју. Говор и меморија се развијају готово истовремено. Да би се нечега сетила, особи је неопходан језик. То значи да мора имати речи којима би означила своја искуства. Научници су децу тестирали на различите начине. Том приликом дошли су до занимљивог открића. Чим науче да говоре, деца забораве све што је било пре тог тренутка. Зато је почетак говора истовремено и почетак меморије. Прве три године живота деца уче огроман број ствари. Свакога дана доживљавају нове ствари. У тој животној доби стичу многа важна искуства. Па ипак све то нестане. Психолози овај феномен називају инфантилном амнезијом. У памћењу остају само ствари које су деца у стању да именују. Аутобиографско памћење чува лично доживљено. Ово ради на принципу вођења дневника. У њему је записано све што нам је у животу важно. На тај начин аутобиографска меморија формира наш идентитет. Али њен развој зависи од учења матерњег језика. Њу можемо активирати искључиво путем говора. Ствари које смо као беба научили нису нестале. Све оне су меморисане негде у мозгу. Једино их се не можемо сетити... Заиста штета, зар не?