Рјечник

sr Радити   »   fi Työskennellä / tehdä töitä

55 [педесет и пет]

Радити

Радити

55 [viisikymmentäviisi]

Työskennellä / tehdä töitä

Изаберите како желите да видите превод:   
српски фински Игра Више
Шта сте по занимању? M--ä---ette----kse-ne? M--- t----- t--------- M-t- t-e-t- t-ö-s-n-e- ---------------------- Mitä teette työksenne? 0
Мој муж је по занимању доктор. Mi-h--- -- lä-kä-i. M------ o- l------- M-e-e-i o- l-ä-ä-i- ------------------- Mieheni on lääkäri. 0
Ја радим пола радног времена као медицинска сестра. Mi----y------e-e- o---a-ka-s-----s--r--nho-taj---. M--- t----------- o------------- s---------------- M-n- t-ö-k-n-e-e- o-a-a-k-i-e-t- s-i-a-n-o-t-j-n-. -------------------------------------------------- Minä työskentelen osa-aikaisesti sairaanhoitajana. 0
Ускоро ћемо добити пензију. Pi---s--mm- el-----ä. P--- s----- e-------- P-a- s-a-m- e-ä-e-t-. --------------------- Pian saamme eläkettä. 0
Али су порези високи. Mu--a-v-ro- -va- -----i--. M---- v---- o--- k-------- M-t-a v-r-t o-a- k-r-e-t-. -------------------------- Mutta verot ovat korkeita. 0
И здравствено осигурање је високо. J- sairas-a-uu--s o- k--k-a. J- s------------- o- k------ J- s-i-a-v-k-u-u- o- k-r-e-. ---------------------------- Ja sairasvakuutus on korkea. 0
Шта желиш једном постати? M---- -in- -----t -os----tu---? M---- s--- h----- j----- t----- M-k-i s-n- h-l-a- j-s-u- t-l-a- ------------------------------- Miksi sinä haluat joskus tulla? 0
Ја желим постати инжењер. H----- ----a ---inö-r--si. H----- t---- i------------ H-l-a- t-l-a i-s-n-ö-i-s-. -------------------------- Haluan tulla insinööriksi. 0
Желим да студирам на универзитету. Ha--an--pi----la -liopi----sa. H----- o-------- y------------ H-l-a- o-i-k-l-a y-i-p-s-o-s-. ------------------------------ Haluan opiskella yliopistossa. 0
Ја сам приправник. Olen--a-jo--t--i-a. O--- h------------- O-e- h-r-o-t-e-i-a- ------------------- Olen harjoittelija. 0
Ја не зарађујем много. En-t-ena- ---jo-. E- t----- p------ E- t-e-a- p-l-o-. ----------------- En tienaa paljon. 0
Ја одрађујем приправнички стаж у иностранству. Mi-ul---on -yö-arjo-tt-lu-ul-om---l-. M------ o- t------------- u---------- M-n-l-a o- t-ö-a-j-i-t-l- u-k-m-i-l-. ------------------------------------- Minulla on työharjoittelu ulkomailla. 0
Ово је мој шеф. T-- o---om---. T-- o- p------ T-o o- p-m-n-. -------------- Tuo on pomoni. 0
Имам драге колеге. M---ll--o-----av-a t-ökave--i-a. M------ o- m------ t------------ M-n-l-a o- m-k-v-a t-ö-a-e-e-t-. -------------------------------- Minulla on mukavia työkavereita. 0
У подне увек идемо у кантину. Lo--a---ka-n k---m--ai-a r--ka-as--. L----------- k----- a--- r---------- L-u-a-a-k-a- k-y-m- a-n- r-o-a-a-s-. ------------------------------------ Lounasaikaan käymme aina ruokalassa. 0
Ја тражим радно место. Et--n t--p---k--. E---- t---------- E-s-n t-ö-a-k-a-. ----------------- Etsin työpaikkaa. 0
Ја сам већ годину дана незапослен / незапослена. Olen-ollu- tyött-m-n- -- -uod-n. O--- o---- t--------- j- v------ O-e- o-l-t t-ö-t-m-n- j- v-o-e-. -------------------------------- Olen ollut työttömänä jo vuoden. 0
У овој земљи има превише незапослених. Täs---maa-s- -n-li-an mon-a-t--tö---. T---- m----- o- l---- m---- t-------- T-s-ä m-a-s- o- l-i-n m-n-a t-ö-ö-t-. ------------------------------------- Tässä maassa on liian monta työtöntä. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Меморији је потребан говор

Већина људи памти свој први дан у школи. Многи од њих се ипак не сећају шта је било пре тога. Скоро да немамо сећање на прве дане нашег живота. Али зашто? Зашто се не сећамо искустава које смо имали кад смо били бебе? Разлог лежи у развоју. Говор и меморија се развијају готово истовремено. Да би се нечега сетила, особи је неопходан језик. То значи да мора имати речи којима би означила своја искуства. Научници су децу тестирали на различите начине. Том приликом дошли су до занимљивог открића. Чим науче да говоре, деца забораве све што је било пре тог тренутка. Зато је почетак говора истовремено и почетак меморије. Прве три године живота деца уче огроман број ствари. Свакога дана доживљавају нове ствари. У тој животној доби стичу многа важна искуства. Па ипак све то нестане. Психолози овај феномен називају инфантилном амнезијом. У памћењу остају само ствари које су деца у стању да именују. Аутобиографско памћење чува лично доживљено. Ово ради на принципу вођења дневника. У њему је записано све што нам је у животу важно. На тај начин аутобиографска меморија формира наш идентитет. Али њен развој зависи од учења матерњег језика. Њу можемо активирати искључиво путем говора. Ствари које смо као беба научили нису нестале. Све оне су меморисане негде у мозгу. Једино их се не можемо сетити... Заиста штета, зар не?