Рјечник

sr Радити   »   hu Munka

55 [педесет и пет]

Радити

Радити

55 [ötvenöt]

Munka

Изаберите како желите да видите превод:   
српски мађарски Игра Више
Шта сте по занимању? Mi-a---gl---oz-s-? M- a f------------ M- a f-g-a-k-z-s-? ------------------ Mi a foglalkozása? 0
Мој муж је по занимању доктор. A -é-j---fo---lk---s- -rv-s. A f----- f----------- o----- A f-r-e- f-g-a-k-z-s- o-v-s- ---------------------------- A férjem foglalkozása orvos. 0
Ја радим пола радног времена као медицинска сестра. É--f---a--t-----ozom, -int--po-ónő. É- f------- d-------- m--- á------- É- f-l-a-o- d-l-o-o-, m-n- á-o-ó-ő- ----------------------------------- Én félnapot dolgozom, mint ápolónő. 0
Ускоро ћемо добити пензију. N--s---r- ---unk--y-g-íj--. N-------- k----- n--------- N-m-o-á-a k-p-n- n-u-d-j-t- --------------------------- Nemsokára kapunk nyugdíjat. 0
Али су порези високи. D---- a--k-m---sa-. D- a- a--- m------- D- a- a-ó- m-g-s-k- ------------------- De az adók magasak. 0
И здравствено осигурање је високо. És a bet---iz-o-í--s drága. É- a b-------------- d----- É- a b-t-g-i-t-s-t-s d-á-a- --------------------------- És a betegbiztosítás drága. 0
Шта желиш једном постати? M--aka-s- -g--zer ---n-? / Mi---eretnél len--? M- a----- e------ l----- / M- s-------- l----- M- a-a-s- e-y-z-r l-n-i- / M- s-e-e-n-l l-n-i- ---------------------------------------------- Mi akarsz egyszer lenni? / Mi szeretnél lenni? 0
Ја желим постати инжењер. Mérnök--z-re---k le---. M----- s-------- l----- M-r-ö- s-e-e-n-k l-n-i- ----------------------- Mérnök szeretnék lenni. 0
Желим да студирам на универзитету. Az e----e--n a-a-o--t----ni. A- e-------- a----- t------- A- e-y-t-m-n a-a-o- t-n-l-i- ---------------------------- Az egyetemen akarok tanulni. 0
Ја сам приправник. Gyak----k---g--k. G-------- v------ G-a-o-n-k v-g-o-. ----------------- Gyakornok vagyok. 0
Ја не зарађујем много. N-- k-rese- s-k-t. N-- k------ s----- N-m k-r-s-k s-k-t- ------------------ Nem keresek sokat. 0
Ја одрађујем приправнички стаж у иностранству. Kü--ö---n--s--ál-k-e-y ----m-- gy--orl-t-t. K-------- c------- e-- s------ g----------- K-l-ö-d-n c-i-á-o- e-y s-a-m-i g-a-o-l-t-t- ------------------------------------------- Külföldön csinálok egy szakmai gyakorlatot. 0
Ово је мој шеф. Ő---f---k-m. Ő a f------- Ő a f-n-k-m- ------------ Ő a főnököm. 0
Имам драге колеге. Kedv-s --ll---im v--n-k. K----- k-------- v------ K-d-e- k-l-é-á-m v-n-a-. ------------------------ Kedves kollégáim vannak. 0
У подне увек идемо у кантину. D----n mi---- ---ü---i-k--yh-b--me--ü-k. D----- m----- a- ü---- k------- m------- D-l-e- m-n-i- a- ü-e-i k-n-h-b- m-g-ü-k- ---------------------------------------- Délben mindig az üzemi konyhába megyünk. 0
Ја тражим радно место. Á-lá-- ---e--k. Á----- k------- Á-l-s- k-r-s-k- --------------- Állást keresek. 0
Ја сам већ годину дана незапослен / незапослена. Már-egy-é-- --nk-n-l-üli ----ok. M-- e-- é-- m----------- v------ M-r e-y é-e m-n-a-é-k-l- v-g-o-. -------------------------------- Már egy éve munkanélküli vagyok. 0
У овој земљи има превише незапослених. E--e- a- -rsz-g-an t-l -o- --nkan-lkü-i---n. E---- a- o-------- t-- s-- m----------- v--- E-b-n a- o-s-á-b-n t-l s-k m-n-a-é-k-l- v-n- -------------------------------------------- Ebben az országban túl sok munkanélküli van. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Меморији је потребан говор

Већина људи памти свој први дан у школи. Многи од њих се ипак не сећају шта је било пре тога. Скоро да немамо сећање на прве дане нашег живота. Али зашто? Зашто се не сећамо искустава које смо имали кад смо били бебе? Разлог лежи у развоју. Говор и меморија се развијају готово истовремено. Да би се нечега сетила, особи је неопходан језик. То значи да мора имати речи којима би означила своја искуства. Научници су децу тестирали на различите начине. Том приликом дошли су до занимљивог открића. Чим науче да говоре, деца забораве све што је било пре тог тренутка. Зато је почетак говора истовремено и почетак меморије. Прве три године живота деца уче огроман број ствари. Свакога дана доживљавају нове ствари. У тој животној доби стичу многа важна искуства. Па ипак све то нестане. Психолози овај феномен називају инфантилном амнезијом. У памћењу остају само ствари које су деца у стању да именују. Аутобиографско памћење чува лично доживљено. Ово ради на принципу вођења дневника. У њему је записано све што нам је у животу важно. На тај начин аутобиографска меморија формира наш идентитет. Али њен развој зависи од учења матерњег језика. Њу можемо активирати искључиво путем говора. Ствари које смо као беба научили нису нестале. Све оне су меморисане негде у мозгу. Једино их се не можемо сетити... Заиста штета, зар не?