Рјечник

sr Радити   »   lv Strādāšana

55 [педесет и пет]

Радити

Радити

55 [piecdesmit pieci]

Strādāšana

Изаберите како желите да видите превод:   
српски летонски Игра Више
Шта сте по занимању? K-s J-s--------c p-ofes--as? K-- J-- e--- p-- p---------- K-s J-s e-a- p-c p-o-e-i-a-? ---------------------------- Kas Jūs esat pēc profesijas? 0
Мој муж је по занимању доктор. M--s-v------c -ro-esi--s i- ārst-. M--- v--- p-- p--------- i- ā----- M-n- v-r- p-c p-o-e-i-a- i- ā-s-s- ---------------------------------- Mans vīrs pēc profesijas ir ārsts. 0
Ја радим пола радног времена као медицинска сестра. Es str--āju uz puss----- -------māsu. E- s------- u- p-------- p-- m------- E- s-r-d-j- u- p-s-l-d-i p-r m-d-ā-u- ------------------------------------- Es strādāju uz pusslodzi par medmāsu. 0
Ускоро ћемо добити пензију. Drī--mu-- b-s-pen-ij-. D--- m--- b-- p------- D-ī- m-m- b-s p-n-i-a- ---------------------- Drīz mums būs pensija. 0
Али су порези високи. Be- ----k---i--li-li. B-- n------ i- l----- B-t n-d-k-i i- l-e-i- --------------------- Bet nodokļi ir lieli. 0
И здравствено осигурање је високо. U- --di---is---apdr-ši-ā--n- -r-d-r-a. U- m---------- a------------ i- d----- U- m-d-c-n-s-ā a-d-o-i-ā-a-a i- d-r-a- -------------------------------------- Un medicīniskā apdrošināšana ir dārga. 0
Шта желиш једном постати? Pa--ko-t---ribi-k---? P-- k- t- g---- k---- P-r k- t- g-i-i k-ū-? --------------------- Par ko tu gribi kļūt? 0
Ја желим постати инжењер. E- --l-- kļ-t --ž---er-s. E- v---- k--- i---------- E- v-l-s k-ū- i-ž-n-e-i-. ------------------------- Es vēlos kļūt inženieris. 0
Желим да студирам на универзитету. E--gr-b---t-----uni---si---ē. E- g---- s----- u------------ E- g-i-u s-u-ē- u-i-e-s-t-t-. ----------------------------- Es gribu studēt universitātē. 0
Ја сам приправник. Es-es-- -rak--k----. E- e--- p----------- E- e-m- p-a-t-k-n-s- -------------------- Es esmu praktikants. 0
Ја не зарађујем много. Es---p-ln--ne ī-a-- -a--z. E- n------ n- ī---- d----- E- n-p-l-u n- ī-a-i d-u-z- -------------------------- Es nopelnu ne īpaši daudz. 0
Ја одрађујем приправнички стаж у иностранству. Es -sm--p-a--- -r-e-ēs. E- e--- p----- ā------- E- e-m- p-a-s- ā-z-m-s- ----------------------- Es esmu praksē ārzemēs. 0
Ово је мој шеф. T-s -r ------r-ekšniek-. T-- i- m--- p----------- T-s i- m-n- p-i-k-n-e-s- ------------------------ Tas ir mans priekšnieks. 0
Имам драге колеге. M-n--- ja-ki k-l-ģi. M-- i- j---- k------ M-n i- j-u-i k-l-ģ-. -------------------- Man ir jauki kolēģi. 0
У подне увек идемо у кантину. P---i-n-- -ē- vi---ē--ejam--- u--ē-u-a-ēd-īc-. P-------- m-- v------ e--- u- u------- ē------ P-s-i-n-s m-s v-e-m-r e-a- u- u-ņ-m-m- ē-n-c-. ---------------------------------------------- Pusdienās mēs vienmēr ejam uz uzņēmuma ēdnīcu. 0
Ја тражим радно место. Es---kl--u ----avi-tu. E- m------ d---------- E- m-k-ē-u d-r-a-i-t-. ---------------------- Es meklēju darbavietu. 0
Ја сам већ годину дана незапослен / незапослена. Es jau --d--esmu--ez--arb-. E- j-- g--- e--- b-- d----- E- j-u g-d- e-m- b-z d-r-a- --------------------------- Es jau gadu esmu bez darba. 0
У овој земљи има превише незапослених. Š-jā v----- ir p--āk ----z-----arbn---u. Š--- v----- i- p---- d---- b------------ Š-j- v-l-t- i- p-r-k d-u-z b-z-a-b-i-k-. ---------------------------------------- Šajā valstī ir pārāk daudz bezdarbnieku. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Меморији је потребан говор

Већина људи памти свој први дан у школи. Многи од њих се ипак не сећају шта је било пре тога. Скоро да немамо сећање на прве дане нашег живота. Али зашто? Зашто се не сећамо искустава које смо имали кад смо били бебе? Разлог лежи у развоју. Говор и меморија се развијају готово истовремено. Да би се нечега сетила, особи је неопходан језик. То значи да мора имати речи којима би означила своја искуства. Научници су децу тестирали на различите начине. Том приликом дошли су до занимљивог открића. Чим науче да говоре, деца забораве све што је било пре тог тренутка. Зато је почетак говора истовремено и почетак меморије. Прве три године живота деца уче огроман број ствари. Свакога дана доживљавају нове ствари. У тој животној доби стичу многа важна искуства. Па ипак све то нестане. Психолози овај феномен називају инфантилном амнезијом. У памћењу остају само ствари које су деца у стању да именују. Аутобиографско памћење чува лично доживљено. Ово ради на принципу вођења дневника. У њему је записано све што нам је у животу важно. На тај начин аутобиографска меморија формира наш идентитет. Али њен развој зависи од учења матерњег језика. Њу можемо активирати искључиво путем говора. Ствари које смо као беба научили нису нестале. Све оне су меморисане негде у мозгу. Једино их се не можемо сетити... Заиста штета, зар не?