Рјечник

sr Радити   »   mk Работа / Занает

55 [педесет и пет]

Радити

Радити

55 [педесет и пет]

55 [pyedyesyet i pyet]

Работа / Занает

[Rabota / Zanayet]

Можете кликнути на свако празно да бисте видели текст или:   
српски македонски Игра Више
Шта сте по занимању? Шт- с-- п- з-----? Што сте по занает? 0
Sh-- s--- p- z------?Shto stye po zanayet?
Мој муж је по занимању доктор. Мо--- с----- е л---- п- з-----. Мојот сопруг е лекар по занает. 0
Mo--- s------- y- l----- p- z------.Moјot soproogu ye lyekar po zanayet.
Ја радим пола радног времена као медицинска сестра. Ја- п--------- р------ к--- м--------- с-----. Јас полудневно работам како медицинска сестра. 0
Јa- p----------- r------ k--- m----------- s------.Јas poloodnyevno rabotam kako myeditzinska syestra.
Ускоро ћемо добити пензију. На---- ќ- о---- в- п------. Набргу ќе одиме во пензија. 0
Na------ k--- o----- v- p-------.Nabrguoo kjye odimye vo pyenziјa.
Али су порези високи. Но д------- с- в-----. Но даноците се високи. 0
No d--------- s-- v-----.No danotzitye sye visoki.
И здравствено осигурање је високо. И з------------ о---------- е в-----. И здравственото осигурување е високо. 0
I z------------- o-------------- y- v-----.I zdravstvyenoto osiguooroovaњye ye visoko.
Шта желиш једном постати? Шт- с---- д- б----? Што сакаш да бидеш? 0
Sh-- s----- d- b------?Shto sakash da bidyesh?
Ја желим постати инжењер. Ја- б- с---- / с----- д- б---- и------. Јас би сакал / сакала да бидам инженер. 0
Јa- b- s---- / s----- d- b---- i--------.Јas bi sakal / sakala da bidam inʐyenyer.
Желим да студирам на универзитету. Ја- с---- д- с------- н- у------------. Јас сакам да студирам на универзитетот. 0
Јa- s---- d- s-------- n- o---------------.Јas sakam da stoodiram na oonivyerzityetot.
Ја сам приправник. Ја- с-- п---------. Јас сум практикант. 0
Јa- s--- p---------.Јas soom praktikant.
Ја не зарађујем много. Ја- н- з---------- м----. Јас не заработувам многу. 0
Јa- n-- z----------- m------.Јas nye zarabotoovam mnoguoo.
Ја одрађујем приправнички стаж у иностранству. Ја- с-- н- п----- в- с--------. Јас сум на пракса во странство. 0
Јa- s--- n- p----- v- s--------.Јas soom na praksa vo stranstvo.
Ово је мој шеф. Ов- е м---- ш--. Ова е мојот шеф. 0
Ov- y- m---- s----.Ova ye moјot shyef.
Имам драге колеге. Ја- и--- љ------ к-----. Јас имам љубезни колеги. 0
Јa- i--- l--------- k-------.Јas imam ljoobyezni kolyegui.
У подне увек идемо у кантину. На------ с------ о---- в- к--------. Напладне секогаш одиме во кантината. 0
Na------- s--------- o----- v- k--------.Napladnye syekoguash odimye vo kantinata.
Ја тражим радно место. Ја- б---- е--- р------ м----. Јас барам едно работно место. 0
Јa- b---- y---- r------ m-----.Јas baram yedno rabotno myesto.
Ја сам већ годину дана незапослен / незапослена. Ја- с-- в--- е--- г----- н--------- / н----------. Јас сум веќе една година невработен / невработена. 0
Јa- s--- v------ y---- g------ n----------- / n------------.Јas soom vyekjye yedna guodina nyevrabotyen / nyevrabotyena.
У овој земљи има превише незапослених. Во о--- з---- и-- п------- н----------. Во оваа земја има премногу невработени. 0
Vo o--- z----- i-- p---------- n------------.Vo ovaa zyemјa ima pryemnoguoo nyevrabotyeni.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Меморији је потребан говор

Већина људи памти свој први дан у школи. Многи од њих се ипак не сећају шта је било пре тога. Скоро да немамо сећање на прве дане нашег живота. Али зашто? Зашто се не сећамо искустава које смо имали кад смо били бебе? Разлог лежи у развоју. Говор и меморија се развијају готово истовремено. Да би се нечега сетила, особи је неопходан језик. То значи да мора имати речи којима би означила своја искуства. Научници су децу тестирали на различите начине. Том приликом дошли су до занимљивог открића. Чим науче да говоре, деца забораве све што је било пре тог тренутка. Зато је почетак говора истовремено и почетак меморије. Прве три године живота деца уче огроман број ствари. Свакога дана доживљавају нове ствари. У тој животној доби стичу многа важна искуства. Па ипак све то нестане. Психолози овај феномен називају инфантилном амнезијом. У памћењу остају само ствари које су деца у стању да именују. Аутобиографско памћење чува лично доживљено. Ово ради на принципу вођења дневника. У њему је записано све што нам је у животу важно. На тај начин аутобиографска меморија формира наш идентитет. Али њен развој зависи од учења матерњег језика. Њу можемо активирати искључиво путем говора. Ствари које смо као беба научили нису нестале. Све оне су меморисане негде у мозгу. Једино их се не можемо сетити... Заиста штета, зар не?