Рјечник

sr Радити   »   es Trabajar

55 [педесет и пет]

Радити

Радити

55 [cincuenta y cinco]

Trabajar

Изаберите како желите да видите превод:   
српски шпански Игра Више
Шта сте по занимању? ¿-uá- -- su ---f--ió-? ¿---- e- s- p--------- ¿-u-l e- s- p-o-e-i-n- ---------------------- ¿Cuál es su profesión?
Мој муж је по занимању доктор. M--esp-s- --erce co-- doc-or. M- e----- e----- c--- d------ M- e-p-s- e-e-c- c-m- d-c-o-. ----------------------------- Mi esposo ejerce como doctor.
Ја радим пола радног времена као медицинска сестра. (Y-)---a---- me-ia -o-nada-------n-e-----. (--- t------ m---- j------ c--- e--------- (-o- t-a-a-o m-d-a j-r-a-a c-m- e-f-r-e-a- ------------------------------------------ (Yo) trabajo media jornada como enfermera.
Ускоро ћемо добити пензију. P-on-o r-----re-os----st-- p-ns-ó-. P----- r---------- n------ p------- P-o-t- r-c-b-r-m-s n-e-t-a p-n-i-n- ----------------------------------- Pronto recibiremos nuestra pensión.
Али су порези високи. P-ro--os i-p-e---- -on-a--os. P--- l-- i-------- s-- a----- P-r- l-s i-p-e-t-s s-n a-t-s- ----------------------------- Pero los impuestos son altos.
И здравствено осигурање је високо. Y-el -eguro -éd--o--s-ca-o. Y e- s----- m----- e- c---- Y e- s-g-r- m-d-c- e- c-r-. --------------------------- Y el seguro médico es caro.
Шта желиш једном постати? ¿Qu---e g---a--a-s-r? ¿--- t- g------- s--- ¿-u- t- g-s-a-í- s-r- --------------------- ¿Qué te gustaría ser?
Ја желим постати инжењер. Me gu--a-í--ser-in-en--r-. M- g------- s-- i--------- M- g-s-a-í- s-r i-g-n-e-o- -------------------------- Me gustaría ser ingeniero.
Желим да студирам на универзитету. (-o- -uie-o --tu-i-- en l--unive--ida-. (--- q----- e------- e- l- u----------- (-o- q-i-r- e-t-d-a- e- l- u-i-e-s-d-d- --------------------------------------- (Yo) quiero estudiar en la universidad.
Ја сам приправник. (Y----o- -n - --a---san--. (--- s-- u- / u-- p------- (-o- s-y u- / u-a p-s-n-e- -------------------------- (Yo) soy un / una pasante.
Ја не зарађујем много. (-o---- --n- -uch- -i-e--. (--- n- g--- m---- d------ (-o- n- g-n- m-c-o d-n-r-. -------------------------- (Yo) no gano mucho dinero.
Ја одрађујем приправнички стаж у иностранству. (----es-oy---c---do --- p-----ía / unas prá---ca- e- e--extra----o. (--- e---- h------- u-- p------- / u--- p-------- e- e- e---------- (-o- e-t-y h-c-e-d- u-a p-s-n-í- / u-a- p-á-t-c-s e- e- e-t-a-j-r-. ------------------------------------------------------------------- (Yo) estoy haciendo una pasantía / unas prácticas en el extranjero.
Ово је мој шеф. É-e--s-----e-e. É-- e- m- j---- É-e e- m- j-f-. --------------- Ése es mi jefe.
Имам драге колеге. (--) teng----e--s-compa-e--s--- trabajo. (--- t---- b----- c--------- d- t------- (-o- t-n-o b-e-o- c-m-a-e-o- d- t-a-a-o- ---------------------------------------- (Yo) tengo buenos compañeros de trabajo.
У подне увек идемо у кантину. S-e---e-va-o--a -- c-nt------ --d---í-. S------ v---- a l- c------ a- m-------- S-e-p-e v-m-s a l- c-n-i-a a- m-d-o-í-. --------------------------------------- Siempre vamos a la cantina al mediodía.
Ја тражим радно место. E-to---u------ -raba-o. E---- b------- t------- E-t-y b-s-a-d- t-a-a-o- ----------------------- Estoy buscando trabajo.
Ја сам већ годину дана незапослен / незапослена. L---- u---ñ---a -i- -r--ajo. L---- u- a-- y- s-- t------- L-e-o u- a-o y- s-n t-a-a-o- ---------------------------- Llevo un año ya sin trabajo.
У овој земљи има превише незапослених. H-- d---s----s--e-em-----o--e- -ste pa--. H-- d--------- d----------- e- e--- p---- H-y d-m-s-a-o- d-s-m-l-a-o- e- e-t- p-í-. ----------------------------------------- Hay demasiados desempleados en este país.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Меморији је потребан говор

Већина људи памти свој први дан у школи. Многи од њих се ипак не сећају шта је било пре тога. Скоро да немамо сећање на прве дане нашег живота. Али зашто? Зашто се не сећамо искустава које смо имали кад смо били бебе? Разлог лежи у развоју. Говор и меморија се развијају готово истовремено. Да би се нечега сетила, особи је неопходан језик. То значи да мора имати речи којима би означила своја искуства. Научници су децу тестирали на различите начине. Том приликом дошли су до занимљивог открића. Чим науче да говоре, деца забораве све што је било пре тог тренутка. Зато је почетак говора истовремено и почетак меморије. Прве три године живота деца уче огроман број ствари. Свакога дана доживљавају нове ствари. У тој животној доби стичу многа важна искуства. Па ипак све то нестане. Психолози овај феномен називају инфантилном амнезијом. У памћењу остају само ствари које су деца у стању да именују. Аутобиографско памћење чува лично доживљено. Ово ради на принципу вођења дневника. У њему је записано све што нам је у животу важно. На тај начин аутобиографска меморија формира наш идентитет. Али њен развој зависи од учења матерњег језика. Њу можемо активирати искључиво путем говора. Ствари које смо као беба научили нису нестале. Све оне су меморисане негде у мозгу. Једино их се не можемо сетити... Заиста штета, зар не?