Рјечник

sr Радити   »   pt Trabalhar

55 [педесет и пет]

Радити

Радити

55 [cinquenta e cinco]

Trabalhar

Изаберите како желите да видите превод:   
српски португалски (PT) Игра Више
Шта сте по занимању? E---u----que-v-c- --ab-lha? E- q-- é q-- v--- t-------- E- q-e é q-e v-c- t-a-a-h-? --------------------------- Em que é que você trabalha? 0
Мој муж је по занимању доктор. O m-u-m-rid--- -é-i-o. O m-- m----- é m------ O m-u m-r-d- é m-d-c-. ---------------------- O meu marido é médico. 0
Ја радим пола радног времена као медицинска сестра. E- tra----o-e----r--t--e --mo --ferm--ra. E- t------- e- p-------- c--- e---------- E- t-a-a-h- e- p-r---i-e c-m- e-f-r-e-r-. ----------------------------------------- Eu trabalho em part-time como enfermeira. 0
Ускоро ћемо добити пензију. E---rev---ece--re--- - -ef--m-. E- b---- r---------- a r------- E- b-e-e r-c-b-r-m-s a r-f-r-a- ------------------------------- Em breve receberemos a reforma. 0
Али су порези високи. M-s-os------tos são --e--do-. M-- o- i------- s-- e-------- M-s o- i-p-s-o- s-o e-e-a-o-. ----------------------------- Mas os impostos são elevados. 0
И здравствено осигурање је високо. E --s-g--a--a--ocial ----r-. E a s-------- s----- é c---- E a s-g-r-n-a s-c-a- é c-r-. ---------------------------- E a segurança social é cara. 0
Шта желиш једном постати? O --e-- -ue--u-r---ser--m-dia mais-t--d-? O q-- é q-- q----- s-- u- d-- m--- t----- O q-e é q-e q-e-e- s-r u- d-a m-i- t-r-e- ----------------------------------------- O que é que queres ser um dia mais tarde? 0
Ја желим постати инжењер. E- quero s-r--n-en-e--o. E- q---- s-- e---------- E- q-e-o s-r e-g-n-e-r-. ------------------------ Eu quero ser engenheiro. 0
Желим да студирам на универзитету. Eu-qu-r- ti-ar -- cur-o-s-p---o-. E- q---- t---- u- c---- s-------- E- q-e-o t-r-r u- c-r-o s-p-r-o-. --------------------------------- Eu quero tirar um curso superior. 0
Ја сам приправник. E- s-- -s--giário. E- s-- e---------- E- s-u e-t-g-á-i-. ------------------ Eu sou estagiário. 0
Ја не зарађујем много. Eu n-- ga-ho --ito. E- n-- g---- m----- E- n-o g-n-o m-i-o- ------------------- Eu não ganho muito. 0
Ја одрађујем приправнички стаж у иностранству. E- e--ou----a----u- --tág-o-no-e--ran-ei-o. E- e---- a f---- u- e------ n- e----------- E- e-t-u a f-z-r u- e-t-g-o n- e-t-a-g-i-o- ------------------------------------------- Eu estou a fazer um estágio no estrangeiro. 0
Ово је мој шеф. E--e é --m----h-f-. E--- é o m-- c----- E-t- é o m-u c-e-e- ------------------- Este é o meu chefe. 0
Имам драге колеге. E- t-n-o-----gas --m-áticos. E- t---- c------ s---------- E- t-n-o c-l-g-s s-m-á-i-o-. ---------------------------- Eu tenho colegas simpáticos. 0
У подне увек идемо у кантину. À-h--- d- -l--ço--amo- s-mpr--à -an-i-a. À h--- d- a----- v---- s----- à c------- À h-r- d- a-m-ç- v-m-s s-m-r- à c-n-i-a- ---------------------------------------- À hora do almoço vamos sempre à cantina. 0
Ја тражим радно место. Eu -s----à p--cu-a-d--emp--go. E- e---- à p------ d- e------- E- e-t-u à p-o-u-a d- e-p-e-o- ------------------------------ Eu estou à procura de emprego. 0
Ја сам већ годину дана незапослен / незапослена. Eu já --t---desem---ga-o---a -á--- -n-. E- j- e---- d----------- /-- h- u- a--- E- j- e-t-u d-s-m-r-g-d- /-a h- u- a-o- --------------------------------------- Eu já estou desempregado /-a há um ano. 0
У овој земљи има превише незапослених. N--t- -a-s há -em-s---o---e-e--r-g-d-s. N---- p--- h- d--------- d------------- N-s-e p-í- h- d-m-s-a-o- d-s-m-r-g-d-s- --------------------------------------- Neste país há demasiados desempregados. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Меморији је потребан говор

Већина људи памти свој први дан у школи. Многи од њих се ипак не сећају шта је било пре тога. Скоро да немамо сећање на прве дане нашег живота. Али зашто? Зашто се не сећамо искустава које смо имали кад смо били бебе? Разлог лежи у развоју. Говор и меморија се развијају готово истовремено. Да би се нечега сетила, особи је неопходан језик. То значи да мора имати речи којима би означила своја искуства. Научници су децу тестирали на различите начине. Том приликом дошли су до занимљивог открића. Чим науче да говоре, деца забораве све што је било пре тог тренутка. Зато је почетак говора истовремено и почетак меморије. Прве три године живота деца уче огроман број ствари. Свакога дана доживљавају нове ствари. У тој животној доби стичу многа важна искуства. Па ипак све то нестане. Психолози овај феномен називају инфантилном амнезијом. У памћењу остају само ствари које су деца у стању да именују. Аутобиографско памћење чува лично доживљено. Ово ради на принципу вођења дневника. У њему је записано све што нам је у животу важно. На тај начин аутобиографска меморија формира наш идентитет. Али њен развој зависи од учења матерњег језика. Њу можемо активирати искључиво путем говора. Ствари које смо као беба научили нису нестале. Све оне су меморисане негде у мозгу. Једино их се не можемо сетити... Заиста штета, зар не?