Рјечник

sr Радити   »   fr Travailler

55 [педесет и пет]

Радити

Радити

55 [cinquante-cinq]

Travailler

Изаберите како желите да видите превод:   
српски француски Игра Више
Шта сте по занимању? Q-e--a-tes---u--dans--- vie ? Q__ f__________ d___ l_ v__ ? Q-e f-î-e---o-s d-n- l- v-e ? ----------------------------- Que faîtes-vous dans la vie ? 0
Мој муж је по занимању доктор. Mo---ar--est mé--c--. M__ m___ e__ m_______ M-n m-r- e-t m-d-c-n- --------------------- Mon mari est médecin. 0
Ја радим пола радног времена као медицинска сестра. J- tra-ai-l--c-mme i-fi--iè-e-- mi-t-m--. J_ t________ c____ i_________ à m________ J- t-a-a-l-e c-m-e i-f-r-i-r- à m---e-p-. ----------------------------------------- Je travaille comme infirmière à mi-temps. 0
Ускоро ћемо добити пензију. N--s parton- b----ô- à--a-retr--t-. N___ p______ b______ à l_ r________ N-u- p-r-o-s b-e-t-t à l- r-t-a-t-. ----------------------------------- Nous partons bientôt à la retraite. 0
Али су порези високи. Mai- le- ---ôt------ -l-v--. M___ l__ i_____ s___ é______ M-i- l-s i-p-t- s-n- é-e-é-. ---------------------------- Mais les impôts sont élevés. 0
И здравствено осигурање је високо. Et ---s-u---c---ala-i----t-c--re. E_ l__________ m______ e__ c_____ E- l-a-s-r-n-e m-l-d-e e-t c-è-e- --------------------------------- Et l’assurance maladie est chère. 0
Шта желиш једном постати? Q-- ve----- faire--l---tar--? Q__ v______ f____ p___ t___ ? Q-e v-u---u f-i-e p-u- t-r- ? ----------------------------- Que veux-tu faire plus tard ? 0
Ја желим постати инжењер. J- -ou-r-is-d-v--ir----é-----. J_ v_______ d______ i_________ J- v-u-r-i- d-v-n-r i-g-n-e-r- ------------------------------ Je voudrais devenir ingénieur. 0
Желим да студирам на универзитету. J- veu----u-i-- à l------rsi-é. J_ v___ é______ à l____________ J- v-u- é-u-i-r à l-u-i-e-s-t-. ------------------------------- Je veux étudier à l’université. 0
Ја сам приправник. J--su------giair-. J_ s___ s_________ J- s-i- s-a-i-i-e- ------------------ Je suis stagiaire. 0
Ја не зарађујем много. J--n- g-gne-p-s --au---p. J_ n_ g____ p__ b________ J- n- g-g-e p-s b-a-c-u-. ------------------------- Je ne gagne pas beaucoup. 0
Ја одрађујем приправнички стаж у иностранству. Je--a-- un --a-e --l’étr-ng-r. J_ f___ u_ s____ à l__________ J- f-i- u- s-a-e à l-é-r-n-e-. ------------------------------ Je fais un stage à l’étranger. 0
Ово је мој шеф. C’est-mo--chef. C____ m__ c____ C-e-t m-n c-e-. --------------- C’est mon chef. 0
Имам драге колеге. J-ai d-s-c-llègu-- s-m-a-h----s. J___ d__ c________ s____________ J-a- d-s c-l-è-u-s s-m-a-h-q-e-. -------------------------------- J’ai des collègues sympathiques. 0
У подне увек идемо у кантину. A -i----n--- al-----tou--u---à -a--ant-n-. A m____ n___ a_____ t_______ à l_ c_______ A m-d-, n-u- a-l-n- t-u-o-r- à l- c-n-i-e- ------------------------------------------ A midi, nous allons toujours à la cantine. 0
Ја тражим радно место. Je che--he ---tr-v-il. J_ c______ d_ t_______ J- c-e-c-e d- t-a-a-l- ---------------------- Je cherche du travail. 0
Ја сам већ годину дана незапослен / незапослена. J- su-- -u-c----ge depui- déjà-un an. J_ s___ a_ c______ d_____ d___ u_ a__ J- s-i- a- c-ô-a-e d-p-i- d-j- u- a-. ------------------------------------- Je suis au chômage depuis déjà un an. 0
У овој земљи има превише незапослених. I--y - t-op de -h----r--d-ns-ce p---. I_ y a t___ d_ c_______ d___ c_ p____ I- y a t-o- d- c-ô-e-r- d-n- c- p-y-. ------------------------------------- Il y a trop de chômeurs dans ce pays. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + француски (1-100) МП3 француски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Меморији је потребан говор

Већина људи памти свој први дан у школи. Многи од њих се ипак не сећају шта је било пре тога. Скоро да немамо сећање на прве дане нашег живота. Али зашто? Зашто се не сећамо искустава које смо имали кад смо били бебе? Разлог лежи у развоју. Говор и меморија се развијају готово истовремено. Да би се нечега сетила, особи је неопходан језик. То значи да мора имати речи којима би означила своја искуства. Научници су децу тестирали на различите начине. Том приликом дошли су до занимљивог открића. Чим науче да говоре, деца забораве све што је било пре тог тренутка. Зато је почетак говора истовремено и почетак меморије. Прве три године живота деца уче огроман број ствари. Свакога дана доживљавају нове ствари. У тој животној доби стичу многа важна искуства. Па ипак све то нестане. Психолози овај феномен називају инфантилном амнезијом. У памћењу остају само ствари које су деца у стању да именују. Аутобиографско памћење чува лично доживљено. Ово ради на принципу вођења дневника. У њему је записано све што нам је у животу важно. На тај начин аутобиографска меморија формира наш идентитет. Али њен развој зависи од учења матерњег језика. Њу можемо активирати искључиво путем говора. Ствари које смо као беба научили нису нестале. Све оне су меморисане негде у мозгу. Једино их се не можемо сетити... Заиста штета, зар не?