Рјечник

sr Радити   »   ro Muncă

55 [педесет и пет]

Радити

Радити

55 [cincizeci şi cinci]

Muncă

Изаберите како желите да видите превод:   
српски румунски Игра Више
Шта сте по занимању? Ce-f--e-- p-ofe---na-? C- f----- p----------- C- f-c-ţ- p-o-e-i-n-l- ---------------------- Ce faceţi profesional? 0
Мој муж је по занимању доктор. S-ţul --u---te--- pr--e--- ---ic. S---- m-- e--- d- p------- m----- S-ţ-l m-u e-t- d- p-o-e-i- m-d-c- --------------------------------- Soţul meu este de profesie medic. 0
Ја радим пола радног времена као медицинска сестра. Eu---c-ez-cu -umă--t--d- -or-ă ----i --i--e-t- -e-i--l-. E- l----- c- j------- d- n---- c- ş- a-------- m-------- E- l-c-e- c- j-m-t-t- d- n-r-ă c- ş- a-i-t-n-ă m-d-c-l-. -------------------------------------------------------- Eu lucrez cu jumătate de normă ca şi asistentă medicală. 0
Ускоро ћемо добити пензију. În-----nd-v----rimi--e--ie. Î- c----- v-- p---- p------ Î- c-r-n- v-m p-i-i p-n-i-. --------------------------- În curând vom primi pensie. 0
Али су порези високи. Dar-imp-z---l--s-nt-m--i. D-- i--------- s--- m---- D-r i-p-z-t-l- s-n- m-r-. ------------------------- Dar impozitele sunt mari. 0
И здравствено осигурање је високо. Ş- ------a--- --di---ă e-te-s--m--. Ş- a--------- m------- e--- s------ Ş- a-i-u-a-e- m-d-c-l- e-t- s-u-p-. ----------------------------------- Şi asigurarea medicală este scumpă. 0
Шта желиш једном постати? C- -r-i -ă --v---odat-? C- v--- s- d---- o----- C- v-e- s- d-v-i o-a-ă- ----------------------- Ce vrei să devii odată? 0
Ја желим постати инжењер. V-e-u -ă-dev-n--n-in--. V---- s- d---- i------- V-e-u s- d-v-n i-g-n-r- ----------------------- Vreau să devin inginer. 0
Желим да студирам на универзитету. V--au-să -t-diez--- -n---rs---te. V---- s- s------ l- u------------ V-e-u s- s-u-i-z l- u-i-e-s-t-t-. --------------------------------- Vreau să studiez la universitate. 0
Ја сам приправник. Eu-s-n- pr---i-a--. E- s--- p---------- E- s-n- p-a-t-c-n-. ------------------- Eu sunt practicant. 0
Ја не зарађујем много. N---â-t-g -u-t. N- c----- m---- N- c-ş-i- m-l-. --------------- Nu câştig mult. 0
Ја одрађујем приправнички стаж у иностранству. Fa- pra---c- în--t--i--t--e. F-- p------- î- s----------- F-c p-a-t-c- î- s-r-i-ă-a-e- ---------------------------- Fac practică în străinătate. 0
Ово је мој шеф. A---------- ş-----me-. A----- e--- ş---- m--- A-e-t- e-t- ş-f-l m-u- ---------------------- Acesta este şeful meu. 0
Имам драге колеге. Am c-leg- ----uţ-. A- c----- d------- A- c-l-g- d-ă-u-i- ------------------ Am colegi drăguţi. 0
У подне увек идемо у кантину. L- -r--z--erge- î-to---a--a-l- ca--ină. L- p---- m----- î---------- l- c------- L- p-â-z m-r-e- î-t-t-e-u-a l- c-n-i-ă- --------------------------------------- La prânz mergem întotdeauna la cantină. 0
Ја тражим радно место. C-ut u- pos-. C--- u- p---- C-u- u- p-s-. ------------- Caut un post. 0
Ја сам већ годину дана незапослен / незапослена. Su---dej- -- -- -- ş-m-r. S--- d--- d- u- a- ş----- S-n- d-j- d- u- a- ş-m-r- ------------------------- Sunt deja de un an şomer. 0
У овој земљи има превише незапослених. Î- ---- --t- s--- -r-a m--ţ- -o-eri. Î- ţ--- a--- s--- p--- m---- ş------ Î- ţ-r- a-t- s-n- p-e- m-l-i ş-m-r-. ------------------------------------ În ţara asta sunt prea mulţi şomeri. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Меморији је потребан говор

Већина људи памти свој први дан у школи. Многи од њих се ипак не сећају шта је било пре тога. Скоро да немамо сећање на прве дане нашег живота. Али зашто? Зашто се не сећамо искустава које смо имали кад смо били бебе? Разлог лежи у развоју. Говор и меморија се развијају готово истовремено. Да би се нечега сетила, особи је неопходан језик. То значи да мора имати речи којима би означила своја искуства. Научници су децу тестирали на различите начине. Том приликом дошли су до занимљивог открића. Чим науче да говоре, деца забораве све што је било пре тог тренутка. Зато је почетак говора истовремено и почетак меморије. Прве три године живота деца уче огроман број ствари. Свакога дана доживљавају нове ствари. У тој животној доби стичу многа важна искуства. Па ипак све то нестане. Психолози овај феномен називају инфантилном амнезијом. У памћењу остају само ствари које су деца у стању да именују. Аутобиографско памћење чува лично доживљено. Ово ради на принципу вођења дневника. У њему је записано све што нам је у животу важно. На тај начин аутобиографска меморија формира наш идентитет. Али њен развој зависи од учења матерњег језика. Њу можемо активирати искључиво путем говора. Ствари које смо као беба научили нису нестале. Све оне су меморисане негде у мозгу. Једино их се не можемо сетити... Заиста штета, зар не?