Рјечник

sr Радити   »   fr Travailler

55 [педесет и пет]

Радити

Радити

55 [cinquante-cinq]

Travailler

Изаберите како желите да видите превод:   
српски француски Игра Више
Шта сте по занимању? Q-e f--te---ou- dans ---vi--? Q-- f---------- d--- l- v-- ? Q-e f-î-e---o-s d-n- l- v-e ? ----------------------------- Que faîtes-vous dans la vie ? 0
Мој муж је по занимању доктор. M---m-r----------c-n. M-- m--- e-- m------- M-n m-r- e-t m-d-c-n- --------------------- Mon mari est médecin. 0
Ја радим пола радног времена као медицинска сестра. J--trav--ll---omme-in---miè-e---mi--e---. J- t-------- c---- i--------- à m-------- J- t-a-a-l-e c-m-e i-f-r-i-r- à m---e-p-. ----------------------------------------- Je travaille comme infirmière à mi-temps. 0
Ускоро ћемо добити пензију. No-s --r--n- b---tôt-à--- ---rait-. N--- p------ b------ à l- r-------- N-u- p-r-o-s b-e-t-t à l- r-t-a-t-. ----------------------------------- Nous partons bientôt à la retraite. 0
Али су порези високи. Ma------ -m---s-s-n--é-ev-s. M--- l-- i----- s--- é------ M-i- l-s i-p-t- s-n- é-e-é-. ---------------------------- Mais les impôts sont élevés. 0
И здравствено осигурање је високо. Et l’a-su-a-c--m---d-e-e-t-----e. E- l---------- m------ e-- c----- E- l-a-s-r-n-e m-l-d-e e-t c-è-e- --------------------------------- Et l’assurance maladie est chère. 0
Шта желиш једном постати? Q-e -e---t- fair- --us---rd ? Q-- v------ f---- p--- t--- ? Q-e v-u---u f-i-e p-u- t-r- ? ----------------------------- Que veux-tu faire plus tard ? 0
Ја желим постати инжењер. J----ud-ai- d-veni- --g-n-eu-. J- v------- d------ i--------- J- v-u-r-i- d-v-n-r i-g-n-e-r- ------------------------------ Je voudrais devenir ingénieur. 0
Желим да студирам на универзитету. J- -eu--étu-ier-à l’--iv--s--é. J- v--- é------ à l------------ J- v-u- é-u-i-r à l-u-i-e-s-t-. ------------------------------- Je veux étudier à l’université. 0
Ја сам приправник. Je -ui-----giai-e. J- s--- s--------- J- s-i- s-a-i-i-e- ------------------ Je suis stagiaire. 0
Ја не зарађујем много. J- -- ga--e pa- --a-c-u-. J- n- g---- p-- b-------- J- n- g-g-e p-s b-a-c-u-. ------------------------- Je ne gagne pas beaucoup. 0
Ја одрађујем приправнички стаж у иностранству. Je ---s-u--st-------’é---nger. J- f--- u- s---- à l---------- J- f-i- u- s-a-e à l-é-r-n-e-. ------------------------------ Je fais un stage à l’étranger. 0
Ово је мој шеф. C-e-t-m-- ch--. C---- m-- c---- C-e-t m-n c-e-. --------------- C’est mon chef. 0
Имам драге колеге. J’-i -es --l-è-u-s s-mpat--que-. J--- d-- c-------- s------------ J-a- d-s c-l-è-u-s s-m-a-h-q-e-. -------------------------------- J’ai des collègues sympathiques. 0
У подне увек идемо у кантину. A----i- nou- -l---- t-uj---s --l--c--tine. A m---- n--- a----- t------- à l- c------- A m-d-, n-u- a-l-n- t-u-o-r- à l- c-n-i-e- ------------------------------------------ A midi, nous allons toujours à la cantine. 0
Ја тражим радно место. Je--h-r--e d--t-----l. J- c------ d- t------- J- c-e-c-e d- t-a-a-l- ---------------------- Je cherche du travail. 0
Ја сам већ годину дана незапослен / незапослена. J- sui- a- --ô--ge d-pu-s-d--à u--an. J- s--- a- c------ d----- d--- u- a-- J- s-i- a- c-ô-a-e d-p-i- d-j- u- a-. ------------------------------------- Je suis au chômage depuis déjà un an. 0
У овој земљи има превише незапослених. I----a---op d----ô-eurs-d-n- c- p--s. I- y a t--- d- c------- d--- c- p---- I- y a t-o- d- c-ô-e-r- d-n- c- p-y-. ------------------------------------- Il y a trop de chômeurs dans ce pays. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Меморији је потребан говор

Већина људи памти свој први дан у школи. Многи од њих се ипак не сећају шта је било пре тога. Скоро да немамо сећање на прве дане нашег живота. Али зашто? Зашто се не сећамо искустава које смо имали кад смо били бебе? Разлог лежи у развоју. Говор и меморија се развијају готово истовремено. Да би се нечега сетила, особи је неопходан језик. То значи да мора имати речи којима би означила своја искуства. Научници су децу тестирали на различите начине. Том приликом дошли су до занимљивог открића. Чим науче да говоре, деца забораве све што је било пре тог тренутка. Зато је почетак говора истовремено и почетак меморије. Прве три године живота деца уче огроман број ствари. Свакога дана доживљавају нове ствари. У тој животној доби стичу многа важна искуства. Па ипак све то нестане. Психолози овај феномен називају инфантилном амнезијом. У памћењу остају само ствари које су деца у стању да именују. Аутобиографско памћење чува лично доживљено. Ово ради на принципу вођења дневника. У њему је записано све што нам је у животу важно. На тај начин аутобиографска меморија формира наш идентитет. Али њен развој зависи од учења матерњег језика. Њу можемо активирати искључиво путем говора. Ствари које смо као беба научили нису нестале. Све оне су меморисане негде у мозгу. Једино их се не можемо сетити... Заиста штета, зар не?